Ruski lider Vladimir Putin zatočen je u zatvorenom svetu koji je sam stvorio, smatraju zapadni špijuni. A to ih brine.
Oni se godinama trude da pročitaju Putinove misli, kako bi bolje razumeli njegove namere.
Pošto izgleda kao da su se ruske trupe zaglavile u Ukrajini, potreba za tako nečim postala je još nužnija, zato što oni žele da predvide kako će Putin reagovati pod pritiskom.
Razumevanje njegovog mentalnog stanja biće ključno za izbegavanje eskalacije krize na još opasniju teritoriju.
- Putin na obeležavanju aneksije Krima: Vojnici su heroji, Rusija je jedinstvena
- „Vreme ne radi za Putina”, ocena stručnjaka o ratu u Ukrajini
- Gde je pogrešila ruska vojska u Ukrajini
Postoje spekulacije da je ruski lider bolestan, ali mnogi analitičari veruju da je on zapravo postao izolovan i da su mu uskraćeni bilo kakvi alternativni pogledi na svet.
Njegova izolacija postala je očigledna na slikama sastanaka, kao kada je razgovarao sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, na kojima njih dvojica sede na dva kraja veoma dugog stola.
To je bilo očigledno i na Putinovom sastanku sa njegovim vlastitim timom za nacionalnu bezbednost pred samo izbijanje rata.
Putinov prvobitni vojni plan izgledao je kao nešto što je osmislio oficir KGB-a, objašnjava jedan zvaničnik zapadne obaveštajne službe.
Zamislila ga je, kaže on, malobrojna „zaverenička klika", sa naglaskom na tajnovitosti.
Ali rezultat je bio haos.
Ruski vojni komandanti nisu bili spremni za to, a neki vojnici su prešli granicu ne znajući šta treba da rade.
- Lažni snimci Putina i Zelenskog kruže društvenim mrežama
- Šta hoće Putin i da li će Rusija okončati rat
- Kako će Putin tražiti način da sačuva obraz
Jedini donosi odluke
„Izazov u razumevanju poteza Kremlja krije se u tome da Putin jedini donosi odluke u Moskvi", objašnjava Džon Sajfer, koji je nekada vodio ruske operacije za CIA-u.
I iako njegovi stavovi često postaju jasni putem javnih saopštenja, znati kako će on delati u vezi sa njima težak je obaveštajni izazov.
„Izuzetno je teško u sistemu koji je tako dobro zaštićen kao što je ruski imati dobre obaveštajne podatke o tome šta se dešava u glavi lidera, naročito kad se ima u vidu da toliko mnogo njegovih vlastitih ljudi ne zna šta se dešava", kaže za BBC ser Džon Soers, bivši šef britanskog MI6.
Putin je, kažu obaveštajci, izolovan u mehuru koji je sam stvorio, kroz koji prolazi vrlo malo informacija, naročito onih koje bi osporile ono u šta veruje.
„On je žrtva vlastite propagande, u smislu da sluša samo određeni broj ljudi a blokira sve ostalo.
To mu daje neobičan pogled na svet", kaže Adrijan Farnam, profesor psihologije i koautor knjige koja će uskoro biti objavljena Psihologija špijuna i špijuniranja.
Postoji rizik od nečega što se zove „grupno razmišljanje", gde svako samo dodatno učvršćuje vlastite stavove.
„Ako je on žrtva grupnog razmišljanja, moramo da znamo koja je grupa u pitanju", kaže profesor Farnam.
- Od Groznog i Alepa do Ukrajine - ruska vojna doktrina je sve jača sila
- „Teška tema, ali ne treba je izbegavati": Kako rat u Ukrajini objasniti vašoj deci
Krug onih sa kojima Putin razgovara nikad nije bio velik, ali kad je u pitanju odluka da se izvrši invazija na Ukrajinu, sveo se na šačicu ljudi, veruju zapadni obaveštajci, svih „pravovernih", koji dele Putinov mentalni sklop i opsesije.
Osećaj koliko se njegov uži krug smanjio bio je istaknut kad je javno prekorio šefa vlastite spoljne obaveštajne službe na sastanku saveta za nacionalnu bezbednost neposredno pred invaziju - potez koji je naizgled ponizio dotičnog zvaničnika.
Njegov govor nekoliko sati kasnije takođe je pokazao da je postao čovek koji je besan i opsednut Ukrajinom i Zapadom.
Oni koji su ga pratili kažu da je ruski lider postao motivisan željom da prevaziđe doživljeno poniženje Rusije iz devedesetih, zajedno sa uverenjem da je Zapad odlučan da zaustavi Rusiju u napredovanju i ukloni ga sa vlasti.
Jedan čovek koji je sreo Putina seća se njegovog opsesivnog gledanja snimka ubistva libijskog pukovnika Gadafija pošto je 2011. godine svrgnut s vlasti.
