Vikiliks, Amerika i Velika Britanija

Džulijan Asanž može da zatraži od Vrhovnog suda da razmotri slučaj izručenja

Lord Bernet, vrhovni sudija, rekao je da je slučaj Asanža pokrenuo pravno pitanje u vezi sa okolnostima u kojima su sudije dobile i razmatrale uvjeravanja od SAD o tome kako će se prema njemu postupati u zatvoru

6137 pregleda 0 komentar(a)
Foto: Reuters
Foto: Reuters

Osnivač Vikiliksa i najpoznatiji uzbunjivač na svetu Džulijan Asanž dobio je pravo da zatraži od Vrhovnog suda da blokira njegovo izručenje Sjedinjenim Američkim Državama.

Viši sud je u ponedeljak presudio da postoji sporna pravna tačka koju bi sudije Vrhovnog suda možda želele da razmotre.

Odluka znači da Asanž može da podnese zahtev najvišem sudu Velike Britanije za saslušanje, čime bi za sada bilo odloženo njegovo izručenje.

U SAD ga traže zbog objavljivanja hiljada poverljivih dokumenata 2010. i 2011. godine.

Lord Bernet, vrhovni sudija, rekao je da je slučaj Asanža pokrenuo pravno pitanje u vezi sa okolnostima u kojima su sudije dobile i razmatrale uveravanja od SAD o tome kako će se prema njemu postupati u zatvoru.

Ali Asanž nema garanciju da će biti saslušan uprkos tome što može da podnese peticiju Vrhovnom sudu.

U praksi to znači da bi se razmatranje njegovog slučaja rasteglo na još mnogo meseci pre donošenja konačnog zaključka.

Stela Moris, Asanžova verenica i majka njegova dva dečaka, izjavila je da je presuda Višeg suda pobeda, ali je rekla da smo „daleko od postizanja pravde u ovom slučaju".

„Ne zaboravimo ovo svaki put kada pobedimo - sve dok Džulijan ne bude oslobođen, on nastavlja da pati", rekla je ona okupljenima ispred suda u Londonu.

Asanž je skoro tri godine u londonskom zatvoru Belmarš.

„Naša borba se nastavlja i borićemo se dok Džulijan ne bude slobodan", dodala je Stela Moris.

Dokumenti Vikiliksa otkrivaju kako je američka vojska ubila stotine civila u neprijavljenim incidentima tokom rata u Avganistanu.

Procureli ratni izveštaji iz Iraka pokazuju da su iračke snage ubile 66.000 civila i mučili zatvorenike.

SAD kažu da su objavljivanjem dokumenata prekršeni zakoni i ugroženi životi, ali Asanž kaže da je slučaj politički motivisan.

Ako bi bio irzučen Americi i ako bi mu se sudilo, Asanž bi mogao da bude suočen sa zatvorskom kaznom od čak 175 godina, tvrdili su ranije njegovi advokati.

Getty Images

Viši sud u Londonu poništio je u decembru 2021. godine prethodnu odluku nižeg suda iz januara i presudio da Asanž može da bude izručen Americi.

Prethodno je u januaru, niži sudija blokirao zahtev za izručenje zbog brige o Asanžovom psihičkom zdravlju.

Sudije Višeg suda, međutim, utvrdile su da je odluka u januaru zasnovana na proceni da Asanžu prete veoma teški uslovi za odsluženje kazne u slučaju da bude izručen Americi.

Ipak, američke vlasti su posle toga dale garancije da uslovi za Asanža neće biti najstroži osim ako ne počini delo za koje je zaprećena takva kazna.

Obećale su i da će smanjiti rizik od samoubistva Asanža na najmanju moguću meru ako bude izručen.

Asanžovi advokati sada imaju 14 dana da podnesu zahtev Vrhovnom sudu o saslušanju.

Komitet za zaštitu novinara oprezno je pozdravio presudu Višeg suda i rekao da bi, ako bi Asanž bio krivično gonjen u SAD, to bio „dalekosežno štetan pravni presedan".

Asanž je uhapšen je u ambasadi Ekvadora u Londonu 2019. godine i od tada se nalazi u britanskom zatvoru.

On je u maju 2019. godine dobio zatvorsku kaznu od 50 nedelja zbog kršenja pravila uslovne slobode.

Prethodno se godinama krio u ambasadi Ekvadora u Londonu.

Tražio je i azil od Ekvadora kako bi izbegao izručenje Švedskoj u kojoj je bila podignuta optužnica za silovanje, ali su nadležni organi na kraju odustali od istrage.

Amerika zahteva njegovo izručenje zbog optužbi da je odavao državne tajne i skovao zaveru sa Čelsi Mening, bivšom analitičarkom američke vojske.

Njih dvoje su navodno zajedno „skinuli" četiri poverljive baze podataka.


Pogledajte video o Džulijanu Asanžu


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk