Levičarski kandidat Gabrijel Borić pobedio je na predsedničkim izborima u Čileu pošto je njegov rival sa krajnje desnice Hoze Antonio Kasto priznao poraz ubrzo po zatvaranju birališta i tek sa oko polovine prebrojanih glasačkih listića.
Sa većinom prebrojanih listića, Borić, koji ima hrvatsko poreklo, pobedio je sa 56 odsto, dok je Kast dobio 44 odsto glasova.
Izbori su bili jedni od najpolarizovanijih poslednjih decenija i održani su posle masovnih antivladinih protesta.
Oba kandidata ponudila su potpuno različite vizije za zemlju, i obojica predstavljaju političke stranke koje nikada nisu bile u vladi.
Sa 35 godina, Borić će postati jedan od najmlađih političkih lidera na svetu i najmlađi predsednik u istoriji Čilea.
Formalno će stupiti na dužnost 11. marta sledeće godine.
- Revolucija u stihovima: Narodni pevač koji je ubijen zbog pesama
- Čile legalizovao istopolne brakove, gej parovima dozvoljeno i usvajanje dece
- Protesti u Čileu: Najmanje sedam mrtvih, tenkovi na ulicama, stotine uhapšenih
U telefonskom razgovoru sa odlazećim predsednikom Sebastijanom Pinjerom, koji je javno emitovan, Borić je rekao da će dati sve od sebe da odgovori na ovaj ogroman izazov.
Bivši lider studentskih protesta, podržao je masovne demonstracije protiv nejednakosti i navodne korupcije koje su potresle Čile 2019. i 2020. godine.
Rekao je i da će se boriti protiv ekološki štetnih projekata, među kojima su kopanje bakra i zlata, preneo je Rojters.
„Uništavanjem sveta, uništavamo sebe. Ne želimo više projekte koji uništavaju našu zemlju, zajednicu", poručio je on.
Budući čileanski predsednik vuče korene iz Hrvatske.
Gabrijelova majka potiče iz špansko-katalonske porodice, a otac Luis dete je emigranta s ostrva Ugljan.
Tokom predizborne kampanje, hrvatski mediji su prenosili da je Borić pre desetak godina prešao okean kako bi obišao kuću predaka na Ugljanu, u kojoj odavno niko ne živi.
Pogledajte trenutak dok je Borić držao govor posle pobede a neko ga ometao laserom
Nekada najstabilnija ekonomija u Latinskoj Americi, Čile ima jednu od najvećih stopa neravnopravno raspodeljenih priohoda, sa jednim procentom stanovništva koji poseduje 25 odsto bogatstva zemlje, prema Ujedinjenim nacijama.
Borić je obećao da će rešiti ovu nejednakost reformisanjem penzionog i zdravstvenog sistema Čilea, smanjenjem radne nedelje sa 45 na 40 sati i podsticanjem zelenih investicija.
Njegov rival je u kampanji najviše govorio o zakonu i redu, obećavajući smanjenje poreza i socijalne potrošnje.
Kast je takođe branio nasleđe bivšeg vojnog diktatora generala Augusta Pinočea, koji je preuzeo vlast pučom i vladao zemljom od 1973. do 1990.
Pod njegovim vođstvom više od 3.000 ljudi je ubijeno ili je nestalo, a hiljade političkih protivnika su držane u logorima.
Kast je u tvitu čestitao Boriću na, kako je naveo, „velikom trijumfu".
„Od danas je on izabrani predsednik Čilea i zaslužuje svo naše poštovanje i konstruktivnu saradnju", dodao je Kast.
Zemlja prolazi kroz ogromne promene po što je prošle godine velikom većinom glasala za promenu čileanskog ustava iz Pinočeove ere.
Dosadašnji predsednik Pinjera je rekao da čilenasko društvo živi u „velikim podelama, sukobima [i] nesuglasicama" i pozvao je naslednika da „bude predsednik svih Čileanaca".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
