Rusija, Ukrajina i energetika

Koliko svijet zavisi od nafte i gasa iz Rusije?

Poslije poziva iz Kijeva da se pooštre sankcije Rusiji, iz Sjedinjenih Američkih Država su objavili da potpuno zabranjuju uvoz ruskog gasa, nafte i uglja.

19126 pregleda 7 komentar(a)
Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Iz Amerike, Velike Britanije i Evropske unije poručili su da će ograničiti uvoz nafte iz Rusije.

Odluku su doneli posle upozorenja Moskve da će obustaviti isporuku gasa u evropske zemlje ako ograničenja stupe na snagu.

Kakve sankcije su uvedene na uvoz nafte i gasa iz Rusije?

Posle poziva iz Kijeva da se pooštre sankcije Rusiji, iz Sjedinjenih Američkih Država su objavili da potpuno zabranjuju uvoz ruskog gasa, nafte i uglja.

Velika Britanija će obustaviti uvoz nafte do kraja godine, a u EU su odlučili da smanje kupovinu ruskog gasa za dve trećine.

Ovaj potez će Britaniji obezbediti dovoljno vremena da pronađe druge dobavljače, kažu iz vlade te zemlje.

Restrikcije na naftu iz Rusije će dovesti do „katastrofalnih posledica na svetskom tržištu", poručio je Aleksandar Novak, zamenik premijera i bivši ministar energetike ove države.

Cene nafte i gasa su već znatno porasle, a mogle bi biti i veće, ukoliko Moskva obustavi izvoz.

Ne radi se samo o cenama goriva - uticaće i na životni standard u Velikoj Britaniji, pošto se očekuje dalji rast cena namirnica.

Koliko nafte Rusija izvozi?

Rusija zauzima treće mesto u svetu po proizvodnji nafte, iza Sjedinjenih Američkih Država i Saudijske Arabije.

Oko pet miliona barela (795 miliona litara) nafte Rusija izveze dnevno, a više od polovine stigne u Evropu.

Od ukupne količine nafte koja se troši u Velikoj Britaniji, osam odsto stiže iz Rusije.

Amerika se manje oslanja na ruske energente - tri odsto američkog uvoza nafte u 2020. godini došlo je iz te države.

Ima li zamene za rusku naftu?

Lakše je pronaći druge dobavljače za naftu nego za gas iz Rusije zato što se za dopremanje „ne koristi mnogo cevovoda", kaže Ben Mekvilijams, istraživač i analitičar energetskih politika.

„Neki proizvođači dolaze iz Rusije, ali ih ima mnogo i iz drugih krajeva sveta", navodi on.

Iz Vašingtona su zamolili vlasti u Saudijskoj Arabiji da povećaju proizvodnju nafte, ali su u Rijadu ranije odbijali da povuku taj potez, kojim bi se smanjila cena nafte.

Saudijska Arabija je najveći proizvođač Organizacije zemalja proizvođača i izvoznika nafte (OPEC), kartela čije članice učestvuju u 60 odsto svetske trgovine ovim resursom, zbog čega imaju ključnu ulogu u određivanju njegove cene.

Rusija nije članica kartela, ali sarađuje sa njim od 2017. godine oko ograničavanja proizvodnje nafte, čime se proizvođačima omogućava prihod od prodaje.

U Americi razmišljaju i da popuste sankcije na uvoz nafte iz Venecuele.

Ranije je ta južnoamerička država bila najveći izvoznik nafte u Ameriku, ali je nedavno počela da masovno snabdeva Kinu.

Šta će se desiti ako Zapadna Evropa ostane bez ruskog gasa?

Cene grejanja, koje su već visoke, povećale bi se još više.

Gas iz Rusije čini oko 40 odsto ukupnog uvoza tog energenta u Evropskoj uniji.

Ukoliko Moskva obustavi isporuku, Italija i Nemačka će biti posebno ranjive.

Evropa bi mogla da se okrene drugim izvoznicima gasa poput Katara, Alžira ili Nigerije, ali postoje praktične prepreke da te zemlje u kratkom roku povećaju proizvodnju.

Učešće ruskog gasa u uvozu Velike Britanije je pet odsto, a Amerika uopšte ne kupuje ovaj resurs od Rusije.

Međutim, cene u ove dve države su značajno porasle zbog uticaja globalne nestašice.

Ima li ruski gas alternativu?

Nije je lako pronaći.

„Teže je zameniti ruski gas zato što imamo velike cevi kojima se on dostavlja u Evropu", kaže Mekvilijams.

Ako Moskva prekine isporuke, Evropa bi mogla da se okrene uvozu prirodnog tečnog gasa iz Amerike, predviđaju u ekonomskom institutu Brugel iz Brisela.

Reuters

Možda će evropske zemlje povećati i upotrebu drugih izvora energije, ali to se ne može postići tako brzo i lako.

„Obnovljivi izvori nisu rešenje na kraći rok, pošto je potrebno vreme za njihovo uvođenje", kaže analitički istraživač Simone Taljapjetra.

„Razliku za narednu zimu mogu postići prebacivanjem sa goriva na elektrane na ugalj, što Italija i Nemačka planiraju da učine u slučaju nužde", objašnjava on.

Iz EU su predstavili plan da Evropa do 2030. godine postane nezavisna od ruskih fosilnih goriva, a on podrazumeva pronalaženje drugih dobavljača i zamenjivanje gasa kao resursa za grejanje i proizvodnju energije.

Šta bi moglo da se dogodi sa cenama grejanja i goriva?

Posledica ovog rata biće rast cena goriva i energenata za krajnje potrošače.

Cene energenata za domaćinstva u Velikoj Britaniji se održavaju zbog ograničenja koje je uvela vlada.

Ali, one će skočiti za 700 do 2.000 funti (840 do 1440 evra) u aprilu, kada će ograničenja biti manja.

Prosečni troškovi će dostići 3.000 funti (3.600 evra) na jesen, kada se očekuje novo popuštanje ograničenja.

Cene benzina i dizela su takođe porasle, a očekuje se da će litar benzina koštati 2,1 evro ako se rat nastavi.

Getty Images

U Americi je cena benzina dostigla najveći nivo od 2008. pošto je porasla za 11 odsto tokom prošle nedelje, navode iz Američke automobilske asocijacije.

„Mislim da ćemo morati da uvedemo mere racionalne potrošnje ako Evropa više ne bude dobijala rusku naftu i gas", kaže Mekvilijams.

„Deo diskusija u ovom trenutku je da li možemo reći domaćinstvima da smanje termostate za jedan stepen, čime bi se uštedela značajna količina gasa", dodaje.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk