Koronavirus i kovid pandemija

Dvije godine borbe s virusom - šta smo naučili

Od marta 2020. ovim virusom zarazilo se skoro 500 miliona ljudi, a umrlo čak šest miliona, podaci su Džons Hopskins univerziteta

2968 pregleda 0 komentar(a)
Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Samo šest nedelja pošto je novi virus proglašen svetski zdravstvenom pretnjom, kada je u bilo manje od 100 zaraženih, a smrtnih slučajeva nije bilo van Kine, Svetska zdravstvena organizacija proglasila je pandemiju Kovida-19.

Od marta 2020. ovim virusom zarazilo se skoro 500 miliona ljudi, a umrlo čak šest miliona, podaci su Džons Hopskins univerziteta.

Danas, dve godine kasnije, iako je broj zaraženih i preminulih u padu i mnoge zemlje u svetu ukidaju zaštitne mere od kovida, iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) kažu da je „pandemija daleko od gotove".

„I neće biti gotova dok se svuda ne završi", rekao je Tedros Adanom Gebrejsus, direktor SZO.

U Srbiji je od početka pandemije korona virusom zaraženo više od 1.9 miliona ljudi, umrlo je više od 15.000, a testirano je skoro 9.000 ljudi.

Više od 3 miliona ljudi (oko 47 odsto) primilo je obe doze vakcine.

Iako je tokom pandemije započeta vakcinacija protiv kovida, teorije zavere, jak antivakcinaški pokret, usporena distribucija vakcina, testova i veliki pritisak na zdravstvo utiču na to da se virus i dalje širi.

Protesti zbog vakcina i mera

Prema podacima sa sajta Our World in Data do sada je najmanje jednom dozom vakcinisano 63.4 odsto svetske populacije.

Prvu vakcinu protiv kovida u svetu primila je 91- godišnja Margaret Kinan iz Velike Britanije.

Margaret je Fajzer vakcinu dobila 8. decembra 2020. godine, a nekoliko dana pre ulaska u 2021, u Srbiji je prvu dozu istog cepiva dobila i premijerka Ana Brnabić.

Tada je i zvanično započeta vakcinacija u Srbiji.

U avgustu iste godine, započeta je i imunizacija trećom dozom, namenjena onima koji pripadaju najugroženijim kategorijama i onima koji su drugu dozu dobili šest meseci ranije.

Kako je u regionu

U Bosni i Hercegovini značajno su ublažene mere protiv širenja zaraze korona virusom.

Najnovija odluka nadležnih podrazumeva da više ne važi pravilo vakcinisan-testiran-preboleo (VTP), a u entitetu Republika Srpska maske više nisu potrebne u zatvorenom javnom prostoru.

Od početka pandemije u Bosni i Hercegovini potvrđeno je 372.645 slučajeva, preminulo 15.590 pacijenata, a oporavilo se 192.218 ljudi.

Stopa vakcinacije je najniža u Evropi, do sada je dato skoro dva miliona doza vakcina, podaci su SZO.

Prvi slučaj zaraze korona virusom u Hrvatskoj prijavljen je 20. februara 2020. godine i do danas ukupno je zaraženo nešto više od miliona ljudi, a preminulo više od 15.000.

Vakcinu protiv kovida primilo je 67,65 odraslog stanovništva, odnosno izdato je više od 5 miliona doza.

U Sloveniji se od početka pandemija kovidom zarazilo više od 900.000 ljudi, a preminulo 7.139.

Vakcinu je do sada primilo skoro tri miliona Slovenaca.

Severna Makedonija, do sada beleži više od 300.000 slučajeva zaraze i više od 9.000 smrtnih slučajeva. Vakcinisano je više od 1.800.000 ljudi.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Crne Gore do sada je korona virusom zarazilo više od 230.000 ljudi, a preminulo više od 2.000. U potpunosti je vakcinisano 281 hiljada ljudi.

Na Kosovu je od početka pandemije zabeleženo skoro 230.000 zaraženih.

Kovid je odneo više od 3.000 života, a obe doze vakcine primilo je 800.000 ljudi.


Davanje buster vakcine ubrzano je pokrenuto širom planete.

Iako je delovalo da će vakcinacija značiti kraj pandemije, otežana distribucija i uticaj onih koji se suprostavljaju vakcinama, antivaksera, uticao je na to da u nekim zemljama ima malo onih koji su odlučili da se od virusa zaštite na ovaj način.

Antivakcinalni pokret širom svetao sejao je sumnje u vakcine, tvrdeći, između ostalog, da cepiva izazivaju smrt.

Dok su nadležni uporno pozivali na vakcinaciju, neiskorišćene vakcine su dospevale na otpad, a zbog načina na koje vlade reaguju na pandemiju i celom svetu izbijali su neredi i protesti.

Velika američka studija o nuspojavama vakcine nije pronašla vezu između dve doze vakcine i broja smrtnih slučajeva zabeleženih posle imunizacije.

Iz američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) saopštili su da je 92 odsto prijavljenih nuspojava posle cepljenja vakcinama Fajzer i Moderna bilo blažeg tipa.

EPA

Zdravstvo pod pritiskom i veliki problem medicinske nege

Na početku pandemije govorilo se o nedostatku kreveta na odeljenjima intezivne nege.

Ali ubrzo je postalo jasno da ne nedostaje toliko tehnike i lekova, koliko stručnjaka, odnosno medicinskih sestara i lekara i to svuda u svetu, ne samo u Srbiji.

Od marta 2020. do 7. februara 2021. od posledica korona virusa u Srbiji je preminulo 89 lekara, 13 stomatologa i dva farmaceuta - 104 ukupno, podaci su Sindikata lekara, farmaceuta i stomatologa (SLFS).

Ovi podaci ukazali su na činjenicu da je smrtnost zdravstvenih radnika od kovida u Srbiji veća nego u zemljama regiona.

Iz ministarstva zdravlja dato je obećanje da će „država Srbija po okončanju epidemije uraditi kompletnu analizu neželjenih ishoda".

„Za realnu sliku, moramo znati ko je od njih (lekara) bio u crvenoj zoni, ko se gde i kako zarazio, ko je bio radno aktivan, ko u penziji, i sve su to parametri koje ćemo analizirati", rekao je Zlatibor Lončar za BBC na srpskom.

Svet strahuje i dalje od novih sojeva

Virus je tokom dve godine pandemije mnogo puta mutirao i dobijao nekoliko varijanti različitih naziva.

Do sada su nam poznati alfa, beta, gama, delta i poslednji, omikron soj.

Navedenih pet sojeva virusa, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) svrstala je u varijante koji izazivaju zabrinutosti, pošto su vrlo opasni po javno zdavlje.

Osim njih, postoji i lista varijanti koje se prate i potencijalno su opasne.

Kovid ne pogađa samo starije

Rizik od dobijanja teških simptoma od Kovida-19 raste sa godinama, čineći starije odrasle osobe ugroženijima.

Razlog za to je veoma jednostavan i nema nikakve veze sa korona virusom - kako starimo, tako nam stari i imuni sistem, zbog čega je naše telo manje sposobno da se odbrani od infekcije.

Međutim, to ne znači da su mlađi ljudi imuni na Kovid-19, čak ni oni koji nemaju neka hronična zdravstvena stanja kao što su dijabetes, hipertenzija i gojaznost.

Kao i svi drugi, i mladi ljudi mogu da dožive teške simptome, zahtevaju hospitalizaciju ili čak umru od ove bolesti.

S početkom jeseni prošle godine i početkom nastave u školama u Srbiji, u kovid ambulante je dolazilo sve više onih koji još nemaju ličnu kartu.

Korona virusom zaražavali su se deca školskog uzrasta, ali i bebe, o čemu je BBC na srpskom pisao krajem septembra.

Od kovida umrlo više ljudi nego što pokazuju zvanični podaci

Od kovida je umrlo više od 18 miliona ljudi, odnosno tri puta više nego što pokazuju zvanični podaci, pokazalo je istraživanje sprovedeno na američkom univerzitetu u Vašingtonu.

U istraživanju je proučavana 191 zemlja i ustanovljeno je da su mnogi slučajevi umrlih povezani sa infekcijom korona virus, a to je zato što kovid može da pogorša već postojeće bolesti srce ili pluća (na primer).

Rezultati istraživanja objavljeni u medicinskom časopisu Lanset, pokazali su da su najviše stope smrtnih slučajeva bile u zemljama sa nižim prihodima u Latinskoj Americi, Evropi i Africi.

Veliki broj smrtnih slučajeva zabeležen je i u nekim zemljama sa visokim prihodima, poput Italije i nekim američkim državama.

Koliko će se naši životi približiti normalnosti?

I dalje su nam životi daleko od normalnosti i niko nije siguran kako ćemo reagovati na promene mera i testiranja, piše Džejms Galager, dopisnik BBC iz oblasti zdravlja i nauke.

To dovodi do velike neizvesnosti sa kojom ćemo se suočavati u narednim nedeljama i mesecima.

Očigledno je, ali kovid se prenosi sa čoveka na čoveka - što je više okupljanja, više je prilika za virus da se širi.

Dakle, šta će se sada desiti?

Hoćemo li se vratiti na radna mesta ili je rad od kuće sada pravilo?

Ako se razbolimo, da li ćemo morati u izolaciju ili ćemo izaći čim nam bude bolje, iako smo možda zarazni?

Šta će raditi ranjive grupe ljudi, koji su se čuvali do sada?

Još koliko će ljudi nositi zaštitne maske na mestima gde su gužve?

Uticaj promena našeg ponašanja će verovatno biti veći od bilo kog sezonskog efekta koji je donosio virus.

Neizvesnost znači da može da se dogodi da broj zaraženih i pacijenata u bolnicama nastavi da pada, ali i da situacija može krenuti u suprotnom smeru.


Pogledajte i video Turčinu koji je pozitiva na kovid već 14 meseci


Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk