Ulična umjetnost, murali i Italija:

Ortika - kvart u Milanu u kojem je istorija nacrtana na zidovima

Mural sastavljen od riječi - hrabrost, lojalnost, dijeljenje, solidarnost, empatija, naslikan je duž ograde ovog nadvožnjaka

2900 pregleda 0 komentar(a)
Foto: Tatjana Đorđević Simić
Foto: Tatjana Đorđević Simić

Prvi je naslikan pre sedam godina na nadvožnjaku Bukari koji spaja naselje Ortika sa centrom grada.

Mural sastavljen od reči - hrabrost, lojalnost, deljenje, solidarnost, empatija, naslikan je duž ograde ovog nadvožnjaka.

U sredini je velikim slovima napisano: „Bela ćao Ortika" (Bella Ciao Ortica).

Reč je o stihovima partizanske pesme, kojom Italijani veličaju slobodu, mir i pobedu nad fašizmom.

Sve one vrednosti kojima je posvećena većina murala koja se nalazi na zidovima zgrada, kuća, institucija, škola u ovom kvartu.

Tu su crteži koji čuvaju sećanja na dva svetska rata, na pobedu i nastajanje italijanske republike, murali posvećeni pravima radnika i žena, sportistima, muzičarima i aktivistima, migrantima i herojima koji su život dali za neke veće ideale.

Ukupno ih je 26.

Mural slobode

Reči ispisane na ogradi pešačke staze, koja se pruža nekoliko stotina metara nadvožnjakom Bukari, inspirisane su rečima nekadašnjeg predsednika Italije, Sandra Petrinija, koji je u govoru 1983. godine, pozvao mlade da čuvaju mir, kao i da se uvek bore za pravdu i slobodu.

Tatjana Đorđević Simić

„Nazvali smo ga mural slobode. Njime smo hteli da obeležimo sedamdeset godina od pobede nad fašizmom", kaže za BBC na srpskom Serafino Soraće, predsednik uduženja Ortika memorija(Ortica Memoria).

„Milanski ulični umetnik Valter Kontipeli, poznatiji u kraju kao Vali, sa njegovim kolektivom Ortikanudls (Orticanoodles), nacrtao je tada ovaj mural", objašnjava.

Učenici obližnje srednje škole Paolo Pazolini učestvovali su u stvaranju ovog murala.

„Njih smo pitali koje su to reči koje bi ih asocirale na slobodu i demokratiju.

„Kada smo ih zajedno definisali, đaci su potom crtali zajedno sa umetnicima."

Sve je počelo od ideje kolektiva Ortikanudls, a lokalne vlasti su podržale ideju.

Od 2015. godine do danas nacrtano je više od 20 murala, koncentrisanih u nekoliko ulica naselja Ortika.

Zajedno opisuju najznačajnije momente italijanske države, od perioda između dva rata, posleratnog perioda, pa do današnjih društvenih zbivanja.

Tatjana Đorđević Simić

Hrabre žene Italije

Kada se siđe sa nadvožnjaka Bukari, put vodi ka ulici Via Trentakoste, gde se nalazi srednja škola Pazolini.

Prednja strana školske zgrade, oslikana je portretima velikih žena, značajnih imena za italijansku istoriju 20. veka.

Tu je Lilijana Segre, preživela iz nacističkog logora Aušvic u Drugom svetskom ratu, koju je italijanski predsednik Serđo Matarela 2018. godine proglasio doživotnom senatorkom, zbog izuzetnih društvenih i patriotskih zasluga.

Na ovom zidu se među ostalima nalazi i lik Marije Madalene Rosi, antifašistkinje, feministkinje i novinarke.

Tu je i lice poznate milanske pesnikinje i spisateljice Alde Merini, kandidatkinje za Nobelovu nagradu.

Za nju je bivši predsednik države Đorđo Napolitano tvrdio da je jedna od najbistrijih poetskih glasova Italije.

U nastajanju ovog murala, umetnici su takođe sarađivali sa učenicima ove škole.

„Neki od učenika su sada i deo umetničkog kolektiva Ortikanudls", kaže Soraće.

„Veoma nam je važno učešće ljudi koje ovde žive, đaka i studenata."

Arte kondiviza - umetnost za deljenje, jeste koncept ovog projekta, koji nastaje saradnjom udruženja Ortika memorija i umetničkog kolektiva Ortikanudls.

„Učešće drugih važno je u stvaranju umetničkih dela. U ovom slučaju, to su grafiti i murali koji postaju trajni objekti kolektivnog sećanja", dodaje Soraće.

Oltar domovine ulične umetnosti

Put do centra ovog naselja, gde se nalazi i malo svetilište i crkve Madona del Rosario sa freskama i ikonama iz 17. veka, vodi kroz podzemni prolaz.

Na zidovima prolaza smešten je deo istorije koji je bio najteži za italijansku državu, od Prvog do Drugog svetskog rata.

Ovaj mural podeljen je na dva dela, kao i dva svetska rata, a na njemu slike boraca, partizana poznatijih kao Alpini, onih poraženih, ali i pobednika koji su se izborili protiv fašističkog režima.

Mural se zove „Dva rata", a stanovnici ga radije zovu „Oltar domovine ulične umetnosti".

Možda i zbog simbolične poruka koja je napisana, neposredno pre izlaza iz ovog prolaza, kao svetlost na kraju svakog tunela, a koja kaže - Preživeti rat, da bi voleo mir.

Poruka se nekako prožima i kroz crteže mnogih drugih murala koji se ovde nalaze.

Jedan od njih je i onaj posvećen svim migrantima.

Na jednom zidu, migranti Italijani koji su početkom 20. veka emigrirali u Ameriku, njih četiri miliona.

Preko puta istog, zid na kojem su oslikana dečija lica, izbeglice iz Iraka, Sirije, Libije i Avganistana.

Ovo umetničko delo koje nosi naziv „Ostani čovek" (Stay human) posvećeno je svim ljudima koji napuštaju svoj dom.

Tatjana Đorđević Simić

Pravo na slobodu svakog čovek da bira bolje mesto za život, jeste poruka istog.

To potvrđuje i jedan od citata koji se nalazi na ovom muralu.

Reči američkog državnog tužioca, Toma Klarka, podsećaju - Lično pravo nije ono što ti neko daje, niti ti ga neko može oduzeti.


Pogledajte video: Kako izgleda život ulične umetnice na Balkanu


Od ruralnog naselja do centra za umetnike

Ortika je u prošlosti bila selo, u kojem su živeli seljaci koji su obrađivali zemlju.

Ali se posle Drugog svetskog rata demografija mesta naselja izmenila - gradnja fabrika sve više je privlačila radničku klasu.

„Vremenom je Ortika postala tipično radničko naselje", objašnjava Soraće.

Tatjana Đorđević Simić

Kada je udruženje Ortika Memorija počelo da slika murale. naselje je postalo magnet za umetnike i kreativce.

Postalo je inspirativno mesto za život.

Ortika je veoma popularna i zbog lokala sa podijumom za ples na otvorenom, koji je u prošlosti bio centar okupljanja njenih stanovnika.

„Nekada se ovaj lokal zvao Tropikana. Ovde su se igrale karte, održavali se turniri u boćanju (tradicionalnom italijanskom sportu), plesalo se", kaže za BBC na srpskom Marina di Furija, vlasnica lokala.

Danas se Tropikana zove Balera - plesaonica, a osim stanovnika koji je rado posećuju i tu se druže, ona je omiljeno mesto mlađih generacija.

Tatjana Đorđević Simić

Poezija nacrtana na mermeru

Pre nego što se uđe u glavnu ulicu Via Ortika, na zidu jedne zgrade oslikana je milanska katedrala Duomo.

Ovaj umetnički rad prostire se na 23 metara širine i 46 metara visine.

Zovu ga „Duomo iz Ortike".

Tatjana Đorđević Simić

Umetnik Valter Kontipeli objašnjava da je ovo važno umetničko delo, kao simbol grada Milana realizovano korišćenjem renesansne tehnike zaprašivanja.

Spolvero je tehnika koja se sastoji u tome da se na kartonu koji se postavlja na zid, naprave rupice.

„Kroz njih se nanosi ugljeni prah u boji, a kada se karton ukloni, na zidu ostaje trag crteža", objašnjava Valter Kontipeli.

Mural posvećen čuvenoj katedrali poznat je kao „Poezija nacrtana na mermeru".

Mnogi turisti upravo zbog ovog dela dolaze u milansku četvrt.

Nedaleko od ovog, u glavnoj ulici Via Ortika, nalazi se mural - simbol naselja, ali i cele Italije.

Fasada jedne zgrade obojena je u crvenu, roze i zelenu boju.

Na njoj su oslikani cvetovi maka.

Ovaj crtež asocira na vrtove i bašte koji su se nekada ovde nalazili.

Kao simbol ovog naselja, mural Ortika simbolično predstavlja i sve Italijane koji su se borili za slobodu.

A lokalni stanovnici vole da ga zovu „Mural mira".


Pogledajte i ovaj vdieo: Kad penzioneri crtaju grafite po Beogradu


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk