Da li je „Plan 9 iz svemira" najgori film svih vremena

Među filmofilima koji vole da gledaju i loše filmove, baš kao i dobre, Plan 9 iz svemira je postao poznat kao film koji mora da se gleda, i to više puta, i koji mora da se preporuči i prijateljima. Zavije Mandik, jedan od urednika magazina Kalt Film Rider, kaže da on „ostaje glavni obrazac po kojem će se određivati kultni status"

2834 pregleda 1 komentar(a)
Foto: Alamy
Foto: Alamy

U knjizi Pedeset najgorih filmova svih vremena, objavljenoj 1978. godine, obrađeni su i takvi zločini protiv filma kao što su Dolina lutaka ili Robot monstrum (takođe i Predskazanje, što deluje preterano), ali njeni autori, Hari Medved i Rendi Drajfus, znali su da na toj gomili iz koje su stigli pomenuti filmovi ima još smeća.

Na zadnjim koricama knjige oni su stavili i poruku kojom su čitaoci bili pozvani da daju predloge i da ih pošalju.

Jedan naslov je bio ispisan na više od 400 prispelih predloga: Plan 9 iz svemira.

Scenarista, reditelj i producent filma je bio Edvard D. Vud Junior, poznat i kao Ed Vud.

Bio je to jeftini naučno-fantastični/horor hibrid o vanzemaljcima koji nadleću Ameriku u letećim tanjirima i oživljavaju leševe na groblju jednog malog grada.

Posle premijere u Los Anđelesu 1957. godine, film nije lako mogao da se pronađe u bioskopima.

Ali kada je jednom prilikom bio prikazan kasno uveče na televiziji, 1961. godine, besani gledaoci su uočili da se ne radi o običnom B, C, D ili E filmu.

Autori knjige su istražili ovaj slučaj i složili se oko njegove ocene.

Kada su Medved i njegov brat objavili nastavak knjige 1980, Nagrada Zlatna ćurka, Plan 9 je izbio direktno na prvo mesto.

Bilo je objavljeno kako je to najgori film svih vremena.

Ovakvo priznanje nije bilo zaboravljeno.

Među filmofilima koji vole da gledaju i loše filmove, baš kao i dobre, Plan 9 iz svemira je postao poznat kao film koji mora da se gleda, i to više puta, i koji mora da se preporuči i prijateljima (ili neprijateljima).

Zavije Mandik, jedan od urednika magazina Kalt Film Rider, kaže da on „ostaje glavni obrazac po kojem će se određivati kultni status".

Fanovi su pisali nezvanične nastavke i pripremali pozorišne predstave.

Džeri i njegovi prijatelji ga gledaju u jednoj epizodi Sajnfelda iz 1991. godine.

A onda kao klimaks stiže i Biografija Eda Vuda iz 1994, Tima Bartona.

„To je to", likovao je Vud (Džoni Dep) na premijeri filma.

„Ovo je delo po kojem će me pamtiti".

Alamy

Bez obzira na to da li je Ed Vud zaista izjavio tako nešto, Plan 9 iz svemira je definitivno postao film po kojem će on biti upamćen.

Više od 60 godina od premijere i više od 40 od kada ga je lista u knjizi Nagrada Zlatna ćurka vratila iz anonimnosti, ovaj film je i dalje simbol filmske grozote.

Upravo je to razlog zbog kojeg ga toliki broj ljudi voli.

Ali po čemu se to ovaj film razlikuje od ostalih celuloidnih katastrofa?

„Nije lako označiti esenciju onoga što jedan film čini lošim i dosadnim, dok drugi proglašavamo lošim, ali zabavnim", kaže Džejmi Sekston, jedan od urednika knjige Rautlidžev vodič kroz kultne filmove za BBC Kultru.

„Ali 'loši, a zabavni' filmovi kao da na zaista spektakularan način uspevaju da promaše mnoge filmske konvencije.

Taj procep između ambicije i ostvarenja je u stvari toliko urnebesan".

Plan 9 iz svemira nije samo jednostavno loš film, on je i uputstvo o tome šta ne sme da se radi kada se snima film.

Veći deo filma se sastoji od dugačkih, nameštenih scena u kojima ima mnogo priče i u kojem se dijalozi ili ponavljaju ili su nenamerno urenebesno smešni.

Na primer: „Jedno je sigurno - inspektor Klej je mrtav. Ubijen. A neko je za to odgovoran".

Deluje kao da je budžet za scenografiju iznosio 8 i po dolara, ali da su i oni pogrešno utrošeni.

Već su i kao oblanda tanki grobovi od kartona i amaterski sačinjene pozorišne kulise dovoljno jadne, ali zašto vanzemaljci imaju lepe drvene stolove na svom svemirskom brodu?

Zašto njihov predvodnik nosi kaputić sa simbolima sekire, mača i štita na njemu, kao neki stražar u filmu o Robinu Hudu?

Gluma ide dalje i od parodije.

Uzmimo, na primer, Tora Džonsona, švedskog rvača koji igra američkog policijskog inspektora bez obzira na ozbiljne probleme koje ima sa engleskim jezikom:

„Uzeću jedan od bateriju iz patrolnog vozila". Srećom, ovo je jedna od njegovih retkih replika u filmu.

Alamy

Najšokantniji aspekt filma je verovatno Vudovo totalno zanemarivanje kontinuiteta.

On baš voli da pravi rezove između njegovih jeftinih kadrova i scena grada i vojske izvučenih iz profesionalnih filmskih baza, bez obzira što se oni nikako ne uklapaju.

Ali čak i u okviru njegovih scena, takođe se ništa ne uklapa.

Plan 9 iz svemira počinje sa natpisom „Krisvel predviđa", nakon čega se Čudesni Krisvel, TV mag sa leptir mašnom, obraća publici:

„Svi smo mi zainteresovani za budućnost", recituje on, „jer je to mesto na kojem ćemo vi i ja provesti ostatak naših života".

Zvuči razumno, zar ne?

Ali potom Krisvel uspeva da nas oduva sledećom besmislicom:

„I zapamtite, prijatelji moji, ovakvi prizori iz budućnosti će u budućnosti uticati na vas".

Međutim, ni to nije najgore od svega. Krisvel razmetljivo zaključuje svoj uvod:

„Donosimo vam kompletnu priču o onom što se dešavalo tog kobnog dana".

Dakle…priča se ne dešava u budućnosti? Smeštena je u prošlost?

Šta onda znači sva ona priča o budućnosti?

I sve tako.

Nekoliko minuta posle Krisvelove uvodne reči, on nastavlja da mumla o „sumraku", samo da bi onda pilot aviona objavio da se radi o „jutarnjem periodu".

Zatim isti taj pilot ugleda rasklimatan leteći tanjir koji je, kako se može i očekivati, u obliku činela.

Nešto kasnije, on objašnjava svojoj supruzi: „Imao je oblik džinovske cigare".

Najozloglašenija nekonzistentnost je ona koja se odvija u nekoliko kratkih, nemih scena kada se pojavljuje jedan od živih mrtvaca kojeg igra Bela Lugoši, legenda iz horor filmova o Drakuli.

U drugim scenama koje slede, istog mrtvaca igra neko ko je mnogo viši i ćelaviji od Lugošija - radi se o kiropraktoru Vudove žene koji svojim plaštom krije lice u nadi da gledaoci neće primetiti razliku.

Zašto?

Zato što je Vud snimio neke kratke scene sa Lugošijem malo pre njegove smrti 1956, ali je odlučio da ceo film izgradi baš na tim scenama.

Alamy

Sve nas to dovodi do drugog razloga zbog kojeg je Plan 9 toliko voljen film.

Koliko god da je zbunjujuća ova papazjanija na platnu, događaji koji su se odvijali iza scene su bili skoro pođednako fascinantni.

Sam Vud je bio veteran iz Drugog svetskog rata koji je voleo da nosi žensku odeću, a naročito vunene angora džempere.

To je bio i zaplet njegovog sledećeg filma, Glen ili Glenda.

Pošto nije uspeo da nagovori nijedan veliki studio da ga uposli, on je okupio tim autsajdera koji je pristao da radi za sitniš.

„Njegovi filmovi su bili proizvod gerilske produkcije finansirane van sistema holivudske mejnstrim mašine", kaže Mendik, „što je bilo naročito drago ljubiteljima kultnih filmova".

Jedan od njegovih odmetničkih saradnika je bio Lugoši, nekadašnja mađarsko-američka filmska zvezda.

On je već pedesetih godina bio potrošen i poražen, depresivan i navučen na metadon i morfijum.

Čak i posle smrti, njegovo učešće je pomoglo da film ipak osigura finansije, ali oskudan budžet je došao od baptističke crkve pod uslovom da svi glumci i učesnici u filmu moraju da budu kršteni.

Mitologizacija viđena u Bartonovom Edu Vudu govori nam da to nije bio nikakav aljkavi i brzopleti film, već zaista ekscentričan proizvod ljubavi.

Shodno tome, kaže Sekston, imamo sliku „romantične privlačnosti" autora/reditelja/producenta koji je „stekao status neke vrste anti-autora".

Plan 9 iz svemira je možda predstavljao neuspeh, ali je to bio herojski neuspeh.

Iskupljujući trenuci

A evo i trećeg ključa koji otkriva sav šarm filma: on nije bio neuspešan u svakom pogledu.

Ali nemojte da me pogrešno shvatite - Plan 9 iz svemira je užasan film.

Grozan. Odvratan.

Ali on ima i neke polupristojne delove i teško da bi i bez njih stekao ovakav kultni status.

Za početak, tu je naziv filma.

Kažu da je originalni, promenjeni naslov bio Pljačkaši grobova iz svemira i ako je to bio jedan od uslova baptističke crkve, onda je to bila dobra usluga za ovaj film.

Sam koncept po kojem su vanzemaljci tu da bi mrtve Zemljane dizali iz grobova, takođe je obećavao.

A i neke scene su upečatljive, čak i legendarne: toliko da su završile na plakatima ili oživele u kostimima koji se koriste za Noć veštica.

Tako je, recimo, uzani struk Maile 'Vampire' Nurmi postao arhetipski gotski simbol mnogo pre nego što su Mortiša Adams ili Elvira postale to stisnute u graciozne crne haljine.

Takođe, ako je glomazni Džonson možda i bio katastrofa od policajca, on je ipak bio sjajan kao groteskni zombi.

Sve su ovo faktori koji su film ipak učinili gledljivim.

Postoje stručnjaci koji idu čak i dalje.

Ernest Matijs, koautor Vodiča kroz 100 kultnih filmova Britanskog instituta za film, tvrdi da Plan 9 iz svemira „preispituje ukus koji smo izgradili".

Rodni Hil u magazinu SF Dabl Fičers veruje da je ovo „kemp i kultno remek-delo" sa „minimalističkom avangardnom estetikom".

On za BBC Kulturu pojašnjava da film „kategorički odbacuje sve konvencije logičnog, verodostojnog i jedinstvenog koje karakterišu klasični holivudski period u korist opuštenije, krivudavije strukture.

„Tu su i namerno zanemarivanje pravila kontinuiteta, pa čak i modernistička ili čak i brehtovska samosvesnost sopstvene površnosti".

Nisam siguran da sam ubeđen u to, ali možda, možda nakon svega Plan 9 iz svemira ipak nije najgori film u istoriji.

„Moj kandidat za tu titulu je film Soba Tomija Visoa", kaže Matijs, dok je Sekstonov izbor Manos: The Hand of Fate iz 1966.

„U poređenju sa rediteljem ovog filma", kaže on, „Ed Vud predstavlja vrlo kompetentnog autora".


Pogledajte video o filmu o Bitlsima


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: