"Tonemo i to se ne dešava samo nama"

Klimatske promjene: Ministar ostvrske zemlje Tuvalu iz vode poslao simboličnu poruku

Predviđeno je da će čak i porast mora od jednog metra uticati na kopneni biodiverzitet ostrva i nižih priobalnih područja, kako direktno (zbog gubitka staništa usled potapanja) tako i indirektno (zbog prodora slane vode)

6408 pregleda 2 komentar(a)
Foto: Min. de Relaciones Exteriores de Tuvalu
Foto: Min. de Relaciones Exteriores de Tuvalu

U odelu, u vodi do kolena, na mestu koje je pre mnogo godina bio suv teren, ministar ostvrske zemlje Tuvalu u Pacifičkom okeanu poslao je dramatično poruku.

„Tonemo i to se ne dešava samo nama", rekao je on.

Sajmon Kofe Kofe, ministar pravde, komunikacija i spoljnih poslova jasno je ukazao dramatičnost pogubnog uticaja klimatskih promena sa kojom se Tuvalu danas suočava i da će one pogađati i mnoge druge zemlje na svetu.

Stanovnici desetina ostrvskih država imaju realan strah da će mesta na kojima su se rodili i odrastali biti zbrisani i nestati.

Porast nivoa mora zbog klimatskih promena već uzrokuje gubitak zemljišta i nedostatak vode za piće na ovim ostrvima.

Vlasti i stanovnici Tuvalua, male države u Polineziji, već se pripremaju za najgori scenario - potpuno potapanje ostrva.

Nivo mora - egzistencijalna pretnja

Tuvalu ima devet malih ostrva i udaljen je oko 4.000 kilometara od Australije i Havaja.

Najbliži susedi su Kiribati, Samoa i Fidži.

„Najviša tačka iznad nivoa mora je četiri metra", kaže Kofe za BBC Mundo.

Cela zemlja ima 26 kvadratnih kilometara, gde živi oko 12.000 ljudi.

Getty Images

Kao i Kiribati i Maldivi, između ostalih, Tuvalu je zemlja koja se sastoji od atola, pa je stoga posebno ranjiva na globalno zagrevanje.

Teritorije ovih država su zasnovane na koralnim grebenima u punom ili delimičnom obliku prstena koji okružuju centralnu lagunu.

„Živimo na veoma ograničenim pojasevima zemlje... Sa porastom nivoa mora vidimo kako nestaju delovi ostrva", upozorava ministar.

Tuvalu se takođe suočava sa jakim ciklonima i periodima suša, dodao je ministar.

A viša temperatura okeana dovela je do izbeljenih koralnih grebena, vitalnih za zaštitu obale i mrešćenje ribe.

Ali postoji još jedan još hitniji problem: prodor slane vode.


Pogledajte video: Selo u Indiji koje će progutati okean


More i njegov uticaj na vodu za piće

Okeanska voda prodire pod zemlju u određenim oblastima i to utiče na vodonosne slojeve, objasnio je Kofe.

„Vodu za piće obično dobijamo od kiše, ali na nekim ostrvima su kopali i bunare za pristup podzemnim vodama.

„To danas nije moguće zbog prodora morske vode, tako da u osnovi zavisimo samo od kišnice".

Getty Images

Prodor slane vode je takođe učinio poljoprivredno zemljište beskorisnim.

Tajvanska vlada trenutno finansira i upravlja pilot projektom proizvodnje hrane pod kontrolisanim uslovima u Tuvaluu.

„Salinitet u pesku nam veoma otežava uzgoj hrane i sve više zavisimo od uvoznih proizvoda", rekao je Kofe.

„Morali smo da uvezemo zemlju i đubrivo".

Getty Images

„Dok većina sistema za uzgoj useva može tolerisati povremene poplave morske vode, recimo jednu u 10 godina, a bašte se mogu ponovo zasaditi, ako poplave postanu prečeste ili prodor morske vode dopre do novih područja, oni se trajno gube".

Ovo je za BBC Mundo rekao Artur Veb, istraživač sa Univerziteta Volongong u Australiji i Programa UN za razvoj, koji radi za Projekat adaptacije obale Tuvalua.

„Na primer, takozvano hlebno drvo, Artocarpus altilis, veoma je važno i jedno stablo decenijama može da daje veliku žetvu.

„Ali ovo drvo je veoma netolerantno na so i morska voda može da ga ubije", dodaje.

Borba ostrvskih zemalja

Ostrvske države poput Tuvalua pozivaju na konkretnu globalnu klimatsku akciju više od 30 godina.

Tokom 1990. pacifičke ostrvske države su sklopile diplomatski savez sa ostalima sa Kariba, kao što su Antigva i Barbuda, i Indijskog okeana, kao što su Maldivi.

Cilj je bio stvaranje zajedničkog fronta u pregovorima o klimatskim promenama.

Alijansa malih ostrvskih zemalja, Aosis, sada ima 39 članova i odigrala je ključnu ulogu u uočavanju ozbiljnog uticaja globalnog zagrevanja u zemljama u razvoju.

Getty Images

U poruci na nedavnom globalnom klimatskom samitu u Glazgovu COP26, predsednik Aosisa, premijer Antigve i Barbude, Gaston Braun, podsetio je da je „doprinos malih ostrvskih država u razvoju globalnoj emisiji štetnih gasova manji od jedan odsto".

„Naše zemlje su najmanje odgovorne za štetu po životnu sredinu na globalnom nivou.

„Ali mi plaćamo najvišu cenu", ukazao je on.

Ta cena postaje sve jasnija zahvaljujući brojnim naučnim studijama.

Šta kažu naučnici

Komisija Ujedinjenih nacija za klimatske promene, istakla je u izveštaju od 9. avgusta ove godine da se godišnja stopa povećanja nivoa mora širom sveta utrostručila između 1901. i 2018. godine i da trenutno iznosi 3,7 milimetara godišnje.

Međutim, „situacija je gora u regionu pacifičkih ostrva", rekao je za BBC Mundo Morgan Vairiu, stručnjak za klimatske promene.

„U južnom Pacifiku, regionalni prosečan porast nivoa mora bio je 5 do 11 mm godišnje od 1900. do 2018. godine.

Iako ne postoje konkretni podaci za Tuvalu, „globalni porast nivoa mora je već užasna perspektiva za Tuvalu", rekao je Veb za BBC Mundo.

„Svaki milimetar porasta nivoa mora povećava obim i potencijalnu dubinu morskog plavljenja.

„Čak je i povećanje od 3,7 mm godišnje pogubno za ove i druge atole", ukazuje.

Getty Images

Predviđeno je da će čak i porast mora od jednog metra uticati na kopneni biodiverzitet ostrva i nižih priobalnih područja, kako direktno (zbog gubitka staništa usled potapanja) tako i indirektno (zbog prodora slane vode).

Komisija UN u izveštaju predviđa globalni prosečan porast nivoa mora od nešto više od jednog metra do 2100. godine, a do 20150. godine čak za pet metara, uzimajući u obzir topljenje leda na Grenlandu i Antarktiku.

Getty Images

Studija iz 2018. naučnika iz Sjedinjenih Država i Holandije, ukazala je da će „većina atolskih država biti nenastanjiva do sredine ovog veka".

Pravna situacija bez presedana

Suočen sa ogromnom realnošću klimatskih promena i nedostatkom drastične akcije na globalnom nivou, Tuvalu traži druge puteve za budućnost.

„Najgori scenario je, očigledno, da smo primorani da se preselimo jer će okean da nas potopi", rekao je Kofe za BBC Mundo.

„Međunarodni standardi u ovom trenutku ne idu u prilog zemljama poput nas ako nestanemo, jer je to potpuno nova oblast međunarodnog prava.

„Nikada se nije desilo da zemlja nestane zbog klimatskih promena".

Getty Images

„Tuvalu trenutno istražuje pravne puteve za međunarodno prihvatanje da čak i ako zemlja nestane, ona nastavlja da bude priznata kao država i ima pristup resursima svoje pomorske zone", navodi Kofe.

„A na nacionalnom nivou, u našoj spoljnoj politici, ako neka zemlja želi da uspostavi diplomatske odnose sa Tuvaluom, jedan od uslova koje postavljamo je da prizna da je naša državnost trajna i da su naša potraživanja na našim morskim zonama trajna. "

Za razliku od Kiribatija, Tuvalu nije kupio zemljište na Fidžiju, iako je Kofe napomenuo da je ova zemlja „javno objavila da će ponuditi zemlju Tuvaluu ako nestane".

Ministar više voli da ne razmišlja o mogućem preseljenju.

„Nismo identifikovali zemlje u koje bismo želeli da se preselimo, jer smo takođe svesni da neke veće zemlje mogu da iskoriste preseljenje kao izgovor koje bi mogle da kažu: 'Dajemo im zemlju da se usele i nastavljamo emisije gasova staklene bašte".

Nova komisija Tuvalua i Antigve i Barbude tražiće od sudija savetodavno mišljenje o tome da li mogu da traže odštetu od zemalja koje su krive za zagrevanje okeana, rekao je novinarima Pajam Ahavan, advokat koji zastupa obe nacije.

Ako mišljenje suda bude pozitivno, ostrvske zemlje mogu da podnesu tužbe za obeštećenje pred istim sudom ili drugim međunarodnim ili nacionalnim sudovima, dodao je on.

U slučaju karipske zemlje Antigve i Barbude, najveća pretnja nije porast nivoa mora, već sve intenzivniji i česti ekstremni vremenski događaji.

Uragan Irma je 2017. godine opustošio ostrvo Barbuda, drugo po veličini u arhipelagu, pa je bilo neophodno privremeno preseliti celokupno lokalno stanovništvo, oko 1.600 ljudi, na glavno ostrvo Antigvu.

Barbudu je „odneo" uragan Irma, a Tuvalu će „bukvalno nestati", rekao je Ahavan.

„Kako se ceo jedan narod nadoknađuje za gubitak svoje teritorije?".

Za advokata, obe ostrvske države su „umorne od praznih reči i nejasnih obaveza i sada žele da iskoriste međunarodno pravo da ponovo razmisle o celom pitanju klimatskih promena".

U 2009. godini, bogate zemlje su obećale da će davati zemljama u razvoju 100 milijardi američkih dolara godišnje počevši od 2020. kako bi pomogle prelazak na ekonomije sa niskim sadržajem ugljenika i prilagođavanje klimatskim promenama.

Međutim, tokom COP26, i britanska vlada i američki izaslanik Džon Keri rekli su da će taj cilj verovatno biti ispunjen tek 2023. godine.


Pogledajte video: Borba za vodu u Meksiku


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk