Upozorenje: Ovaj tekst sadrži eksplicitne opise nasilja
Ubistvo sedamnaestogodišnjakinje u Iranu počinio je čovek koji joj je navodno bio muž, što je pokrenulo javnu raspravu o zakonima u vezi sa tzv. „ubistvima iz časti" u ovoj zemlji, ali i medijskom izveštavanju o ovakvim tragedijama.
Video snimak na kom se vidi brutalan prizor čoveka koji drži krupan nož u jednoj ruci i odsečenu žensku glavu u drugoj kružio je društvenim mrežama, a objavila ga je iranska novinska agencija Rokna.
Vlasti Irana zabranile su rad Rokne.
- Kako je moj otac ubio moju majku
- #Nisamprijavila: Kako je probijen zid tišine koji štiti nasilnike u Srbiji
- Seksualno nasilje u Srbiji - kome se obratiti za pomoć
Šta se dogodilo?
Veruje se da se incident odigrao u subotu 5. februara, u jugoistočnom gradu Ahvaz, pokrajina Kuzestan.
Iranska novinska agencija Rokna javila je da je sedamnaestogodišnja devojka navodno ubijena i obezglavljena, a da je počinilac čovek za kog se tvrdi da je njen muž.
Prema izveštavanju BBC na farsiju, devojka koja je u tom mestu bila poznata kao Mona (Gazal) Hajderi navodno je imala trogodišnjeg sina i pobegla je u Tursku zbog „nasilničkog ponašanja njenog muža".
Gradski tužilac iz Ahvaza, Abas Hoseini Puja, rekao je da su Moni u Turskoj pronašli njen muž i otac, pa su je doveli kući.
Agencija je podelila snimak navodnog ubice kako hoda ulicama sa žrtvinom odsečenom glavom pre nego što je uhapšen.
Snimak je posle toga kružio društvenim mrežama.
Agencija je zamutila odsečenu glavu.
Narednog dana, iranska novinska agencija ILNA prenela je da su dva brata uhapšena četiri sata posle ubistva i da su u policijskom pritvoru priznali da su ženi odsekli glavu.
ILNA je citirala policijskog pukovnika Sohraba Hoseinedžada kako kaže da su uhapšeni „predati sudskoj vlasti".
Lokalni mediji su kasnije javili da su osumnjičeni muškarac i njegov brat uhapšeni pod optužbom za „ubistvo supruge", tvrdeći da su „najverovatniji motiv porodični problemi".
Šta kaže porodica žrtve?
Monin otac je dao izjavu za iransku novinsku agenciju Entekab.
Ispričao je da je otputovao u Tursku sa Moninim svekrom da je vrati u grad Ahvaz u južnom Iranu.
Monin otac tvrdi da je njegovu ćerku prvobitno iz Ahvaza otela „banda trgovaca ljudima", koja ju je prvo prebacila u Teheran, pa u Tursku.
Dodao je da je sirijski krijumčar u Turskoj potom iznudio od Monine porodice novac za oslobađanje.
Monin otac je negirao da je ona želela da se razvede od muža Sadžada.
Takođe, potvrdio je da je odobrio taj brak dok je Mona još bila dete i posle toga nabavio sudsku potvrdu o „fizičkoj zrelosti" kao dokaz da je Mona „sposobna za bračni život".
Monin otac je rekao da je u međuvremenu podneo krivičnu prijavu protiv Sadžada za „obezglavljivanje njegove ćerke" i da nema planove da mu odobri pomilovanje ili da mu oprosti.
Video - „Zašivanje rana" porodičnog nasilja
Kakva je bila reakcija javnosti?
Mnogi su na društvenim mrežama osudili ubistvo i iskoristili onlajn platforme za raspravu o ženskim pravima u Iranu pod persijskim heštegovima #Ahvaz, #honour_killing i #child_marriage.
Neki korisnici su se požalili što žrtva nije imenovana u vestima, smatrajući da je „diskriminisana čak i posle smrti"
Vest se pojavila na naslovnim strana mnogih iranskih listova.
Naslov dnevnog lista Arman-e Meli glasio je „Ubistva iz časti: Žene su i dalje žrtve".
Reformistički Ebtekar je napisao:
„Nasilje nad ženama je društveno pitanje… i dovodi do razvoda, bekstva od kuće i ubistava iz časti."
Iranski list tvrde struje Džavan kritikovao je objavljivanje eksplicitnih snimaka u medijima rekavši.
„U ljudska prava spada i pravo da se bude informisan.
Međutim… prikazivanje čistog nasilja, eksplicitnih snimaka… granica su koju ne sme da pređe nijedan profesionalni medij na svetu", navode.
Desetine hiljada ljudi u Iranu videle su i reagovale na snimak koji je novinska agencija Rokna podelila na društvenim mrežama.
Objavljivanje eksplicitnih snimaka u nekim medijima naširoko je kritikovano u zemlji.
Iranski Odbor za nadzor štampe zabranio je u nedelju rad Rokne zbog „stalnih kršenja propisa o objavljivanju sadržaja".
Iransko Regulatorno telo za audiovizuelne medije (Satra) zabranilo je „objavljivanje bilo kog sadržaja iz pomenutih slika i scena, pa i fotografije i snimke."
Iranska zvanična novinska agencija IRNA citirala je Rokninog generalnog direktora Masuda Ebrahimija koji je rekao da „oni priznaju da su pogrešili i da će odgovarati za to".
Govoreći za IRNA-u, Ebrahimi je preuzeo odgovornost za „pogrešnu procenu".
„Prihvatamo odluku… i priznajemo da je snimak možda uznemirio javnost.
Greške se u novinarstvu dešavaju, a mi tu nismo izuzetak", izjavio je on.
Ebrahimi je dodao i da se oni nadaju da će „stvoriti novo okruženje" u Rokni uvođenjem promena u uredničkom timu jednom kad zabrana bude ukinuta.
Iranski državni tužilac general Muhamed Džafar Montazeri takođe je „osudio" objavljivanje video klipova, ali je istakao da „njegovo tužilaštvo za sada neće preduzeti nikakve pravne korake protiv Rokne."
- „Ako vas muž udari, napustićete ga, ali šta ćete ako vas udara dete"
- Talibani optuženi za ubistvo trudne policajke, rasterali protest žena
Kakvi su zakonio tzv. „ubistvima iz časti"u Iranu?
Iranski islamski krivični zakon smanjuje kaznene mere za očeve ili dede s očeve strane osuđene za ubistvo ili koji su fizički naudili deci u porodičnom nasilju ili „ubistvu iz časti".
Prema BBC Monitoringu, zakon izuzima očeve ili pretke sa očeve strane od smrtne kazne ako budu proglašeni krivim za ubistvo svoje dece ili unuka.
Ako braća ili drugi rođaci žrtve budu proglašeni krivim za ubistvo, mogu da budu osuđeni na kisas (čin odmazde u Šariji).
Međutim, njih može da pomiluje njihova vlastita porodica.
Ubistvo Romine Ašrafi
Skorašnje ubistvo podsetilo je mnoge u Iranu na obezglavljivanje četrnaestogodišnje Romine Ašrafi, koje je počinio njen otac zato što nije odobravao vezu sa njenim tridesetpetogodišnjim dečkom i protivio se njihovom braku.
Posle njene smrti, Iran je uveo zakon čiji je cilj da zaštiti decu od nasilja.
Zakon je bio na čekanju više od decenije, ali posle ubistva Romine Ašrafi, 7. juna ga je usvojilo nadzorno telo Savet čuvara.
Prema Zakonu o zaštiti dece i adolescenata, „nasilničko ponašanje i zlostavljanje dece mlađe od 18 godina, uključujući fizičko nasilje, seksualno zlostavljanje i prostituciju, kao i ekonomsko iskorišćavanje, po zakonu je kažnjivo."
Ali neki aktivisti su i dalje kritikovali ovo, naročito rešenost da se zakon primeni kako bi se sprovodile neke islamske sudske naredbe.
Nakon ubistva Mone Hajderi u subotu, Azar Mansuri, iranska reformistička političarka i generalna sekretarka Unije islamske iranske narodne partije osudila je ubistvo rekavši:
„Mona Hajderi je još jedna žrtva ubistva iz časti. Zakon koji treba da zaštiti žene posle mnogo godina rasprave među zainteresovanim stranama i dalje se nalazi u limbu […] O nasilju nad ženama se teoretiše i ono se zvanično vrši na razne načine."
Koliko je ovo česta pojava u Iranu?
Ne postoji zvanična statistika o učestalosti „ubistva iz časti" u Iranu, ali prema BBC monitoringu, neke studije procenjuju da ima između 375 i 450 slučajeva godišnje.
Studija koju je objavila iranska policijska služba 2019. godine navodi da je sa ovom vrstom nasilja povezano i do 30 odsto ubistava u Iranu.
Kaže se da je ono češće u selima i plemenskim zajednicama, među kojima su mnogi slučajevi zabeleženi u zapadnim pokrajinama Kuzestan, Kermenšah i Ilam.
Ali bilo je prijava sličnih zločina i u velikim gradovima.
Ubistvo Romine Ašrafi koje je počinio njen otac 2020. godine poznato je kao jedan od najsvirepijih slučajeva u zemlji.
U maju 2021, Ali Fazeli Monfared, dvadesetogodišnji gej muškarac iz pokrajine Kuzestan navodno je otet i obezglavljen u Ahvazu, a počinioci su bili njegovi rođaci i braća, pošto je njegova porodica saznala za njegovu seksualnost.
(U Iranu su sve vrste seksualnih aktivnosti van heteroseksualnog braka zabranjene).
Mediji su javili da je pred smrt on želeo da pobegne i pridruži se dečku u Turskoj.
Šta je „ubistvo iz časti"?
To je ubistvo člana porodice za kog se smatra da je obeščastio rodbinu.
Hjuman rajts voč kaže da su najčešći razlozi za ovaj zločin kada je žrtva:
- odbila da uđe u ugovoreni brak
- bila žrtva seksualnog napada ili silovanja
- imala vanbračne seksualne odnose, čak i ako samo prema glasinama
Drugi razlozi koje su naveli počinioci za takva ubistva jesu kada se žena „obukla neprikladno" ili „bila neposlušna".
Pisanju ovog članka doprineo je BBC na farsiju
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
