Zdravlje i hrana

Dijabetes ubije više od milion ljudi godišnje: Može li se ova bolest spriječiti?

Procjenjuje se da sa dijabetesom živi 422 miliona ljudi globalno - četiri puta više nego prije 40 godina, prema Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO)

7900 pregleda 3 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Getty Images
Ilustracija, Foto: Getty Images

Dijabetes je ozbiljno doživotno stanje koje ubije više od milion ljudi godišnje - a može svako da ga dobije.

On nastaje kad telo ne može da obradi sav šećer (glukoza) u krvotoku, a komplikacije mogu da dovedu do srčanog udara, moždanog udara, slepila, otkazivanja bubrega i amputacije donjih ekstremiteta.

I sve je veći problem - procenjuje se da sa dijabetesom živi 422 miliona ljudi globalno - četiri puta više nego pre 40 godina, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO).

Dijabetes je peti vodeći uzrok smrti u Srbiji, procenjuje se da je ukupan broj obolelih oko 770.000, dok kod 38 odsto njih bolest još nije otkrivena.

Uprkos rizicima, polovina ljudi koji imaju dijabetes nisu toga svesni.

Ali promene načina života u mnogim slučajevima mogu da ga spreče.

Evo kako:

Šta izaziva dijabetes?

Kad jedemo, naše telo razgrađuje ugljene hidrate u šećere (glukoza).

Hormon insulin, koji se pravi u gušterači, potom daje instrukcije našim ćelijama u telu da apsorbuju te šećere kako bi ih pretvorili u energiju.

Dijabetes nastane kad se insulin ne proizvodi ili ne radi kako treba, zbog čega se šećer taloži u našoj krvi.

Getty Images

Dijabetes u Srbiji

  • Dijabetes je peti vodeći uzrok umiranja i peti vodeći uzrok opterećenja bolestima.
  • Procenjuje se da oko 480.000 odraslog stanovništva Srbije zna da ima dijabetes.
  • Kod približno 38% obolelih (290.000) dijabetes još uvek nije otkriven, tako da ukupan broj obolelih (otkrivenih i ne otkrivenih slučajeva) iznosi oko 770.000.
  • Polovinu obolelih čini radno sposobno stanovništvo.
  • Dijabetes se često otkriva slučajno, kada je bolest uznapredovala i komplikacije nastupile. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, gotovo 1/3 pacijenata već ima jednu ili više kasnih komplikacija u trenutku postavljanja dijagnoze dijabetesa.
  • U našoj zemlji od ove bolesti godišnje umre oko 3000 osoba. U 2019. godini Srbija je na osnovu standardizovane stope mortaliteta od 14,8 na 100.000 stanovnika pripadala grupi evropskih zemalja sa visokim stopama umiranja od ove bolesti.

Izvor: Institut za javno zdravlje Batut, novembar 2021.


Koji su tipovi dijabetesa?

Postoji nekoliko tipova dijabetesa.

Kod dijabetesa tipa 1, gušterača prestaje da proizvodi insulin, tako da se glukoza taloži u krvotoku.

Naučnici ne znaju zašto se to tačno dešava, ali veruju da bi na to mogla da utiče genetika ili da bude posledica viralne infekcije koja je oštetila ćelije u gušterači koje proizvode insulin.

Oko 10 odsto ljudi sa dijabetesom ima tip 1.

Kod dijabetesa tipa 2, gušterača ne proizvodi dovoljno insulina ili hormon ne funkcioniše efikasno.

Ovo se obično dešava kod sredovečnih ili starijih ljudi, ali i kod mladih koji su gojazni ili vode sedentarni način života, kao i kod pojedinaca određenog etničkog porekla, posebno južnoazijskog.

Neke trudnice mogu da dobiju dijagnozu gestacionog dijabetesa kad njihova tela ne mogu da proizvedu dovoljno insulina za sebe i bebu.

Različite studije koje koriste razne kriterijume procenjuju da gestacioni dijabetes razvije između šest i 16 odsto trudnica.

One moraju da kontrolišu nivo šećera preko ishrane, fizičkih aktivnosti i/ili primanja insulina kako bi sprečile da se gestacioni dijabetes razvije u tip 2.

Ljudi mogu da dobiju i dijagnozu preddijabetesa - povećanog nivoa glukoze u krvi koji može da dovede do dijabetesa.

Koji su simptomi dijabetesa?

Najčešći simptomi su:

  • velika žeđ
  • češće mokrenje nego inače, posebno noću
  • veliki umor
  • gubljenje kilograma bez truda
  • bol u ustima koji se uporno vraća
  • zamagljeni vid
  • posekotine i poderotine koje ne zarastaju

Prema britanskoj Nacionalnoj zdravstvenoj službi (NHS), kod dijabetesa tipa 1 simptomi se obično pokažu rano u detinjstvu ili adolescenciji i umeju da budu ozbiljniji.

Ljudi skloniji tipu 2 stariji su od 40 godina (ili 25 kod Južnoazijaca); imaju roditelja ili brata ili sestru sa dijabetesom; imaju višak kilograma ili su gojazni; i poreklom su Južnoazijci, Kinezi, Afro-Karibljani ili crni Afrikanci.

Mogu li da sprečim dijabetes?

Dijabetes zavisi od genetskih ili faktora okruženja, ali možete da pomognete održavanjem nivoa šećera u krvi na optimalnom nivou preko zdrave ishrane i aktivnog načina života.

Dobar prvi korak je izbegavanje prerađene zašećerene hrane i pića i zamena belog hleba i paste za integralno brašno.

Prerađeni šećer i prerađene žitarice siromašniji su hranljivim materijama zato što su im uklonjeni vlaknasti delovi bogati vitaminima.

Primeri su belo brašno, beli hleb, beli pirinač, bela pasta, peciva, gazirana/zašećerena pića, slatkiši i cerealije sa dodatim šećerom.

Zdrava ishrana podrazumeva povrće, voće, pasulj i integralne žitarice.

Ona podrazumeva i zdrava ulja, orašaste plodove i ribe bogate omega-3 masnim kiselinama, kao što su sardine, losos i skuša.

Važno je hraniti se u pravilnim intervalima i stati sa jelom čim ste siti.

Fizičke vežbe takođe mogu da pomognu da se smanji nivo šećera u vašoj krvi.

Britanska NHS predlaže 2,5 sata aerobičkih aktivnosti nedeljno, što može da podrazumeva brzo hodanje i penjanje uz stepenice.

Zdrava težina će olakšati vašem telu da smanji nivo šećera u krvi.

Ako morate da smršate, probajte polagano, između pola i jednog kilograma nedeljno.

Važno je i da ne pušite i pratite nivo holesterola kako biste smanjili rizik od srčanih bolesti.

Koje su komplikacije od dijabetesa?

Visok nivo šećera u krvi može ozbiljno da ošteti krvne sudove.

Ako krv ne može pravilno da teče vašim krvotokom, neće stići do delova tela kojima je potrebna, povećavši rizik od oštećenja živaca (gubitak osećaja bola), gubitka vida i infekcije stopala.

SZO tvrdi da je dijabetes glavni uzročnik slepila, otkazivanja bubrega, srčanog udara, moždanog udara i amputacije donjih ekstremiteta.

Procenjuje se da je 2016. godine 1,6 miliona smrti bilo direktno uzrokovano dijabetesom.

Koliko ljudi ima dijabetes?

Prema SZO, broj ljudi sa dijabetesom skočio je sa 108 miliona 1980. godine na 422 miliona 2014. godine.

Godine 1980. dijabetes je imalo manje od 5 odsto odraslih (starijih od 18) - 2014, ta stopa je bila 8,5 odsto.

Međunarodna federacija za dijabetes procenjuje da je skoro 80 odsto odraslih koji žive s ovim stanjem u zemljama sa srednjim i niskim primanjima, gde se navike hranjenja rapidno menjaju.

U razvijenim zemljama, on se vezuje za siromaštvo i unos jeftinije, prerađene hrane.


Pogledajte video o veganstvu u Srbiji


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk