Lažne vijesti o HIV virusu i dalje kruže u 2021.

Ljudi sa HIV-om koji se liječe mogu da prožive savršeno normalan životni vijek - zastarjelo i pogrešno vjerovanje da možete da se zarazite virusom ako jedete iz istog tanjira uglavnom su nestali

10603 pregleda 0 komentar(a)
Foto: Doreen Moraa Moracha
Foto: Doreen Moraa Moracha

Poslednji put kad je Pol Torn video roditelje, bacili su posuđe iz kog je jeo iz straha od zaražavanja.

Kad mu je postavljena dijagnoza virusa HIV 1988. godine, morao je da prekine obuku medicinskog tehničara.

„Proživeo sam čitave dvadesete u strahu", kaže on.

Sada Pol, koji živi u Velikoj Britaniji, skoro da više i ne razmišlja o virusu - sem što uzme jednu pilulu dnevno i poseti lekara dvaput godišnje.

Ljudi sa HIV-om koji se leče mogu da prožive savršeno normalan životni vek - zastarelo i pogrešno verovanje da možete da se zarazite virusom ako jedete iz istog tanjira uglavnom su nestali.

Ali štetne dezinformacije i dalje kruže.

„Postoji lek"

Dorin Mora Morača iz Kenije rođena je sa HIV-om, ali je saznala za svoju dijagnozu tek 2005, kada je imala 13 godina.

Televizijska reklama odvela ju je do lokalnog čoveka u Tanzaniji, koji je tvrdio da je iscelitelj i da može da izleči Dorin i njenu majku od HIV-a.

„Pile smo biljne lekove koje je prodavao i vratili se verujući da smo HIV negativne", objasnila je ona.

Potom je prestala da uzima svoje antiretrovirale - lekove koji sprečavaju umnožavanje virusa - sve dok nije dobila kožni osip i upalu pluća kao posledicu oslabljenog imunog sistema.

Njen viralni teret - broj virusa HIV-a u krvi - bio je toliko visok da joj je lekar rekao da ako se inficira još nečim to će je ubiti.

Postalo joj je jasno da je iscelitelj prevarant.

Ali opšta tvrdnja da postoji lek za HIV je česta, prema doktoru Adibi Kamarulzamanu, lekaru za zarazne bolesti i predsedniku Međunarodnog društva za borbu protiv side.

Trenutno ne postoji vakcina niti lek za virus HIV-a, mada su skorašnje priče o ljudima koji su se oporavili od virusa probudile nadu.

Ovog meseca je jedna žena u Argentini postala druga dokumentovana osoba u istoriji koja se navodno potpuno oslobodila virusa HIV-a uz pomoć vlastitog imunog sistema.

„Uvek ćete biti zarazni"

Džojs Mensah - koja je poreklom iz Gane, ali se preselila u Nemačku da bi pobegla od stigme - kaže da veruje da je pogrešno razumevanje njenog stanja dovelo do toga da izgubi posao, veze i nateralo je da napusti domovinu.

Ona kaže da stigmu pokreće pogrešan stav da jednom kad se osoba zarazi HIV-om, uvek postoji rizik da može da ga prenese na partnera ili dete.

„Kad osoba otkrije HIV status članu porodice ili partneru... ljudi pogrešno veruju da nisu 100 odsto bezbedni, jednom kad ste pozitivni, vi ste pozitivni."

Zapravo, čim neko počne da uzima antiretroviralne lekove dovoljno dugo da virus više ne može da se detektuje u njihovoj krvi, on više ne može da ga prenese jer ne postoji merljiva infekcija koja bi se prenela.

Džojs je dobila četvoro dece dok je bila na lečenju, i nijedno od njih se nije zarazilo.

Prenošenje zaraze sa majke na dete može da se spreči pravilnim lečenjem i otkada je počelo naširoko da se koristi, slučajevi su se prepolovili širom sveta od 2010. godine.

Uprkos tome, njena ćerka u Gani poslata je kući iz škole u lažnom uverenju da i ona ima virus - i da može da zarazi druge u tom okruženju.

Ijan Grin, generalni direktor britanske dobrotvorne organizacije Trast Terens Higins, koji živi sa HIV-om, rekao je da „ubedljivo najveći problem za ljude koji žive sa HIV-om, svakako i u mom iskustvu, taj da doživljavate sebe kao vektor za bolest."

„Dugo godina sam bio prestravljen od mogućnosti da mogu da prenesem virus nekom drugom. Sad kad znam da je nemoguće da ga prenesem, to predstavlja ogromno olakšanje za mene."

„HIV više nije problem"

Iako HIV više ne predstavlja smrtnu presudu i ljudi sa virusom mogu da žive normalnim i zdravim životom, neki aktivisti veruju da se percepcija možda previše prebacila na drugu stranu.

„Došlo je do neverovatnog napretka u lečenju HIV-a i sredstvima prevencije, ali ova percepcija da je sida završila svoje, u pogledu rada na prevenciji - nije baš od velike pomoći, a svakako ne u pogledu ulaganja u potragu za lek od HIV-a", kaže doktor Kamarulzaman.

HIV je virus koji napada imuni sistem i ako se ne leči, može da dovede do side - bolesti kod koje telo ne može da se izbori čak ni protiv blagih infekcija.

U svetu je 2020. godine sa HIV-om živelo oko 38 miliona ljudi, a otprilike 700.000 njih umrlo je od bolesti povezanih sa sidom, što može da bude rezultat izostanka lečenja od virusa.

Pol Torn veruje da je mladi ljudi doživljavaju kao bolest starijih ljudi, što je sentiment koji odražava i Ijan Grin iz Trusta Terens Higins, koji kaže da „imaju generalno nižu svest o tome… Oni misle da je HIV nešto iz prošlosti."

„Nisam od onih koji mogu da dobiju HIV"

Baš kao što je mlađi ljudi doživljavaju kao bolest starijih ljudi, mnogi je doživljavaju i kao nešto što pogađa samo gej muškarce.

Širom sveta, malo više od polovine ljudi sa HIV-om su žene, a globalno najviše umiru žene u starosnoj dobi za rađanje, prema Kristini Stegling iz dobrotvorne organizacije Frontlajn AIDS.

Ali je vrlo malo žena sa kojima ona razgovara svesno opasnosti.

„To je veoma važan polazni podatak za diskusiju, zato što sa ženama koje su u toj starosnoj grupi i koje možda žele da zatrudne mora da se povede težak razgovor o nezaštićenom seksu", kaže ona.

Iako je postignut ogroman napredak, dezinformacije koje i dalje kruže mogu da dovedu do toga da ljudi izgube posao i veze, i propuste pravo lečenje ili čak i postavljanje dijagnoze.


Pogledajte video povodom Svetskog dana borbe protiv HIV virusa


Bonus video: