Duže od dve nedelje traje invazija Rusije na Ukrajinu, a susedne zemlje, članice NATO-a se ne uključuju u rat.
Na pitanja čitalaca da li bi se to promenilo, ako se upotrebi hemijsko oružje i ima li šanse da dođe do direktnog sukoba Rusije i Alijanse, odgovaraju BBC reporterke - Liz Duset, glavna međunarodna dopisnica iz Kijeva, i Dženi Hil iz Moskve.
- Hoće li se rat u Ukrajini preliti širom Evrope - odgovori na pitanja čitalaca
- Zašto je Rusija napala Ukrajinu i šta Putin hoće
- Šta bi se desilo da je bomba direktno pogodila nuklearnu elektranu - odgovori na pitanja čitalaca BBC-ja
Želimo da ispričamo vašu priču: Da li ste vi ili vaši bližnji trenutno u Ukrajini?
Tražimo priče ljudi sa Balkana koji su trenutno u Ukrajini. Kakva je situacija u mestu u kome se nalazite i kako utiče na vas?
Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.
Da li bi NATO mogao da se umeša ako se upotrebi hemijsko oružje?
Liz Duset
Glavna međunarodna dopisnica, Kijev
„Da li je veća mogućnost da se NATO uključi ako se upotrebe prljave bombe ili hemijsko oružje?" pita Gordon Mejns iz Glazgova.
Ovo pitanje mora da je palo na pamet članicama NATO-a.
Ali oni su veoma oprezni i paze da ne budu uvučeni u ovaj rat mimo snabdevanja vojnim oružjem i municijom.
Princip „kolektivne odbrane", sadržan u članu pet NATO statuta, podrazumeva da se„napad na jednog saveznika smatra napadom na sve saveznike".
Sada se trude da odbrane „svaki centimetar" teritorije NATO-a, ali se vrlo pažljivo prate sve pretnje koje bi prešle tu granicu.
Oni znaju da ova pretnja postoji - iako Rusija kaže da nema planove za invaziju na druge zemlje.
Zašto ne postoji tribunal koji istražuje ratne zločine?
Dženi Hil,
BBC Njuz, Moskva
„Ako Rusija čini ratne zločine, zašto ne postoji tribunal koji to istražuje? pita Elejn Krejg.
Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda u Hagu rekao je da prikuplja dokaze o navodnim ratnim zločinima, zločinima protiv čovečnosti i genocidu.
Da li bi Ujedinjene nacije mogle da pošalju trupe u Ukrajinu?
Liz Duset
Glavna međunarodna dopisnica, Kijev
Džozef Akinvunmi iz Lagosa u Nigeriji, pita: „Da li je moguće da Ujedinjene nacije pošalju trupe u Ukrajinu i takođe uvedu zonu zabrane letova? Ako jeste, zašto nisu pokušale?"
Ujedinjene nacije bi morale da dobiju ovlašćenje da uđu od Saveta bezbednosti UN.
Iako u ovom trenutku ovaj rat besni, u nekim komentarima, Rusija čak poriče da je izvršila invaziju na suseda.
Ovo još uvek naziva „specijalnom vojnom operacijom" za odbranu Rusije od pretnji.
Ukrajina je više puta pozivala na zonu zabrane letova.
Više puta je to isključeno.
Zapadne/NATO sile znaju da bi ih to uvuklo u direktan sukob sa Rusijom.
Zona zabrane letova ne bi podrazumevala samo gađanje ruskih ratnih aviona, to bi zahtevalo napade na ruske trupe i na terenu.
Hoćemo li videti direktni rat između Rusije i NATO-a?
Dženi Hil,
BBC Njuz, Moskva
„Koliko je verovatno da bi rat u Ukrajini mogao da eskalira u potpuni rat između Rusije i NATO-a?" pita Konor iz Severne Irske.
Nije nemoguće, zbog čega je NATO bio toliko oprezan prema intervenciji.
Vladimir Putin je zapretio svakoj zemlji koja ometa njegovu „specijalnu vojnu operaciju" u Ukrajini ozbiljnim posledicama „kakvih nije bilo u vašoj istoriji", što većina razume kao upotrebu nuklearnog oružja.
Teško je reći koliko ozbiljno treba shvatiti Putinovu retoriku, ali, s obzirom na njegovu nedavnu nepredvidljivost, mnogi na Zapadu su nervozni oko toga gde bi sve ovo moglo da ode.
Putin insistira da je u Ukrajini samo da bi zaštitio stanovništvo koje govori ruski jezik u istočnoj Ukrajini od onoga što smatra agresijom vlade u Kijevu, ali niko od nas ne može sa sigurnošću da kaže kakav je njegov plan igre.
Rekao je da ne želi da „okupira" Ukrajinu - ali je takođe rekao da neće izvršiti invaziju na nju.
U širem smislu, znamo iz onoga što je napisao i rekao da on vidi NATO kao ogromnu pretnju Rusiji i da želi da ospori njenu strukturu, posebno u istočnoj Evropi.
NATO bi morao da reaguje u slučaju napada na zemlje koje su se pridružile od 1997. godine - zemlje koje se graniče sa Ukrajinom i Belorusijom.
Što dalje na zapad napreduju ruske snage, to je veći rizik od slučajnog - ili namernog - napada na teritoriju NATO-a.
Kako bi NATO mogao da odgovori ako Rusija zauzme celu Ukrajinu?
Dženi Hil,
BBC Njuz, Moskva
Džef Muno iz Lusake pita: „Ako Rusija preuzme kontrolu nad celom Ukrajinom, kakav bi bio odgovor NATO-a i SAD?"
To je za NATO scenario iz noćne more.
Alijansa jeste povećala broj trupa u susednim zemljama, ali ne želi da bude uvučena u rat sa Rusijom, iz razloga prethodno navedenih.
Postoje spekulacije da bi, pre nego što dođe do te opcije, Kijev mogao biti ubeđen da sklopi dogovor sa Moskvom - drugim rečima, da preda deo teritorije u zamenu za prekid neprijateljstava.
Međutim, problem sa tim scenarijem je, prvo, što Kijev ne želi da popusti, a drugo, postoji i bojazan da bi takav ishod mogao da ohrabri Putina.
Ipak, trenutno većina analitičara pretpostavlja da bi se Rusija borila da zadrži Ukrajinu na duže.
Zašto ne može humanitarna pomoć da se avionom dopremi u opkoljene gradove?
Liz Duset
Glavna međunarodna dopisnica, Kijev
Posle niza neuspešnih evakuacija iz gradova kao što je Mariupolj i kontinuiranog bombardovanja, Stiv Harvi iz Nortemptonšira pita: „Zašto ne možemo da doletimo sa humanitarnom pomoći u opkoljene gradove?"
Ukrajina ne kontroliše sopstveni vazdušni prostor.
Mnogi aerodromi su bili na udaru ruskih snaga, sa zemlje i iz vazduha.
U većem delu zemlje bilo bi previše opasno leteti iako su zalihe očajnički potrebne.
Kao što ste bez sumnje videli, mnogo pomoći stiže preko zapadnih granica Ukrajine.
Zapadni gradovi poput Lavova, još relativno netaknuti direktnim ruskim udarima, postali su prihvatni centri za deljenje humanitarne pomoći.
Sve zemlje koje se graniče sa Ukrajinom na zapadu brzo su pojačale ekipe za hitne intervencije, jer se brojevi menjaju na način koji nije viđen od Drugog svetskog rata.
U svakom ratu ili katastrofi, uvek se postavlja to pitanje resursa i pristupa.
Upravo sada, kamioni natovareni paketima humanitarne pomoći vraćaju se zbog neprestanog ruskog granatiranja.
Ruski državni mediji takođe prikazuju slike deljenja ruske pomoći u oblastima pod njihovom kontrolom.
Zašto se ne šalje više vozova za spasavanje izbeglica?
Liz Duset
Glavna međunarodna dopisnica, Kijev
Kejt Rasel iz Glazgova pita: „Videli smo da su vozovi koji napuštaju gradove pod opsadom krcati, zašto se ne ne šalje više kompozicija da spasu ljude koji beže?"
Vozovi idu, mnogi na vreme, čak i u ovom ratu.
Ali na nekim mestima, poput Irpina zapadno od Kijeva, pruge su oštećene u napadima tako da ta stanica sada nije u upotrebi.
Primetila sam kad sam poslednji put posetila divnu železničku stanicu iz 19. veka u Kijevu da peroni za vozove koji idu na zapad nisu bili tako prepuni, iako su vozovi koji polaze sigurno još puni.
Kakva je umešanost Belorusije u sukob?
Liz Duset
Glavna međunarodna dopisnica, Kijev
I naše poslednje pitanje dolazi od Stiva Simonsa-Džejkobsakoji pita: „Možete li nam reći šta Belorusija radi u ovom sukobu? Da li neko od njihove vojske zaista učestvuje?"
Susedna Belorusija postala je poligon za ruske trupe i teško naoružanje u nedeljama koje su prethodile invaziji (iako je to opisano kao vojne vežbe), a zatim je postala polazna stanica za kretanje u Ukrajinu i za ruske prekogranične raketne udare.
Za sada, SAD kažu da ne vide dokaze da su beloruske snage direktno umešane.
Takođe, Belorusija je bila domaćin razgovora između ruskih i ukrajinskih pregovaračkih timova blizu granice.
Ruske snage su 2020. pomogle beloruskom lideru Aleksandru Lukašenku da opstane na vlasti uprkos demonstracijama bez presedana protiv njegove vladavine.
Ruski predsednik Vladimir Putin očekuje da mu uzvrati uslugu.
Međutim, iako je pre invazije najavljivano da bi Belorusija mogla da se pridruži borbi, Lukašenko je nedavno rekao da neće.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski takođe je uputio direktan apel Belorusiji prošlog meseca: „Budi Belorusija, a ne Rusija".
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
