Ukrajinska kriza

S kim se predsjednik Rusije Vladimir Putin konsultuje kada donosi krupne odluke

Rusija može da se opiše kao superpredsednička republika: predsjednik Vladimir Putin u rukama drži najveći dio vlasti i sve krupne odluke u vezi sa vladavinom ovom zemljom na kraju se svode na njega lično

21878 pregleda 15 komentar(a)
Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Poslednjih nekoliko nedelja, ruski predsednik Vladimir Putin donosio je ključne odluke koje će imati trajne posledice ne samo po Ukrajinu i Rusiju, već i ostatak sveta.

Sa kim se savetovao kad ih je donosio?

Da li je militaristički ton Moskve rezultat snažnog uticaja „silovikija", grupe ministara i šefova bezbednosnih službi, kao što sugerišu neki analitičari?

Rusija može da se opiše kao superpredsednička republika: predsednik Vladimir Putin u rukama drži najveći deo vlasti i sve krupne odluke u vezi sa vladavinom ovom zemljom na kraju se svode na njega lično.

Ali čak i kad se uzme u obzir jedna moć toliko širokog opsega, on se ipak savetuje sa ljudima oko sebe, a naročito s onima sa kojima je dugo bio kolega i kojima najviše veruje.

U tom kružoku, postoji jedna grupa zvaničnika sa istorijatom u bezbednosnim agencijama čiji je glas posebno uticajan.

Određeni broj bezbednosnih i agencija za sprovođenje reda i zakona nazivaju se „siloviki" (od reči „sila" na ruskom).

I sam Vladimir Putin započeo je karijeru u jednoj od njih - u KGB-u, koji je u vremenima posle raspada Sovjetskog Saveza postao ruska Federalna služba bezbednosti, iliti FSB.

Uticaj „silovikija" bio je u stalnom porastu otkako je Putin došao na vlast.

Petorka najuticajnijih

Najvažnije odluke za rusku unutrašnju i spoljnu politiku obično se donose na sednicama Saveta za nacionalnu bezbednost.

On se sastoji od glavnih „silovikija" - u koje spadaju šefovi FSB-a i Spoljne obaveštajne službe, ministri unutrašnjih, spoljnih poslova i odbrane, kao i premijer i predsednici oba doma parlamenta. Ukupno broji 30 članova.

Getty Images

Sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Nikolaj Patrušev, šef ruske tajne službe (FSB) Aleksandar Bortnikov i šef ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin poznaju Vladimira Putina već dugi niz decenija.

Služili su sa njim u Sankt Peterburgu, nekada Lenjingradu, još sedamdesetih.

Zajedno sa ministrom odbrane Sergejem Šojguom i ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovim, oni čine pet ljudi koji su verovatno najbliži Vladimiru Putinu i čije mišljenje on ceni najviše kad su u pitanju odluke koje se tiču spoljne politike

Nikolaj Patrušev je sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost (Putin je njegov predsednik) i najratoborniji član predsednikovog tima.

On i Putin se znaju još iz lenjingradskog KGB-a u kom se radili zajedno sedamdesetih.

Patrušev je 1999. godine zamenio Putina na mestu šefa FSB-a (naslednika KGB-a) i ostao na tom položaju do 2008. godine.

Za njega se kaže da je jedan od najbližih ljudi Putinu i da ga ovaj možda sluša više od svih drugih.

Getty Images

Ili možda ne?

Najbliži čovek od poverenja i savetnik zapravo je Sergej Šojgu, ruski ministar odbrane, koji vodi i GRU, rusku vojnu obaveštajnu službu čiji su operativci optuženi da su otrovali bivšeg ruskog agenta Sergeja Škripala u Velikoj Britaniji 2018. godine i ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog u Sibiru 2020. godine.

Izvori tvrde da su odnosi između Putina i Šojgua devedesetih bili hladni, ali da su dvehiljaditih njih dvojica našli zajednički jezik i postali bliski prijatelji.

Redovno idu zajedno na odmore u Sibir, odakle je poreklom Šojgu.

Getty Images

Šef FSB-a Aleksandar Bortnikov služio je sa Putinom u lenjingradskom KGB-u. Postao je šef FSB-a 2008. godine, kad je zamenio Patruševa.

On je operativac kontraobaveštajne službe sa višedecenijskim iskustvom. Insajderi tvrde da je ruski predsednik sklon da veruje obaveštajnim brifinzima koje dobija od FSB-a više nego bilo kom drugom izvoru informacija.

FSB ima veliki uticaj na druge ministre za sprovođenje reda i zakona, kao što su ministarstvo unutrašnjih poslova i državno tužilaštvo.

FSB ima vlastite specijalne snage, ruski ekvivalent britanskog SAS-a, među njima elitne grupe Alfa i Vimpel.

Getty Images

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je na suprotnoj strani spektra od Bortnikova što se tiče ratobornosti.

Jedan od najiskusnijih ruskih diplomata, Lavrov predvodi ovo ministarstvo od 2004. godine - skoro dve decenije.

Iako nije studirao sa Putinom niti radio sa njim u tajnim službama, priča se da ruski predsednik izuzetno ceni Lavrova.

Budući da nije jedan iz njegovog užeg kruga prijatelja, ovo poštovanje stekao je na osnovu svog profesionalizma, predanog rada i prosto ne čineći greške tokom svoje duge karijere.

Kao i Bortnikov i Patrušev, šef Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin služio je sa Vladimirom Putinom u Lenjingradu.

Uprkos tome što vodi špijune, relativno je javan zvaničnik, koji je davao intervjue mnogim medijima, uključujući Stivu Rozenbergu iz BBC-ja.

Oni koji lično poznaju Nariškina kažu da je lojalan Putinu i oficir po prirodi, naviknut da sluša naređenja i drži se zvanične politike.

Njegova prošlost u službama bezbednosti, britak um i profesionalno iskustvo pomogli su mu da se snađe u užem krugu, i kaže se da Putin ima poverenja u obaveštajne brifinge koje mu podnosi Nariškinova agencija.

Ruski Savet za nacionalnu bezbednost: glavno sedište za donošenje odluka

Poslednja sednica Saveta za bezbednost, na kom se raspravljalo o priznavanju dve „republike" pod kontrolom separatista u istočnoj Ukrajini, pružila je koristan uvid u to kako funkcioniše Savet.

Dopisnica BBC-ja za Istočnu Evropu Sara Rejnsford opisala je sednicu kao pozorišnu predstavu u kojoj je svako dobio unapred određenu ulogu i scenario.

„Najviši ruski zvaničnici sedeli su nelagodno u polukrugu pred Vladimirom Putinom, prozivani jedan po jedan da izađu za mikrofon i kažu mu ono što želi da čuje", izvestila je ona.

Drugi analitičari, međutim, zapazili su složenu dinamiku ove grupe na delu, komplikovani lavirint lične politike.

„Moramo da razumemo da je Savet za bezbednost sastanak ljudi koji nisu saigrači - vrlo je verovatno da su oni u međusobnom sukobu", rekao je ekspert Karnegijevog Moskovskog centra Aleksandar Baunov.

„Šta god da su govorili na sastanku Saveta za bezbednost to nije bilo samo odraz onoga što misle, već i njihov napor da ne budu uniženi u odnosu na druge pred Putinom u toj igri unutrašnjeg aparata."

Na sednici je došlo do izražaja koliko kontrole Vladimir Putin lično ima nad članovima Saveta za bezbednosti i kako javno može da ih prekori ili ih izvrgne ruglu - i koliko im to što su dugogodišnji prijatelji nudi vrlo malo zaštite.

Getty Images

Uprkos tome što mu je dugogodišnji kolega - a verovatno i privatno prijatelj - šef Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin bio je strogo prekoren od Putina zato što nije „govorio otvoreno" kad je predložio da „zapadni partneri" treba da dobiju „još jednu šansu" pre priznavanja oblasti pod kontrolom pobunjenika.

Vidno iznervirani Putin je pritisnuo Nariškina da nedvosmisleno ipak izrekne podršku momentalnom priznavanju, čemu se šef obaveštajne službe povinovao, delujući vidno potresen zbog toga.

„Nariškin je zaista najgore prošao posle svega, a Putin se iživeo nad njim zbog njegovog vrdanja.

To je potcrtalo koliko je sluga svoga šefa, a ne samo njegov poslušnik.

Imajući u vidu da je bio jedan od glasnijih javnih komentatora u poslednje vreme, to vam samo pokazuje da ne dobijate nikakve zasluge za uspehe iz prošlosti", tvitovao je Mark Galeoti iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi za studije odbrane i bezbednosti.

Bilo je upadljivo da se drugi članovi Saveta za bezbednost nisu ni izdaleka našli pod tolikom paljbom kao Nariškin.

Ministar odbrane Šojgu, ministar spoljnih poslova Lavrov i šef FSB-a Bortnikov bili su jedini članovi tridesetočlanog Saveta za bezbednost od kojih je zatraženo da govore dvaput tokom odlučujuće sednice.

Lavrov je izrazio podršku nastavku diplomatskih napora dok su Šojgu i Bortnikov bili ratoborniji i insistirali na priznavanju proruskih separatista iz istočne Ukrajine.

Sednica je bila jedinstvena i po tome što se prenosila na ruskoj državnoj televiziji - Savet za bezbednost se obično sastaje u tajnosti.

Prenos je navodno bio emitovan uživo, mada su izražene sumnje u istinitost te tvrdnje.

Posle detaljnije analize snimka, posmatrači su zapazili da satovi nekih od učesnika sastanka nisu bili usklađeni se vremenom njegovog emitovanja.

Drugi savetnici

Getty Images

Pored zvaničnika obaveštajnih službi i ministra spoljnih poslova, veruje se da Putin drži sastanke jedan na jedan i sa različitim ključnim ličnostima iz ruskog establišmenta, pa čak i van njega.

Politički analitičar Jevgenij Minčenko, kog naširoko citiraju ruski mediji, već godinama proučava rusku elitu.

On redovno sakuplja izveštaje o užem krugu Putinovih saradnika, koji opisuje kao „Politbiro 2.0", u osvrtu na vrhušku sovjetskog komunističkog vođstva.

U najnovijem izveštaju za 2021. godinu, Minčenko navodi gradonačelnika Moskve Sergeja Sobjanina i šefa državnog naftnog giganta Roznjeft Igora Sečina kao najbliže predsedniku.

Braća milijarderi Boris i Arkadij Rotenbergtakođe su poznati kao bliski Vladimiru Putinu, ljudi kojima on veruje i kojima se poverava, ali i kao Putinovi prijatelji iz detinjstva.

Obojica su ove nedelje pomenuti u britanskim sankcijama protiv Rusije.

Časopis Forbs ih je 2020. godine naveo kao najbogatiju porodicu u zemlji.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk