sudar opozicije i pristalica slobodana miloševića

Kontramiting 1996. u Beogradu: Dan kada je Srbija bila na ivici građanskog rata

Socijalistička partija Srbije (SPS) izgubila je izbore u Beogradu i drugim velikim gradovima, ali su optuženi da su falsifikovali rezultate tako su što povećavali glasove koje su dobili, a smanjivali broj glasačkih listića na kojima je bila zaokružena opoziciona koalicija.

12180 pregleda 10 komentar(a)
Foto: Brian Rasic
Foto: Brian Rasic

Do tog protesta pre 25 godina, Ivica Lazović bio je tek mladi policajac, koji je radio na beogradskom aerodromu i sa porodicom živeo u njegovoj blizini.

Ali, razočaran u vlast Slobodana Miloševića u Srbiji, krenuo je 24. decembra 1996. godine u centar Beograda.

Tamo su se već više od mesec dana odvijali studentski i opozicioni protesti zbog krađe na lokalnim izborima.

Socijalistička partija Srbije (SPS) izgubila je izbore u Beogradu i drugim velikim gradovima, ali su optuženi da su falsifikovali rezultate tako su što povećavali glasove koje su dobili, a smanjivali broj glasačkih listića na kojima je bila zaokružena opoziciona koalicija.

Ivica je bio član tada najveće opozicione stranke Srpskog pokreta obnove (SPO), koja je učestvovala u protestima.

„Nisam ni mislio taj dan da idem na protest, ali sam klao svinje i nosio ovima iz SPO čvarke da se počastimo", priča Ivica dve i po decenije kasnije za BBC.

„Sećam se da je bilo mnogo ljudi. Onda sam dobio metak, a samo što nije počeo građanski rat u zemlji."

Na Ivicu je pištoljem pucao niži funkcioner SPS-a i ostavio mu trajne posledice po zdravlje.

Jer, tog dana nije održan samo jedan u nizu protesta opozicije i studenata.

To je i dan kada je Slobodan Milošević organizovao kontramiting.

Na ulicama Beograda, sada čuvenom rečenicom „Volim i ja vas", pozdravio je pristalice koji su mu prethodno uzvikivali: „Slobo, mi te volimo".

„Kontramiting predstavlja vid političke aktivnosti gde je glavna ideja upropastiti ciljeve protivnika dokazivanjem moći", objašnjava za BBC Erik Gordi, profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

„Isključuje se dijalog i kompromis i samim tim suština politike."

Ovo je ujedno i dan kada su, tvrdi Gordi „nastali sendvičari i botovi" u Srbiji, odnosno ljudi koji po direktivi i za korist dolaze na neki skup.

Formu kontramitinga nije izmislio Slobodan Milošević, kaže za BBC Đorđe Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Takvi vidovi političkih akcija svojstveni su u zemljama Latinske Amerike, dodaje.

Ovaj vid „pritiska na nezadovoljne" i dalje je prisutan u političkom životu Srbije, kaže Pavićević.


Pogledajte video o kontramitingu 1996.


Zimske cipele i zima 1996.

Brian Rasic

Da bi bilo gde stigao, Ivici Lazoviću danas treba tri puta više vremena nego prosečnom čoveku.

Jer, kad je pre 25 godina dobio metak u potiljak, cela leva strana tela mu je oduzeta i postao je trajni invalid.

Levu nogu vuče dok hoda, a zimske cipele velika su mu muka, jer ga svaki komad obuće koji je probao - žulja.

Leva ruka mu je nepokretna i zavijena.

Ipak, Ivica ekipu BBC-ja dočekuje u porodičnoj kući u Boljevcima, kako kaže, „bez dana mirovanja".

Ispred kuće je nekoliko bicikala, prevozno sredstvo za invalide, ali Ivica gotovo svuda ide peške ili gradskim prevozom.

„Jedno su me učili - drugo sam doživeo", kaže on.

Kada ga pitam da se priseti šta se dogodilo pre 25 godina, odmah vadi nekoliko velikih fascikli.

U njima su, pored računa za komunalije, novinski članci i lekarski izveštaji.

Naslovi Živko Sandić upucao Ilicu Lazovića i Upucan za ceo život ispunjavali su novine pre dve i po decenije.

„Hoćeš da pipneš ranu, ako ti nije gadno, evo pogledaj", kaže on i pokazuje na potiljak.

BBC
BBC

Na proteste je, počinje priču, krenuo još na samom početku, u novembru 1996. godine.

Demonstracije su započeli studenti, koji su tvrdili da su izbori za vlast u Beogradu, ali i drugim gradovima u Srbiji, pokradeni i da je SPS izgubio.

Uporedo sa protestima studenata, počele su i šetnje opozicione koalicije Zajedno, koju su činili Demokratska stranka, SPO i Građanski savez Srbije.

Kako socijalisti nisu hteli da prihvate stvarne rezultate izbora, i Ivica je bio na ulici.

„Video sam svašta na aerodromu i onda sam i ja izlazio da šetam", kaže Ivica, koji je radio na aerodromu kao policajac u vreme kada je ranjen.

Ipak, tog 24. decembra Slobodan Milošević je odlučio da u Beograd dovede pristalice režima i obrati im se u centru grada kod Terazijske česme.

„Bila je baš gužva, ni sam ne znam koliko je ljudi bilo, ali bila je vika i cika", dodaje on.

„Ljudi su bili besni što su i ovi drugi došli (pristalice režima).

„To se nije znalo ko pije, a ko plaća."

Onda je, kaže, pao i više se ničega ne seća.

„Gospodine predsedniče, zaklali ste Srbiju"

Na ulici je tog decembarskog dana bio i umetnik Miroslav Nune Popović.

Sa grupom Magnet, Popović je mesecima pre protesta prikazivao kreativan i nenasilan način borbe protiv režima na beogradskim ulicama.

Umetnici su od aprila 1996. organizovali više kreativnih akcija - slomili su nov televizor ispred zgrade Radio-televizije Srbije, da bi pokazali da nema slobode medija, gađali su jajima Skupštinu grada Beograda.

Zaklali su i svinju pred kancelarijom Slobodana Miloševića uz poruku: „Gospodine predsedniče, zaklali ste Srbiju".

Karnevalske šetnje, pištaljke, doboši - bili su njihov zaštitni znak.

„Studentski protesti su trajali već više od mesec dana i uzimali su maha, ali bili su predstavljani nerealno i nestvarno na državnim medija", kaže Popović za BBC, dok dve i po decenije kasnije stoji na mestu gde je kontramiting održan.

„Proglašavali su nas za fašiste, nasilnike, strane plaćenike".

BBC

Upravo je režim te ljude koji su „verovali u to što vide na televiziji rešio da dovede u Beograd kao kontrasnagu nama", dodaje umetnik.

Aleksandar Vasović, sada novinar agencije Rojters, a tada reporter Radija B92, ispričao je za Vajs kako je „redakcija tada sedela u kafani kad je Radio Beograd objavio da će 24. decembra kod hotela Moskve biti održan miting SPS-a".

„Nešto ranije je opozicija najavila šetnju u isto vreme i na istom mestu", rekao je Vasović.

„Pokojni Zoran Mamula je gricnuo bradu i brk što je radio u ozbiljnim situacijama i rekao da to neće na dobro da izađe."

Zoran Mamula je jedan od osnivača Radija B92, još 1989. godine.

Terazijska česma i dve grupe

Popović je tada izveštavao kao novinar za Dnevni telegraf, a protest 24. decembra je, kaže, počeo kao i svaki drugi.

„Studenti su, kao i ostalih dana, dolazili iz Kolarčeve ulice", seća se on.

Sa zbornog mesta ispred Filozofskog fakulteta, studenti su svakog dana od sredine novembra išli u protestne šetnje, mahom istom rutom.

Tog dana, međutim, studenstki odbor i obezbeđenje odlučili su da menjaju rutu u hodu, jer su želeli da izbegnu kontakt sa Miloševićevim pristalicama koji su dovoženi autobusima iz svih krajeva Srbije.

Popović se prisetio jedne od scena kada je studentska kolona prolazila kod Zelenog venca, a iz Kameničke ulice, koja vodi od autobuske stanice, dolazila grupa Miloševićevih pristalica.

„Studentsko obezbeđenje je imalo neki kanap kako bi bar nekako odvojili studente od Miloševićevih pristalica.

„Miloševićevci su držali transparente, ali kad su videli kolika je kolona studenata, zabezeknuto su gledali i lagano spuštali transparente.

„Oni su očekivali šačicu ljudi, a ne more studenata, bili su unezvereni kada su videli mnogo studenata i zatim toliko ljudi kod Terazijske česme", dodaje Popović.

Jutarnji dnevnik Radija B92 Aleksandar Vasović počeo je rečenicom:

Beograd je danas osvanuo kao scenografija za film 'Tri boje: Plavo' Kšištofa Kješlovskog. Nepregledne kolone policajaca preplavile su ulice grada."

David Brauchli

Vasović je rekao da su „hodali i jedni i drugi i gledali se ispod oka".

„Policija sa štitovima i pod šlemovima je stajala u četvororedovima po celom gradu, dole kod autobuske stanice su bili vodeni topovi i oklopni transporteri i marice", rekao je on.

„Ne tucite se, ne udarajte se, mi smo braća"

Dve grupe ljudi na jednom mestu dugo nisu izgledale i ponašale se drugačije.

„Opozicioni Beograđani su prolazili pored socijalista kao pored smrdljivog sira, povremeno su ih podbadali zajedljivim parolama ili su zapušavali noseve, pljuvali ih i uopšte, bili neljubazni", dodaje Vasović

„Čini mi se da su u neko doba prestali čak i da se psuju i da su samo režali jedni na druge."

Kako se kod Terazijske česme nekoliko ulica ukršta, tako su i reke ljudi navirale i dve grupe su se baš na tom mestu sukobile.

„Bilo je tuče, otimanja transparenata, sve je to trajalo oko sat vremena", kaže Popović.

Između gomila su leteli tupi predmeti, a i Vasović i Popović su kao novinari bili povređeni.

Poznata je i izjava jednog socijaliste koji je je rekao „ne tucite se, ne udarajte se, mi smo braća", ali nastavak dana nije prošao u tom maniru.

Brian Rasic

Tek kasnije čuli su da je Živko Sandić, socijalista i kandidat SPS na izborima u Vršcu, pucao u glavu Ivici Lazoviću i teško ga ranio.

Ovaj događaj je snimljen i obišao je svet.

Na mostu Gazela isprebijan je do smrti i Predrag Starčević, a režimski mediji tvrdili su da je umro od srčanog udara.

Zašto je Milošević rekao 'Volim i ja vas'

Problem za vlast je bio što, kaže Popović, nisu želeli da se u televizijskom prenosu čuje da masa demonstranata zviždi Slobodanu Miloševiću.

„Policija je na Terazijama uspela da napravi kružni kordon i fizički odvoji dve grupe", kaže on.

„Onda je u brutalnoj akciji potisnula studente primenjujući silu. Bilo je grozno."

Kada je policija uspela da zadrži demonstrante i skloni ih sa Terazija ka Knez Mihailovoj, počeo je kontramiting vlasti.

Novinari su ostali u sredini, a masa podržavalaca režima je skandirala 'Slobo, Slobo'.

Na bini je pored Slobodana Miloševića, bila i njegova supruga Mira Marković, vrh države i tadašnji gradonačelnik Beograda Nebojša Čović, dok je masa nastavila 'Slobo, mi te volimo', pa je on na to odgovorio 'Volim i ja vas'.

„Jedna tetka, od tako svojih 60 godina, u plastičnoj bundi i štrikanom šalu sa šljokicama, nakarminisana i ondulirana, drži pomorandžu i pokazuje je istoj takvoj ispisnici sa druge strane i reži: 'Ovooooo je meni Slobo daooooooo, Slobo mi daoooo! Meni ovde valja, ti idi u Ameriku!'", seća se Vasović.

Prema izveštaju državne televizije, na kontramitingu je bilo pola miliona ljudi, dok su nerežimski i strani mediji procenjivali da ih je bilo između 30 i 50 hiljada.

Koalicija Zajedno je procenila da je organizacija kontramitinga koštala Srbiju skoro 1,5 miliona tadašnjih maraka ili više od 4,5 miliona tadašnjih dinara.

BBC

Policija je ispaljivala vodene topove, a Vasović i Popović su izveštavali kako je satima posle protesta prebijala nasumično ljude koji su se našli u okolnim ulicama.

I protest i kontramiting tog dana su završeni, ali Miroslav Popović objašnjava da je „duh demonstracija protiv Slobodana Miloševića posle toga postao samo još jači".

Protesti su nastavljeni, a posle 88 dana SPS je morao da prizna da je izgubio na lokalnim izborima u pojedinim gradovima.

Rezultati izbora priznati su posle dolaska specijalnog izaslanika OEBS-a Felipea Gonzalesa 11. februara 1997. donošenjem leks specijalisa, posebnog zakona.

'Sendvičari', 'preci botova' u Latinska Amerika

„SPS-ovci dovedeni iz cele Srbije su bazali po prodavnicama, stiskali u rukama najlon kese sa sendvičima i sokovima u tetrapaku", opisao je novinar Aleksandar Vasović ljude koji su došli na kontramiting 24. decembra 1996.

Umetnik Miroslav Popović naziva ih „precima današnjih botova naoružanim sedvičima i parolama".


Šta je bot?

Reč bot ima dva značenja:

  • Softver koji je automatizovan da odgovara ili izvršava neke aktivnosti, a da time na neki način oponaša čoveka koji koristi nalog
  • Ljudi (trolovi) koja po nečijoj direktivi na internetu objavljuju sadržaj koji može biti afirmativan ili napadački, a uglavnom za politički cilj određenih struktura

Poslednjih godina, ova reč je sinonim za „trolove", ljude koji najčešće zarad političkog cilja, a po nečijoj direktivi, šire afirmativne ili omalovažavajuće poruke na internetu.

„Botovi u Srbiji ili bilo gde na svetu funkcionišu po istom principu. To je grupa ljudi, obično stranački aktivisti, koji hoće da doprinesu svojoj stranci.

„Međutim, ono gde to prevazilazi klasični stranački aktivizam, na koji svako ima legitimno pravo, jeste kada se takva aktivnost na neki način institucionalizuje, odnosno napravi se neka struktura, takozvana trol-fabrika.

„U tim fabrikama imamo ljude koji ponekad dobijaju i platu da bi plasirali određeni sadržaj".

Andrej Petrovski, Šer fondacija


I profesori političkih nauka u Londonu i Beogradu slažu se da je ovo bio dan kada su botovi nastali.

Kontramiting je, objašnjava Erik Gordi, profesor Univerzitetskog koledža u Londonu „uneo takmičarski duh u političko pozorište".

„Uspeh se (na kontramitingu) sastoji u tome što možete upropastiti gest vašeg protivnika", kaže Gordi.

On tvrdi da je ovaj događaj ipak ostavio trajne posledice na političke aktivnosti na ulici u Srbiji.

„Od tada je svaki javni događaj praćen rizikom od nasilja", kaže on.

„Tada je počeo i onaj proces da stranke prisilno dovedu pristalice, kao i one koji to nisu, ucenom i obećanjima."

Đorđe Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, kaže da su „različite vlasti često koristile kontramitinge da suzbiju proteste i pritiskaju protivnike".

„To je posebno karakteristično za diktatorske režime", dodaje on.

„Cilj je da, kada vlast zapadne u krizu, pokušava da pokaže da je njihova podrška mnogo veća i da obesmisli proteste ili nezadovoljstvo ljudi.

„To su uvek potencijalno opasne situacije u kojima može da dođe do sukoba. Zato to i jeste jedan vid zastrašivanja nezadovoljnih demonstranata."

Pavićević objašnjava da je i dodatna funkcija kontramitinga da vlast „pokaže da postoji narod koji nije nezadovoljan".

Kao primer daje i velike proteste i kontramitinge u Venecueli 2019. godine, između pristalica i protivnika predsednika Nikolasa Madura.

Kubanska vlada takođe je u leto 2021. godine okupila je na desetine hiljada pristalica na ulicama - skoro nedelju dana nakon što su ih iznenadili najveći antivladini protesti tokom nekoliko decenija.

Njih je u televizijskom prenosu pozvao kubanski predsednik da brane revoluciju.

Predsednik Kube Migel Dijaz Kanel, koga je pratio bivši predsednik Raul Kastro (90), i sam se pojavio na mestu gde su nekoliko dana ranije održali protesti nezadovoljnih.

Zašto se kontramitizi ponavljaju

Kontramiting je, misli Pavićević, „dobrim delom i strategija sadašnje vlasti u Srbiji".

„SNS ne dopušta da se pokušaji opozicionog ili nezavisnog delovanja razmašu", kaže profesor politički angažovan u stranci Ne davimo Beograd.

„Mitinzima vlasti se pokazuje kako je vlast superiorna."

Kao primer daje veliki miting vlasti u aprilu 2019. godine, nedelju dana posle antidržavnih protesta pokreta 1 od 5 miliona.

Na miting su autobusima u Beograd dovođeni ljudi iz cele Srbije, a skup je najavljen kao deo kampanje za izbore, a ne kontramiting.

Vladimir Đukanović iz SNS je pred miting za BBC prokomentarisao da očekuje da će „ovoga puta parola biti '1 od 500.000' jer se toliko ljudi očekuje", kao odgovor na parole 1 od 5 miliona.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada je negirao da je organizovan kontramiting, navodeći da to okupljanje nije održano istog dana kada i protest opozicije.

„O kakvim kontramitinzima pričaju? Pa niko ne zakazuje ništa u istom danu. Ili valjda hoćete da zabranite slobodu i pravo nekom na javno okupljanje", rekao je Vučić u aprilu 2019.



Dobrica Veselinović iz inicijative Ne davimo Beograd je u decembru 2021, posle skupa naprednjaka u Šapcu rekao da je SNS „ušao u klasičan žanr devedesetih - kontramiting, da se pokaže da ih ima".

Šabački naprednjaci skup su tada organizovali kao odgovor na nedavnu blokadu saobraćajnica i mostova širom Srbije.

Eko protesti i blokada mostova bila je organizovana da bi se sprečio projekata Jadar i kopanje rude u Loznici, koji planira kompanija Rio Tinto.

Oprostiti čoveku koji je pucao na tebe

Novim ljudima koji danas šetaju nezadovoljni, a koje, kaže Miroslav Popović „ponovo nazivaju fašistima i stranim plaćenicima", savetuje samo jedno:

„Ni jedan protest nije uspeo ako je generacijski isključiv."

Ivica Lazović ne kaje se ni danas što je tog dana otišao na protest.

Čovek koji je pucao na njega, Živko Sandić, osuđen je na dve godine i četiri meseca zatvora zbog izazivanja opšte opasnosti, ali je posle kratkotrajnog pritvora pušten da se brani sa slobode.

Video ga je na suđenju.

„Pitao sam ga: 'Zašto, brate, puca na brata?'. Rekao je da nije hteo... Tako mi je nešto odgovorio."

BBC

Iako je zbog njega ostao težak invalid, s oduzetom levom rukom i jedva pokretnom levom nogom, Lazović kaže da je oprostio čoveku koji je pucao na njega.

Oproštaj mu je dao i kada su se sreli uživo, godinama posle incidenta, a na pitanje zašto mu je oprostio, Lazović kaže da je to „božija stvar, a ne ljudska".

„Posle pucnjave sam mislio da neću živeti više od dva meseca, a sad je već 25 godina od tada", kaže on.

Tog dana se, dodaje, „sve promenilo".

„Ali ja sam se prilagodio i dan-danas učim", kaže on.

„Padao sam od tada hiljadu puta i sada pad i ne osetim."


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk.