Više od 100 radnika u ukrajinskoj nuklearnoj elektrani Černobilj - mestu najgore nuklearne katastrofe na svetu iz 1986. godine - ostali su zaglavljeni tamo više od 12 dana, u nemogućnosti da odu pošto su ruske snage zauzele elektranu prvog dana invazije.
Još 200 ukrajinskih čuvara, koji su u vreme napada bili zaduženi za bezbednost, takođe su ostali zarobljeni.
Radnici nastavljaju da obavljaju dužnosti i kažu da je atmosfera mirna, ali je BBC-ju rečeno da su uslovi unutra teški, sa ograničenim zalihama hrane i lekova.
Takođe, vlada sve veća zabrinutost da bi stres mogao da utiče na njihovu sposobnost da bezbedno izvršavaju dužnosti na lokaciji nuklearne elektrane.
- Ruska vojska zauzela Černobilj - šta to znači
- Kraj eksperimenta u Černobilju
- Černobilj: Ko živi u zabranjenoj zoni
„Komplikovana i napeta situacija"
Ruski vojnici su sada unutar Černobiljske zone isključenja od 32 kilometra i opkolili su elektranu.
Rusija tvrdi da vrši obezbeđivanje lokacije zajedno sa Ukrajinskom nacionalnom gardom, ali Ukrajina to negira i kaže da ruske trupe imaju punu kontrolu.
Rođaka jednog od radnika zarobljenih u elektrani - koju nećemo imenovati iz bezbednosnih razloga - rekla je za BBC da je ruska strana bila voljna da im dozvoli da zamene smene,.
Ipak, Rusi tvrde da ne mogu da im garantuju bezbednost na putu do kuće, kao ni bezbednost radnika koji bi putovali da ih zamene.
Voz između Slavutiča i Černobilja putuje mali delom i preko teritorije Belorusije, velikog ruskog saveznika.
Iako više nije funkcionalna elektrana, Černobilj nikad do kraja nije bio napušten, a i dalje zahteva stalno održavanje.
Štaviše, pošto je reaktor broj četiri eksplodirao pre 36 godina, njegovi drugi reaktori nastavili su sa radom još nekoliko godina, a izgrađen je i čitav grad - Slavutič - da bi smestio radnike koji su evakuisani posle nesreće.
Ovih dana na licu mesta još uvek radi oko 2.400 ljudi: naučnici, tehničari, kuvari, bolničari i drugo pomoćno osoblje, plus članovi nacionalne garde.
U normalna vremena, radnici bi se ukrcali na voz iz Slavutiča na početku smene i vratili se kući posle nje.
Ali za zaposlene koji su bili tu kad su Rusi izvršili invaziju, sve se najednom promenilo - postali su prisiljeni da žive tu na samoj lokaciji.
„Situacija je komplikovana i napeta", kaže za BBC Jurij Fomičev, gradonačelnik Slavutiča.
„Teška je za njih moralno, psihološki i fizički."
Radnici imaju na licu mesta nešto malo hrane, ali zato što ne znaju koliko dugo će tu ostati, ograničavaju se na jedan obrok dnevno (koji im pripremaju kuvari koji su takođe ostali tu zarobljeni), a kaže se da je hrana osnovna - uglavnom hleb i kaša.
U nedelju je rusko osoblje ponudilo da im obezbedi isporuku hrane, ali su je ukrajinski radnici odbili, rekavši da je to propagandni trik.
Pogon nije pravljen za spavanje, tako da su načinjene privremene spavaonice - neki spavaju na krevetima na sklapanje i stolovima, dok drugi spavaju na podu.
Da bi mogli malo da odmore, radnici su se podelili u smene - jedna grupa radi dok drugi zaposleni odmaraju.
Za porodice zaposlenih u obližnjem Slavutiču, ovo je težak period.
„Nekim radnicima su potrebni lekovi, čije su zalihe ograničene u pogonu, a to dodatno zabrinjava njihovu rodbinu", kaže Fomičev.
„Moramo da im saopštimo da trenutno nema bezbednog načina da izvučemo radnika odatle."
Da li je Černobilj u opasnosti?
I dok radnici osećaju fizičke i psihološke posledice skoro dvonedeljenog boravka na poslu u rashodovanoj nuklearnoj elektrani, vlada bojazan da bi stres mogao da utiče na njihovu sposobnost da bezbedno izvršavaju dužnosti.
„U ovim uslovima, koncentracija radnika je sve gora i gora, a to je pretnja po bezbednost", kaže gradonačelnik Fomičev.
„To možda nije funkcionalna elektrana, ali i dalje zahteva mnogo pažnje da bi se osiguralo da svi sistemi rade normalno", dodaje on.
Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi više puta je istakao potrebu da se osoblje odmori kako bi moglo da obavlja posao bezbedno.
U izjavi za BBC je kaže da je bio u kontaktu sa ruskom stranom kako bi im preneo upravo tu poruku.
Ali eksperti za nuklearnu energiju kažu da je, zato što to nije aktivna nuklearna elektrana, opasnost po javno zdravlje ograničena.
„Nije dobro što ljudi ne menjaju smene i što rade dok su ruski vojnici oko njih, ali ja ne vidim neku veliku opasnost", kaže Džejms Smit, profesor za nauku životne sredine sa Univerziteta u Portsmutu.
Smit proučava Černobilj godinama i bio je na licu mesta mnogo puta.
„Poslednji reaktor je ugašen 2000. godine, tako da potrošeno nuklearno gorivo ne emituje značajnu toplotu", kaže on.
Objašnjava da to čini izuzetno malo verovatnim da bi moglo da dođe do otpuštanja velikog nivoa radijacije.
Nivo radijacije jeste skočio u regionu kad je elektrana zauzeta, zato što je teška vojna mehanizacija uzburkala kontaminiranu prašinu oko same lokacije.
Međutim, profesor Smit kaže da ona nije skočila do zabrinjavajućeg nivoa.
Iscrpljenost i očajanje
Rizik od velike nuklearne katastrofe je možda mali, ali za radnike zarobljene unutra i njihove porodice emotivna cena je i te kako stvarna.
„Svi članovi osoblja su krajnje iscrpljeni i očajni. Oni sumnjaju da je bilo kome stalo do njih.
U ovom trenutku oni ne vide da bilo ko radi na tome da ih spase", kaže rođaka jednog od zaposlenih.
U intervjuu za BBC, ona je pozvala IAEA da interveniše kako bi radnici koji su trenutno tamo bezbedno mogli da odu, a druga grupa da preuzme njihova zaduženja.
Šef IAEA Rafael Grosi kaže da je bio u kontaktu sa ukrajinskom i ruskom stranom u pokušaju da nadgleda bezbednost i u Černobilju i u aktivnim ukrajinskim nuklearnim elektranama, gde eksperti kažu da bi posledice otvorenog sukoba mogle biti ozbiljnije.
Međutim, ništa konkretno nije dogovoreno.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
