više od 30 godina od prvog zalivskog rata

Operacija „Pustinjska oluja“: Posljednja vojna akcija svoje vrste

Sadam Husein je izvršio invaziju na susjedni Kuvajt, a svijet je bio spreman da upotrijebi silu da ga istjera odatle

14976 pregleda 4 komentar(a)
Foto: AFP
Foto: AFP

Više od trideset godina kasnije, viđen kroz maglu skorijih sukoba, prvi Zalivski rat danas možda izgleda kao čist vojni uspeh ili čak poslednja značajna pobeda američkih i britanskih snaga.

Imajući u vidu potonje vojne neuspehe Zapada u regionu, neki bi čak mogli da se osvrnu na njega sa tračkom nostalgije.

Na prvi pogled, postojao je prost vojni cilj.

Sadam Husein je izvršio invaziju na susedni Kuvajt, a svet je bio spreman da upotrebi silu da ga istera odatle.

To jedinstvo cilja odslikavalo se u skoro jednoglasnoj odluci Ujedinjenih nacija i rezoluciji Saveta bezbednosti.

„Stvar je bila pravedna i legalna", kaže general-major Patrik Kordingli, zapovednik Sedme oklopne brigade u „Pustinjskoj oluji" (malo njih će je se sećati po njenom britanskom imenu „Operacija Grenbi").

Još važnije, vojna akcija bila je u skladu i sa međunarodnim i britanskim zakonom, dodaje on, što je transparentnost koja je nedostajala narednoj invaziji na Irak 2003. godine.

Prvi Zalivski rat okupio je najveći vojni savez posle Drugog svetskog rata - više od 30 saveznika, uključujući Veliku Britaniju, koja je poslala više od 50.000 svojih vojnika, SAD, Saudijsku Arabiju i Egipat.

I bila je to konvencionalna borba mnogo prostija od mutnih pobuna, asimetričnih i hibridnih ratovanja koji će uslediti.

Vojna revolucija

Majkl Klark, profesor ratnih studija sa Kraljevog koledža u Londonu, kaže da je na mnoge načine to bio „NATO-ov rat za koji se Zapad sve vreme pripremao, ali nikad nije poveo u Evropi."

On je bio usmeren protiv Iračke vojske, koja se u najvećoj meri oslanjala na opremu i taktiku Varšavskog pakta, ali bez njene discipline i obaveštajne snage.

Iračani su se pokazali neverovatno nesposobnim.

Profesor Klark kaže da je to takođe bio početak „vojne revolucije" - prvi put smo čuli za „pametne bombe" i precizno navođene projektile.

Svet je gledao dok je Amerika ispaljivala talas za talasom krstarećih raketa „tomahavk."

Irački arsenal je možda bio manje sofisticiran, ali, sa njegovim projektilima „skad" i potencijalnom upotrebom hemijskog oružja, i dalje je izazivao faktor straha.

A revolucija se nije svodila samo na nove tipove oružja.

Ona se desila i u komunikaciji.


Operacija Peščana oluja:

  • Rezolucija Saveta bezbednosti UN-a odobrila je upotrebu sile ako se Iračka vojska ne povuče sa teritorije njenog južnog suseda Kuvajta do 15. januara 1991. godine
  • U 23:30 po Griničkom srednjem vremenu 16. januara, počelo je intenzivno i kontrolisano bombardovanje iz vazduha koje je uključivalo krstareće rakete ispaljene sa američkih ratnih brodova i iz britanskih i saudijskih lovaca, bombardera i helikoptera
  • U prva 24 sata, izvedeno je više od 1.000 borbenih letova
  • Glavni ciljevi bili su vojni, ali je glavni grad Bagdad bio teško pogođen i bilo je mnogo civilnih žrtava
  • Krajem februara, Iračka vojska se užurbano povukla iz Kuvajta
  • Dvadeset sedmog februara, trodnevna kopnena kampanja završila se kad je američki predsednik Džordž Buš proglasio pobedu

„Pustinjska oluja" je bila prvi rat koji se vodio u živom televizijskom prenosu u novoj eri 24-časovnih vesti - sa reportažama i javljanjem uživo sa prve linije fronta - što je izazov sa kojim vojska i dan-danas pokušava da izađe na kraj.

Stvorene iluzije

Vazdušna kampanja za „smekšavanje" neprijatelja trajala je nedeljama.

Kopnena ofanziva bila je okončana u roku od nekoliko dana.

Bio je to „100-časovni rat".

Ali sekundarni, prećutni cilj ostao je neostvaren.

General ser Rupert Smit, koji je u to vreme komandovao britanskom Prvom oklopnom divizijom, kaže da iako je cilj oslobađanja Kuvajta postignut, „strateško stanje nije bilo konačno i naknadno je moralo da se održava zonama zabrane letenja i sankcijama UN-a."

Svaki pokušaj da se Sadam Husein zadrži „u njegovoj kutiji" ili da se pomogne da dođe do njegovog pada nije bio uspešan.

Profesor Klark kaže da je brza vojna pobeda stvorila „brojne iluzije koje su uskoro došle na napletu".

Hibris će ubrzo dovesti do grubog osvešćenja.

Naredne vojne intervencije predvođene Amerikancima u Avganistanu i Iraku bile su skupe i dugotrajne kampanje protiv nekonvencionalnih vojski koje će se završiti bez jasne pobede.

Posebno je invazija predvođena Amerikancima na Irak 2003. godine pokazala ograničenja snage američke vojske i stavila na probu jedinstvo međunarodnog poretka - UN su postale gorko podeljene.

A general Kordingli kaže da će Britanska vojska, sada ustrojena tako da vodi ratove „među ljudima", biti „nesposobna" da ikad više ponovi bilo šta sličnih razmera kao što je bila „Pustinjska oluja".


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk