Ljvov, najveći grad u zapadnoj Ukrajini, obično je uzavrelo turističko odredište.
Nalazi se ne kratkoj relaciji avionom od mnogih evropskih gradova i predstavlja omiljeno vikend izletište za mnoge Ukrajince.
Ali poslednjih nedelja postao je destinacija po izboru evakuisanih ljudi iz oblasti na krajnjem istoku, bliže ruskoj granici, zbog straha od potpune invazije, koja je i počela u četvrtak, 24. februara rano ujutru.
Žana Ševčenko, medijska konsultantkinja, vreme provodi na smenu u Kijevu i Ljvovu poslednjih sedam godina, čak i pre skorašnjeg porasta napetosti.
Ona zna koliko ovaj grad pruža dobrodošlicu svima koji su u nevolji.
I sama je pomogla desetinama ljudi da se presele ovamo u poslednjih nekoliko nedelja - ljudima iz Kijeva, ali i iz dva grada blizu ruske granice, Harkov i Černovci.
- „Plešem da ne mislim na rat“ - kako se Ukrajinci nose sa krizom
- Ukrajinska kriza: „Nisam mislila da ću završiti na frontu, ali ne žalim što sam ovde“
- Ukrajinska kriza: Kako izgleda život u oblasti Donjecka pod kontrolom proruskih pobunjenika
Žana kaže da neke skorašnje pridošlice ne žele da otkrivaju da su se preselili sa uobičajenog mesta prebivališta, jer im je neprijatno što odaju utisak da su slabi ili uplašeni.
Ali neki od njih imaju valjane razloge da strahuju da bi njihovi domovi mogli postati mete ruskih napada.
Ana Čerenščkikova živi pored aerodroma za teretni saobraćaj blizu ukrajinskog glavnog grada Kijeva.
Poslednjih nedelja brinula se da bi, ako Rusija počne da bombarduje Ukrajinu, ovaj aerodrom lako mogao postati jedna od njenih prvih meta.
„Uporno sam čitala vesti i bila sve zabrinutija.
„Da bih se umirila psihološki i počela da živim ne misleći samo na rat, odlučila sam da se preselim."
Ana radi u IT sektoru i može da obavlja posao na daljinu.
Trenutno boravi kod rodbine, ali planira da iznajmi vlastiti smeštaj.
U tome nije usamljena: smatra se da se poslednjih nedelja stotine ljudi preselilo u Ljvov, grad od 700.000 stanovnika.
Oni pristižu iz različitih delova Ukrajine, ali su svi bliže ruskoj granici od Ljvova.
Iako se ne zna koliko se tačno ljudi preselilo - o tome ne postoje zvanični podaci - lokalni agenti za nekretnine kažu da je potražnja za smeštajem porasla za trećinu.
Iako u gradu ne vlada panika, na ulici i u kafićima mogu se prečuti nervozni razgovori: čak i ovoliko daleko od ruskih trupa nagomilanih na granici sa Ukrajinom, ljudi se plaše za svoju budućnost.
Mnoge inostrane ambasade takođe su se preselile ovde, uključujući američku, britansku, kanadsku, australijsku, nemačku i holandsku.
Fotograf, koji slika masu na glavnom gradskom trgu u Ljvovu, kaže da nikad još nije video ovoliko muškaraca u odelima.
Gradonačelnik Lavova Andrij Sadovji, čija smirenost odslikava zvanični stav Kijeva da nema mesta panici, kaže da je grad spreman da primi još evakuisanih ljudi ukoliko se za tim ukaže potreba.
On kaže da će oni rado dočekati i strane diplomate.
„Mnogi od njih su u Ljvovu prvi put i svi govore koliko im se dopada grad", kaže Sadovji.
Dok uživaju u pitoresknim ulicama, mnogima je važno da istaknu kako ovo preseljenje nije za stalno.
„Želim da naglasim da je ovo samo privremeni potez.
„I iako mi se dopada Ljvov, njegovi srdačni ljudi i izvrsna kafa, nadamo se da ćemo se uskoro vratiti u Kijev", kaže američka otpravnica poslova Kristina Kvien.
- Pet pojmova koji definišu krizu u Ukrajini
- Koliko ima ruskog novca u Velikoj Britaniji
- Kriza u Ukrajini: Rusija šalje vojsku u Donbas - cena nafte odmah počela da raste
Drugi inostrani stanovnici Ukrajine takođe su potražili utočište u Ljvovu.
Danski biznismen Jesper Lindholt živi u Kijevu već godinama, ali se nedavno preselio u Ljvov sa ženom, taštom i kućnim ljubimcem zecom.
On vodi IT kompaniju.
Nedavno je primio pismo od danske ambasade u kom su ga savetovali da napusti Ukrajinu zbog pretnje od ruske invazije.
Odlučio je da ne napusti zemlju potpuno, već samo da se preseli dalje od ruskih tenkova.
„Osećam se bezbedno ovde. Mislim da Galicija [deo Ukrajine u kom se nalazi Ljvov] nije deo Putinovih planova.
„Koliko dugo ćemo biti ovde? Niko ne zna. Ali nadam se da će se sve ovo brzo završiti", kaže on.
Jesper priča da je pronalaženje dobrog stana teško i da se on i njegova porodica seljakaju između iznajmljenog smeštaja i hotela.
Iako vlada osećaj da se Ljvov nalazi na bezbednoj udaljenosti od Rusije, grad se ipak priprema za svaku mogućnost.
Lokalne bolnice opremaju se zalihama krvi za transfuzije i lekovima.
Sve srednje škole drže časove za starije učenike, objašnjavajući im različite tipove naoružanja i obučavajući ih kako da koriste vazdušne puške.
Učenici se takođe obučavaju iz ukazivanja prve pomoći i kako da se izbore sa napadima panike.
Kao najveći grad u zapadnoj Ukrajini i njegova prestonica kulture, Ljvov je postao očigledna destinacija za sve koji su odlučili da se presele iz istočne i centralne Ukrajine.
Ali ako broj evakuisanih bude počeo još više da raste, i drugi gradovi u regionu će morati da ih prime.
Gradonačelnik Sadovji za BBC otkriva da se izrađuje plan za regionalnu saradnju.
Pogledajte video o porodici koja se plaši da će morati ponovo da beži zbog rata
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