Kad je direktor CIA-e Vilijam Barns zamoljen da proceni Putinovo mentalno stanje, rekao je da se on „dugo godina krčka u zapaljivoj mešavini zlopamćenja i ambicije" i opisao njegove stavove kao danas „mnogo okoštalije" i „mnogo izolovanije" od nekih drugih stanovišta.
Da li je ruski predsednik lud?
To je pitanje koje postavljaju mnogi na Zapadu.
Ali vrlo malo stručnjaka to smatra korisnim pitanjem.
Jedan psiholog stručan za ovu oblast rekao je da je greška zato što ne možemo da razumemo odluku kao što je invazija na Ukrajinu pretpostaviti da je osoba koja ju je donela „luda".
CIA ima tim koji vrši „analizu liderstva" kod stranih donosilaca odluka, oslanjajući se na tradiciju koja datira još od vremena pokušaja razumevanja Hitlera.
Oni proučavaju pozadinu, odnose i zdravlje dotičnih, oslanjajući se na tajne obaveštajne podatke o njima.
Drugi izvor su impresije onih koji su imali direktan kontakt s njima, kao što su drugi lideri.
Angela Merkel je 2014. godine navodno rekla predsedniku Obami da Putin živi „u drugom svetu".
Predsednik Makron je, za to vreme, kad je seo da razgovara sa Putinom, navodno stekao utisak da je ovaj postao „rigidniji, izolovaniji" u odnosu na prethodne susrete.
Da li se nešto promenilo? Neki spekulišu, bez mnogo dokaza, o mogućem narušenom zdravlju ili uticaju lekova.
Drugi ukazuju na psihološke faktore kao što su osećaj da mu ističe vreme za ispunjavanje onoga što doživljava kao svoju sudbinu da zaštiti Rusiju ili da joj vrati nekadašnju veličinu.
Ruski lider se vidno izolovao od drugih tokom pandemije kovida, a to je takođe moglo da ima psihološki uticaj.
„Putin vrlo verovatno nije mentalno oboleo, niti se promenio, mada mu se sada više žuri i više je izolovan poslednjih godina", kaže Ken Dekleva bivši lekar američke vlade i diplomata.
On je trenutno viši stručni saradnik Fondacije Džordž Buš stariji za američko-kineske odnose.
- Kako su sankcije Zapada promenile rusku svakodnevicu
- Ukrajina i Rusija: Praćenje rata na ruskoj televiziji - potpuno druga priča
Ali trenutno vlada zabrinutost da pouzdane informacije i dalje ne stižu u Putinovu zatvorenu petlju.
Njegove obaveštajne službe možda su pre invazije bile nespremne da mu kažu bilo šta što ne želi da čuje, nudeći mu ružičaste procene o tome kako će invazija proći i kako će ruske trupe biti primljene.
A ove nedelje jedan zapadni zvaničnik izjavio je da Putin možda još uvek nema uvida u to koliko se loše odvijaju stvari na terenu po njegove vlastite trupe, a koje poseduju zapadne obaveštajne službe.
To dovodi do zabrinutosti kako bi mogao da reaguje kad jednom bude suočen sa sve gorom situacijom po Rusiju.
Teorija o ludaku
Sam Putin ima običaj da priča priču o tome kako je jurio pacova kad je bio dečak.
Kad ga je saterao u ćošak, pacov je reagovao tako što ga je napao, nateravši mladog Vladimira u beg.
Pitanje koje zapadni političari sada postavljaju sebi jeste šta ako se Putin oseti sateranim u ćošak?
„Pravo pitanje je zapravo da li će on sada pojačati brutalnost i eskalirati u pogledu oružanih sistema koje je spreman da upotrebi", izjavio je jedan zapadni zvaničnik.
Vlada zabrinutost da bi mogao da upotrebi hemijsko oružje ili čak taktičko nuklearno oružje.
„Prava zabrinutost je da će uraditi nešto neverovatno brzopleto i brutalno kao što je pritiskanje dugmeta", kaže Adrijan Farnam.
A i sam Putin bi zapravo mogao da pothranjuje osećaj da je opasan ili čak iracionalan - to je dobro poznata taktika (koja se često naziva „teorijom o ludaku"), kad neko sa pristupom nuklearnom oružju pokušava da natera neprijatelja da se povuče ubedivši ga da je dovoljno lud da ga upotrebi uprkos mogućnosti da svi stradaju.
Za zapadne špijune i političare nema ničeg važnijeg danas nego razumeti Putinove namere i mentalni sklop.
Predviđanje njegove reakcije ključno je za razumevanje koliko daleko smeju da ga pritisnu a da kod njega ne izazovu opasnu reakciju.
„Putinova lična načela ne dopuštaju neuspeh ili slabost. On prezire takve stvari", kaže Ken Dekleva.
„Oslabljeni Putin koji je sateran u ćošak je opasniji Putin. Ponekad je bolje dozvoliti medvedu da izađe iz kaveza i pobegne nazad u šumu."
Pogledajte video o tome zašto rat u Ukrajini bi mogao dovesti do rasta cene hrane
Bonus video:
