Svemirska istraživanja

Šta je superteleskop koji će nam omogućiti da vidimo prve zvijezde

Naučnici se nadaju da će teleskop Veb uspjeti da otkrije svjetlo prvih zvijezda koje su zasjale u univerzumu, prije 13,5 milijardi godina

4906 pregleda 4 komentar(a)
Foto: NASA
Foto: NASA

Svemirski teleskop Džejms Veb (JVST) biće lansiran 18. decembra i teško je opisati uzbuđenje koje prati potencijalna otkrića koja će nam on omogućiti.

Super teleskop je pravljen tako da vidi mnogo dublje u univerzum - i unazad kroz vreme - nego što to trenutno možemo.

Naučnici se nadaju da će teleskop Veb uspeti da otkrije svetlo prvih zvezda koje su zasjale u univerzumu, pre 13,5 milijardi godina.

„Najuzbudljivija mogućnost jednog tako velikog, odvažnog, ambicioznog teleskopa je ideja da postoje pitanja koja se još nismo setili ni da postavimo", kaže doktorka Amber Nikol Stron, astrofizičarka iz Nasinog Centra za svemirske letove Godar, koja je i zamenica glavnog naučnika projekta.

„Ta ideja da ćemo saznati stvari o univerzumu koje će nas potpuno iznenaditi, to je, za mene, najuzbudljiviji aspekt ovog teleskopa."

Ali kako on funkcioniše i kad ćemo moći da vidimo univerzum kroz njega?

Rasklapa se kao origami

JVST će koristiti najveće astronomsko ogledalo ikad poslato u orbitu, prečnika 6,5 metara.

Štaviše, ono je toliko veliko da će mu biti potrebno dve nedelje da se rasklopi u svemiru, poput obrnutog origamija.

Projekat je udruženi poduhvat Američke, Evropske i Kanadske svemirske agencije koji košta 10 milijardi dolara.

Teleskop će biti postavljen na evropsku raketu Arijana 5 i lansiran iz Francuske Gvajane.

Jednom kad se Veb odvoji od rakete, otprilike 30 minuta posle poletanja, moraće da prođe kroz ni manje ni više nego 344 kritična trenutka koji moraju da se odigraju u pravo vreme ako misija želi da postigne željenu konfiguraciju.

Samo da bi stigao do odabrane tačke za opservaciju, 1,5 miliona kilometara od Zemlje, Veb će putovati oko 30 dana.


Pogledajte video o superteleskopu


Kada će postati operativan?

Doktorka Stron kaže da će teleskopu biti potrebno šest meseci da postane potpuno operativan i da bismo mogli da vidimo prve slike.

„Jednom kad pošaljemo teleskop u svemir, on ima taj delikatni sistem rasklapanja kroz koji mora da prođe.

„Onda mora da prođe još nekoliko meseci da se teleskop ohladi, da poravna ogledala, a zatim i da uključi instrumente, jednog po jednog", kaže ona.

„Biće to, dakle, leto 2022. godine (na Severnoj hemisferi) pre nego što dobijemo prve slike."

Hablovim stopama

Teleskop Veb pravljen je tako da vidi delove kosmosa koji su trenutno van domašaja drugog revolucionarnog teleskopa, Habla, koji je promenio način na koji razmišljamo o univerzumu.

Za tri decenija rada, Habl nam je doneo najvažnije slike univerzuma, kao što su slavni Stubovi stvaranja i pogled na skoro 10.000 galaksija poznatih kao Hablovo ultra duboko polje.

Iako se od Habla očekuje da nastavi da radi još deset ili dvadeset godina, Veb se smatra njegovim naslednikom, sa mnogo većim sposobnostima.

Veb će videti univerzum prevashodno u infracrvenom, hvatajući svetlost nevidljivo za ljudsko oko - Habl ima ograničene infracrvene sposobnosti.

Veb takođe ima mnogo veće ogledalo od Habla.

Nasa/ESA

Ovaj veći prostor za sakupljanje svetla znači da Veb može da zaviri mnogo dalje unazad kroz vreme nego što to može Habl.

Habl se nalazi u veoma bliskoj orbiti oko Zemlje, dok će Veb biti udaljen 1,5 miliona kilometara - što je četiri puta dalje od Meseca.

„Veb se nadovezuje na ono što je Habl uspevao da postigne tokom fantastične 31 godine provedene u orbiti", kaže doktorka Antonela Nota iz Evropske svemirske agencije.

„Uprkos činjenici da je i dalje relativno mali teleskop sa primarnim ogledalom od 2,4 metra, Habl uspeva da pomeri horizont vidljivog univerzuma unazad sve do oko sto miliona godina posle Velikog praska.

„Sa faktorom 100 puta veće osetljivosti, Veb će se probiti kroz to i zaista će uspeti da vidi kako su nastale prve galaksije."

Šta će videti teleskop Veb?

Prema tvrdnji NASA, veće talasne dužine omogućiće Vebu da vidi mnogo bliže počecima vremena i potraži formiranje galaksija koje još niko nije video.

Nasa/ESA/S. Beckwith (STScI)/HUDF Team

Teleskop će takođe uspeti da vidi unutar oblaka prašine u kojima se zvezde i planetarni sistemi formiraju danas.

Doktorka Stron kaže da su naučnici već isplanirali prvu godinu opservacija za JVST „i on obuhvata čitav dijapazon astrofizike".

„Tu je zaista sve, od proučavanja planeta u našem vlastitom sunčevom sistemu do traženja tih prvih galaksija rođenih pre više od 13,5 milijardu godina - i praktično sve u prostoru i vremenu između toga", kaže ona.


Pogledajte video: Kako su nam jastozi otvorili vidike u svemiru


Potraga za životom

On bi mogao da pomogne u potrazi za znacima života na drugim planetama, jer će takođe uspeti da se probije i vidi kakvih molekula ima u atmosferi neke planete.

„Naravno, ne možemo da obećamo da ćemo pronaći znakove života", kaže doktorka Stron.

„Ali nije preterivanje reći da je ovaj teleskop definitivno naš sledeći ogroman korak u potrazi za nastanjivim planetama na Mlečnom putu."

„Mnogo toga se očekuje od ovog teleskopa", kaže ona, pogotovo proširivanje našeg znanja o univerzumu i učvršćivanje naših odnosa sa svim ostalim oko nas.

NASA

„Kad pogledamo gore u zvezde, kad pogledamo gore u noćno nebo, osetim tu vrstu povezanosti. Mi nismo samo svoja vlastita mala bića, sami sa sobom", kaže doktorka Stron.

„U veoma bukvalnom smislu, mi kao ljudi rođeni smo iz ostataka zvezde koja je eksplodirala pre milijardu godina."

„Mi smo čvrsto povezani sa univerzumom. Mislim da je uvek važno ustuknuti jedan korak i sagledati širu sliku života."

*Fej Ners iz Londona vodila je intervjue za ovaj izveštaj.


Pogledajte video: NLO i izveštaj Pentagona - istina je tamo negde


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk