Svake godine u evropske gradove pristiže na hiljade žena za rad u seks industriji.
Jedna od njih, mlada Nigerijka, uspela je da se iščupa iz tog kruga zahvaljujući tome što je stekla dva, sasvim slučajnim poznanstva.
Ovo je njena priča.
„Prva stvar koju sam videla bilo je svetlo. Tamo, odakle ja dolazim, stalno je tama, zato što nema struje.
A ovde je sve bilo preplavljeno svetlošću i bilo je neverovatno!", seća se Džuel (ime je promenjeno) prvog susreta sa Danskom.
„Zahvaljivala sam Bogu za to što sam dospela u ovu zemlju, i sa nestrpljenjem sam čekala da počnem da radim."
- #Nisamprijavila: Kako je probijen zid tišine koji štiti nasilnike u Srbiji
- Šta je „stelting“ i zašto ga neke zemlje smatraju silovanjem
- „Moj suprug je bio anđeo, sve dok me jednog dana nije silovao"
Pre nego što je došla ovde, devojci su rekli da će brinuti o starim licima.
Međunarodna organizacija koja se bavi migracijama, smatra da, čak do 80 odsto žena iz Nigerije koje se upute na rad u Evropu, budu vrbovane za prostituciju.
Naravno da je i Džuel slušala o slučajevima kada devojke budu prevarene.
Ali te žene su prevalile težak i opasan put autobusom za Libiju, a zatim čamcem preko Sredozemnog mora, a njoj su predložili da leti iz Lagosa u Kopenhagen avionom, i to joj je ulilo poverenje.
„Sve je bilo tako dobro organizovano tako da ni jednog trenutka nisam posumnjala", kaže ona.
U Kopenhagenu je dočekala zemljakinja, koja je sutradan odvela novopridošlu devojku u Vesterbro, lokalni kvart crvenih fenjera.
„Osvrtala sam se tražeći neku kliniku", seća se Džul.
Saputnica joj je savetovala da dobro osmatra okolinu, a zatim ju je zaprepastila jeziva istina.
„Ovde ćeš da radiš!", rekla je ona.
Osvrnula sam se, misleći, da ona pokazuje na zgradu koja je na to ličila.
A onda je mirno objasnila da „ovde", znači na ulici, po kojoj su one hodale, da će „posao" biti lov na klijente.
„Činilo mi se da je svet oko mene počeo da se ruši."
Te večeri dogodio se slučajni susret, koji se ispistavio važnim, sa Mišel Mildvoter iz nevladine organizacije HopeNow, koja pomaže ljudima u Danskoj, koji su poput Džuel.
Njoj je privukla pažnju minijaturna devojka od dvadesetak godina koja je izgledala isprepadano i dala joj je vizit kartu.
„Madam" je rekla Džuel da ne veruje „toj Engleskinji na biciklu" i brzo joj našla prvog klijenta.
„Muškarac joj je dao 4.000 kruna (620 dolara) za to, da me odvede kući, i moja madam se okrenula i otišla", nastavlja da priča Džul.
„Vozio me je kolima toliko dugo da je izgledalo kao da nikada nećemo stići.
Nisam znala jezik i nisam razumela šta govori. Komunicirali smo pomoću Gugl prevodioca. Užasno sam se bojala."
Tako je prošlo nekoliko meseci.
„Ovo je bilo van moje moći", kaže Džul.
„Uvek sam stajala po strani bojažljivog pogleda, ali su me ipak pronalazili.
Stalni klijenti znaju kada se pojavi nova devojka, a neko nov ih uvek privuče."
Prema najnovijim podacima EU, u periodu 2017/18, više od 14 hiljada žena je prešlo granicu, uglavnom zbog prostitucije, oko polovine njih van Evropske unije.
Nigerija je među prvih pet zemalja snabdevača.
Ovo je vrh ledenog brega, pošto su u statistiku dospeli samo registrovani slučajevi.
Prihode dilera iz podzemlja Evropska komisija procenjuje na 14 milijardi evra godišnje.
- Kako razgovarati sa bližnjima koji su pretrpeli seksualno nasilje
- Žene pitaju: „Zašto muškarci siluju?”
Po pravilu sve se odvija po istoj šemi.
Mladim ženama se nudi pristojan posao, pošto dođu na destinaciju obaveste ih da toga nema, a one ostaju dužne za put i smeštaj.
„Ovo je dužničko ropstvo", kaže Sine Plambek, viši inspektor u odeljenju za migracije na Danskom institutu za međunarodne studije.
„U slučaju žena iz Nigerije, suma iznosi između deset i šezdeset hiljada evra.
Potrebno je da se brzo vrati taj novac, i ukoliko nemate zvaničnu radnu dozvolu preostaje vam samo seks industrija."
Oni koji su vrbovali Džuel, rekli su joj dan pre polaska iz Lagosa, da će morati da plati 42 hiljade evra na rate i naterali je da se zakune da nikome ništa neće reći, inače će ona i njena porodica biti u nevolji.
Da sve bude još gore, razgovor se vodio na groblju.
Kada je Džuel već bila u Danskoj njenoj porodici su očigledno pretili.
„Neki ljudi su dolazili kod nas i uporno molili baku da razgovara sa mnom kako ne bih ni pomislila da kontaktiram policiju ili da ne platim dug.
Svaki put kada sam je zvala, ona je plakala i ubeđivala me da ne izlažem porodicu."
Pod takvim pritiskom nije nije imala nikakvog izora.
„Bilo je nemoguće reći 'ne'. Svako je morao da kaže 'da'.
Svakog potencijalnog klijenta jurilo je deset do petnaest žena, koje su htele da zarade za to veče."
Sve se obavljalo u automobilima, koji su bili parkirani, pa i na zemlji između automobila.
Ukoliko bi klijent predložio da se ide kod njega kući bilo bi udobnije, ali ujedno i veći rizik.
„Jedan klijent mi je tražio da se skinem i da legnem u kadu, a zatim je doneo dve kofe leda i počeo da me poliva ledenom vodom", priča Džuel dok drhti od sećanja na to.
- „Užasno je teško, silovana sam sa sedam godina" - slučaj iz Srbije pokrenuo lavinu ispovesti u regionu
- „Devojčice, a ne majke“ - zemlja u kojoj svaki dan šestoro dece ima abortus
Kriminalci prolaze nekažnjeno
Predstavljanjem nove strategije za borbu protiv krijumčarenja ljudi u aprilu 2021, Evropska komisija je priznala da je prethodnih deset godina, tokom kojih je uloženo puno napora, u velikoj meri potrošeno.
„Kriminalci i dalje ostaju nekažnjeni u EU, a broj krivičnih dela i kazni je izuzetno nizak", navodi se u saopštenju, u kojem se krijumčarenje ljudi opisuje kao „vrsta kriminala sa niskim rizikom i visokom zaradom."
Propali su i razni pokušaji da se smanji potražnja za seksualnim uslugama.
Prema podacima britanske vlade, između marta 2019. i marta 2020. u Velikoj Britaniji policija je zabeležila 7.779 zločina okarakterisanih kao „moderno ropstvo", a među njima radnu i seksualnu eksploataciju, ali je u 250 slučajeva podignuta optužnica.
U Velikoj Britaniji pomoć žrtvama „savremenog ropstva" pruža Vojska spasa.
Od juna 2020. godine do juna 2021. godine njima se obratilo 610 strankinja, koje su bile seksualno iskorišćavane.
- Seksualno nasilje u Srbiji - kome se obratiti za pomoć
- „Danas ga se ne bojim” - priča iza beogradskih grafita
„Crveni fenjeri" i „crveni kombi"
Subota je uveče.
Glavna ulica kvarta Vesterbro, Istedgade, sa barovima, noćnim klubovima i seks šopovima, bučna i preplavljena svetlima.
Unaokolo tumaraju muškarci, mnogi od njih jedva stoje na nogama.
Tu su i žene iz Nigerije i istočne Evrope sa besprekornom frizurom i šminkom.
Sada su u modi uzane trenerke.
Visoke potpetice i stereotipna „seksi" odeća sreću se retko.
Mišel Mildvoter, koja se bavi ovim poslom više od decenije, kao i ranije, šeta se po kvartu nudeći, devojkama kako što je Džul, kontakt broj, savete i pomoć.
Prodaja i kupovina seksa za novac nije zabranjena u Danskoj, ali prostitutke moraju imati radnu dozvolu.
Ilegalni imigranti se deportuju iz zemlje.
Ako žena dokaže da je bila žrtva trgovine ljudima, to ništa neće promeniti - posle kratkog boravka u državnom centru poslaće je u njenu zemlju.
Pošto je imigracioni status mnogih strankinja sumnjiv, one nerado kontaktiraju policiju, što ih čini podložnim zlostavljanju i maltretiranju.
Ovo brine Mišel.
„Bilo je nekoliko incidenata nasilja u jednom od ovdašnjih hotela, kada su žrtve pobegle krvave", kaže ona.
Danske nevladine organizacije vikendom organizuju pružanje različite vrste pomoći seksualnim radnicama.
Jedna od njih je organizacija Reden International, koja ima kafić u kojem može da se predahne, oporavi i pojede nešto u pauzi između klijenata.
A u bočnoj ulici, druga grupa volontera sprovodi inicijativu koja nema premca u svetu.
To je „crveni kombi", mini-kombi sa krevetom, diskretnim osvetljenjem i zalihom prezervativa i vlažnih maramica.
Tu prostitutke mogu da dovedu muškarca umesto da idu sa njim na neko potencijalno opasno mesto.
Do same zore prema kombiju se kreće neprekidni niz žena, za kojima bukvalno idu muškarci kao na uzici.
Volenteri drže distancu ali opet su dovoljno blizu kako bi mogli da ih pozovu u pomoć.
„Crveni kombi" u proseku usluži sedam parova za sat vremena.
Sine Plambek je jedna od tih volonterki.
„Većina žena sa kojima mi imamo posla, imaju gomilu problema: dugovi, siromaštvo, porodica, deca", kaže ona.
Većina njih se ni ne bi bavila ovim, da ih život nije naterao na to.
„Beskorisno je držati im pridike o moralu.
One će trgovati sobom, bilo da se nama to dopada ili ne, a mi im u krajnjem slučaju, obezbeđujemo bezbedno mesto za to."
- Marš crvenih kišobrana u Skoplju - borba za prava seksualnih radnica traje i tokom pandemije
- Zašto se zlostavljanje i pretnje na internetu ne mogu zaustaviti
Srećan kraj kao u filmu
Posle četiri meseca bavljenja prostitucijom, obeshrabrena i očajna, Džul i dalje nije želela da kontaktira vlasti, plašeći se za sebe i porodicu u Nigeriji.
I odjednom se njen život magično promenio.
Zvuči kao sentimentalna bajka, ali ona se zaljubila u Danca, a on u nju.
Tokom prve romantične večere, Džul je priznala kako zarađuje za život.
„Bilo mu je teško, ali on je ostao dostojanstven", kaže Džuel za muškarca, koji će uskoro postati njen muž.
Od tog dana Džuel je prestala da se bavi prostitucijom.
Nekoliko puta je njen verenik plaćao njenu nedeljnu zaradu, ali je bilo jasno da je potrebno trajno rešenje.
„Da li znaš nekoga ko bi mogao da pomogne?", pitao je on.
Tada se vizit karta sa telefonom Mišel Mildvoter pokazala veoma korisnom.
Aktivistkinja je mladoj ženi savetovala da prevaziđe strah i prestane da plaća „madam".
I tako je i uradila.
Nisu usledile nevolje za porodicu, ili su ucenjivači blefirali, ili se, na svu sreću, ispostavilo da su to sitni kriminalci, a ne članovi ozbiljne međunarodne bande.
Džul je podnela zahtev za boravišnu dozvolu i sada čeka rešenje.
Nada se povoljnom ishodu, jer je savladala jezik i rodila dete sa danskim državljaninom.
Oni su veliki prijatelji sa Mišel.
Na venčanju Džul, ona je bila deveruša.
„Bio je to jedan od najboljih trenutaka u mom životu, pred oltar me je upravo odvela Mišel", kaže Džul.
Sanja o tome da upiše poslovnu školu, a još i pomaže volonterima.
Uoči lokdauna, Mišel Mildvoter, koja je nekada bila glumica, nagovorila je Džul da komponuje i postavi amatersku predstavu, monolog, o sudbini žene, koja je iskusila isto što i ona.
Džul je predstavu nazvala „Da biste se iz toga iščupali, morate kroz to da prođete."
- Preživeti silovanje: „Pozlilo bi mi i dok gledam televiziju”
- Šanel - žrtva seksualnog napada koji je uzburkao i promenio svet
„Za mene je to bilo kao terapija. Bila sam neverovatno dirnuta reakcijom publike.
Kada je bio nastup, činilo mi se da mi se duša rastaje od tela. Jer sve ovo nije fikcija, ovo je stvarni život", kaže Džuel.
Video - Šijući maske, haljine i posteljine, one zašivaju rane porodičnog nasilja
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
