Izbori 2022, SPS i Srbija

Šta je eliksir političke dugovječnosti Socijalističke partije Srbije

Od 32 godine koliko postoji SPS, ali i višestranačje, ova partija nasljednica Saveza komunista u opoziciji je provela samo tri godine

7070 pregleda 1 komentar(a)
Foto: Fonet
Foto: Fonet

Kameleonska sposobnost prilagođavanja, „vanvremenska" ideologija od koje se po potrebi odstupa, razgranata mreža stranačkih odbora, kampanje bez previše napada na političke protivnike, ali ni velikih obećanja deo su tajne dugovečnosti Socijalističke partije Srbije (SPS).

Od 32 godine koliko postoji SPS, ali i višestranačje, ova partija naslednica Saveza komunista u opoziciji je provela samo tri godine.

Iako su Srbijom vladali u vreme balkanskih ratova i sankcija, tokom smanjivanja plata i penzija, i uz sve ređe pominjanu senku Slobodana Miloševića, socijalisti su i na izborima 3. aprila 2022. zabeležili značajan rezultat.

Po broju glasova - postigli su drugi najbolji rezultat u poslednjih dve decenije, sa skoro 100.000 birača više nego pre dve godine.

Ključ za razumevanje tog fenomena leži u protoku vremena, kaže Despot Kovačević, docent Fakulteta političkih nauka.

„Neki to zanemare i govore o starom stanovništvu koje glasa za SPS, a penzioneri koji su glasali za SPS devedesetih manje-više nisu danas sa nama.

„Današnji penzioneri su oni koji su protestovali protiv SPS, a oni glasaju ili za naprednjake ili za opoziciju", kaže Kovačević za BBC na srpskom.

SPS je, prema njegovom tumačenju, verovatno pronašao neku novu iskru - uspevši da privuče mlađe birače.

Prepoznatljivi brend

Ono što SPS razlikuje od ostalih je i prepoznatljiv 'brend', zajedno sa Ivicom Dačićem kao liderom, kaže socijalni psiholog Jovan Bajford sa Otvorenog univerziteta u Londonu.

„U situaciji kada je mnogima teško da pohvataju ko je ko na političkoj sceni, i mnoge partije i koalicije se formiraju samo za jedne izbore pa nestanu, jedna stranka sa prepoznatljivim imenom nije mala stvar," kaže Bajford.

„Pojedini ljudi iz SPS-a su vrlo dobro 'pozicionirani` (direktor Srbijagasa Dušan) Bajatović je dobar primer i zbog toga verujem da SPS ne kuburi sa finansijama kada treba ići u izbornu kampanju", navodi Bajford u pisanoj izjavi za BBC.

Prema poslednjem objavljenom finansijskom izveštaju stranke, socijalisti poseduju nekretnine vredne oko 13,8 miliona evra, uglavnom nasleđene od Saveza komunista, navodi Centar za istraživačko novinarstvo Srbije.

Kroz tu prizmu ih posmatra i osnivač Demokratske stranke Dragoljub Mićunović.

Njega iznenadio poslednji rezultat SPS, iako su, kaže, za društvo „fatalni, jer imaju kontinuitet autoritarnosti i koruptivnosti".

„Jedan deo (njihovih) birača su pripadnici poluklerikalne rusofilske ideologije, koji se posle bombardovanja okrenuo protiv Zapada jer smatraju da su kao samoupravljači bolje živeli.

„Drugo, oni se nasleđuju, vezama su obezbedili naraštaje na vrlo lukrativnim mestima, tako da se nalaze i na jednoj i na drugoj strani", ocenjuje Mićunović za BBC na srpskom.

Levičari i direktori

Na pitanje kako im uspeva da decenijama budu na vlasti, socijalisti odgovaraju da nema čarobnog štapića, već je sve pitanje truda i rada.

„Nemamo nikakvu tajnu, mi smo lojalni partiji i idejama, to je to.

„Postoji sigurno politička veština i iskustvo, to nije sporno, i to je legitimno u politici", kaže član SPS Dušan Bajatović za BBC.

Ovaj poslanik socijalista i dugogodišnji direktor Srbijagasa jedan je od funkcionera sa najvećim primanjima u Srbiji, većinom vezanih za saradnju sa Rusima u oblasti energetike.

Iako mesečno zaradi najmanje 34.000 evra, on kaže da su u SPS privrženi idejama socijalizma.

U te ideje ubraja socijalnu pravdu, pravedniju raspodelu društvenog bogatstva i zdrav nacionalni stav.

„To su stubovi SPS danas i to su birači prepoznali", ističe Bajatović.

O „vanvremenskoj ideologiji" i levici koja je „utkana u DNK našeg naroda" često govori i Dačić, poslednji put u intervjuu za Demostat.

Na stranačkim konvencijama poručivao je da su „socijalisti jedina prava levica, koketirajući i sa nacionalizmom i pravoslavljem.

Za izbore 2016. tražio je podršku za njihovu koaliciju „kako bi Srbija 24. aprila, na Cveti, procvetala", ali umeo je da kaže i da ne zna šta više da priča na predizbornim skupovima, osim da se izvini narodu.

„Ne znam kako nas više trpi i sluša naša obećanja", rekao je u Valjevu.

Politički pragmatizam kao strategija

„Fiskalna konsolidacija" koja je donela trogodišnje smanjenje plata i penzija i zabranu zapošljavanja u javnom sektoru nije baš u skladu sa levičarskim idejama, ali ih je SPS kao deo vladajuće koalicije podržao.

Bajatović u tome ne vidi problem.

„Mi smo učestvovali u onim mehanizmima i idejama za koje smo smatrali da su u datom momentu ispravne.

„Bili smo lojalni koalicioni partneri, zajedno smo učestvovali u prethodnoj vladi, a izbori su ocena", ističe Bajatović.

Ovakav partijski pragmatizam česta je zamerka na račun socijalista, ali možda baš on krije tajnu njihovog opstanka.

„Dačić je dobar politički strateg, politički obrazovan i iskusan i zna da oseti momente kad treba kako da se ponaša.

„I sad je njegova kampanja bila i šaljiva i zanimljiva i privukla je pažnju", navodi Kovačević.

Spotovi su bili delom biografski, neki su snimljeni u Dačićevom domu, gde lider socijalista kuva i peva s porodicom i prijateljima.

Bez predsedničkog kandidata, u trku za parlament su ušli sa sloganom „Ivica Dačić - za premijera" i uspeli su da se istaknu.

Sličan slogan imao je i Olaf Šolc u Nemačkoj (naslednik Angele Merkel na mestu kancelara), navodi Kovačević.

Da je kampanja bila uspešna pokazalo se ne samo u Srbiji, već i u Beogradu, gde su osvojili više glasova nego što su im istraživanja javnog mnjenja prognozirala.

Bajatović smatra da je pomoć socijalista bila značajna za Vučićevu pobedu u prvom krugu.

„Očit je doprinos SPS i naših birača tome i to je naš odgovor na odnos i dosadašnju saradnju sa SNS", kaže on.

Okrenutost ka Rusiji

Izbornom rezultatu SPS je, po oceni stručnjaka, doprinela i rusofilska politika, posebno tokom invazije na Ukrajinu.

Dačić redovno u nastupima ističe značaj dobrih odnosa Srbije sa Rusijom, ali i lični odnos sa predsednikom Vladimirom Putinom i šefom diplomatije Sergejem Lavrovim.

Spoljnopolitička tema je i u prošlom izbornom ciklusu išla na ruku socijalistima.

„Tad je Dačić uspeo da prikupi glasove na temi povlačenja priznanja Kosova, što je bio njegov najveći uspeh kao Ministra spoljnih poslova", kaže Despot Kovačević.

Kada je saopšteno da zvanični Beograd neće uvoditi sankcije Rusiji uprkos invaziji na Ukrajinu, Dačić se obratio slobodnim stilom, navodeći da bi Srbija time odsekla granu na kojoj sedi.

„Kako vas nije sramota da sada govorite o tome da Srbija ugrožava međunarodni poredak time što ne osuđuje postupak Rusije. Šta će to nama doneti?

„Hoće li SAD da povuku priznanje Kosova, hoće li prestati da traže stolicu u UN?", rekao je Dačić.

Poručio je i da će Srbija samo brinuti o sopstvenim interesima.

Tokom kampanje, socijalisti su često isticali takav stav, nasuprot umerenijih naprednjaka, u čemu je Bajatović prednjačio, kako ponosno ističe.

„Mi odavno imamo dobre odnose sa Ruskom federacijom i na znam zašto bi SPS to kvario, mislim da tu nema nikakve političke zloupotrebe", kaže Bajatović.

Milošević i Mali Sloba

Od osnivanja stranke 1990. SPS je imala samo dva predsednika - sa jednako dugim, do sada, liderskim stažom.

Prvih 16 godina je socijaliste predvodio bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević, sve do smrti u pritvorskoj ćeliji u Hagu tokom suđenja za ratne zločine počinjene tokom njegove vlasti pred Međunarodnim krivičnim sudom za Jugoslaviju.

Posle Miloševićeve smrti u martu 2006. godine, Ivica Dačić ga i formalno zamenjuje i od tada je na položaju predsednika stranke.

Na kritike da to ukazuje na nedostatak unutarstranačke demokratije, Bajatović odgovara da su „sve stranke u Srbiji danas pomalo liderske, pa i naša."

„To malo kvari demokratske procese, ali ne znači da tih procesa nema.

„Milošević je bio šef SPS u jednoj epohi koja je za nama, Dačić je zajedno sa jednom mlađom ekipom uspeo da sačuva stranku i da se nametne srpskoj političkoj javnosti", kaže Bajatović.

Sa prosekom ocena 10 na Fakultetu političkih nauka na smeru novinarstvo, Dačić je rano ušao u politiku.

Pošto je tokom devedesetih bio portparol SPS, dobio je nadimak „Mali Sloba".

I kada su pali sa vlasti 2000, na saveznom nivou, sačuvali su infrastrukturu, ali im je nekoliko meseci ostanka u vlasti Srbije posle pada Miloševića dalo dovoljno vremena da se konsoliduju.

Dačić kao adut

U prelaznoj vladi Srbije posle 5. oktobra, Dačić je bio ministar informisanja.

Potom su usledile tri godine pauze - na izborima održanim posle pada Miloševića, socijalista nije bilo među pobednicima.

Ubistvo premijera Zorana Đinđića 2003. uzrokovalo je nove lomove na srpskoj političkoj sceni, a socijalisti se ponovo javljaju kao faktoru postizbornim kombinatorikama.

U međuvremenu je SPS uspeo da se konsoliduje na staroj strukturi, u čemu su Dačićeva politička umešnost i iskustvo odigrali ključnu ulogu.

„On je uvek broj jedan adut za SPS, jer ume dobro da održava različite struje unutar stranke, a i spolja, uvek je znao da donese dobru odluku za stranku u političkom životu", navodi Kovačević.

Danas devedesete nisu više balast za SPS, osim možda na međunarodnom planu, ocenjuje.

„Mlado biračko telo se ne seća devedesetih, oni gledaju to kao istorijske događaje, a itekako je orijentisano anti-NATO.

„SPS, pa i Slobodana Miloševića vide kao partiju i pojedinca koji su se borili protiv NATO-a", kaže Kovačević.

Breme devedesetih

Tokom te „epohe", kako Bajatović naziva devedesete, „na dnevnom redu bile neke teme koje su i danas aktuelne - Kosovo, Republika Srpska i Dejtonski sporazum, pitanje Srba u Crnoj Gori, napao nas je NATO".

Tekovine devedesetih osećale su se u rejtingu stranke koji je bio od pet do sedam odsto do izbora 2008. godine, kada su ušli u koaliciju sa dotadašnjim suparnicima, Demokratskom strankom.

Posle tog „istorijskog pomirenja" socijalista i demokrata, već na sledećim izborima 2012. SPS je procvetao - rekordnih 567.000 glasova.

Jedan od razloga tog uspeha Jovan Bajford vidi u tome što su demokratske snage u Srbiji, zarad postizborne računice, bile prinuđeni da tada 'podvuku' crtu pod 1990-im i tako omoguće SPS-u da izgradi „novi, progresivniji imidž".

„A Dačić se u toj situaciji vrlo dobro snašao, u smislu da on uvek sedi na dve stolice - lako može da sebe predstavi i kao progresivnog levičara i kao pro-ruskog nacionalistu.

„Osim toga, mnogi u biračkom telu cene politiku SPS da uvek bude 'treća stranka' i nekakav 'dilbrejker` (presudni faktor) jer glas za njih će verovatno imati neke konsekvence", ocenjuje Bajford.

Te 2012. godine, u drugi krug predsedničkih izbora išli kandidati demokrata i naprednjaka Boris Tadić i Tomislav Nikolić.

Između dva kruga glasanja usledila je Dačićeva danas čuvena rečenica - „možda se ne zna ko će biti predsednik, ali se zna ko će biti premijer".

I zaista, Dačić je napustio koaliciju sa demokratama, okrenuo se naprednjacima i sebi obezbedio premijersku fotelju.

Sledeće godine, rođeni Prizrenac Dačić je kao premijer Vlade potpisao Briselski sporazum o Kosovu koji, između ostalog, predviđa tamo nikad ostvarenu Zajednicu srpskih opština.

Anadolu Agency

Manji koalicioni partner

Uloga drugog u Vladi često je u 21. veku pripadala socijalistima.

Posle demokratskih promena 2000. i davanjem podrške manjinskoj vladi Vojislava Koštunice 2004. počeo je njihov staž kao manjih partnera.

Manjih, ali do 2022. neizostavnog dela vladajućih koalicija.

„Govorili su nam da će nas usisati DSS Vojislava Koštunice, pa da će nas usisati radikali, pa Demokratska stranka, ali oni ne shvataju.

„Kad se bavite politikom, ona je pragmatična delatnost, ali to znači da treba da izgubite identitet i što je još važnije, intergitet, SPS je to uspeo", tvrdi Bajatović.

Kaže da „nije bilo lako" biti manji partner, osvrćući se na poslednjih 10 godina sa naprednjacima.

„SNS je ozbiljna vojska i ozbiljna politička mašina, koja vodi ozbiljnu politiku.

„Igra totalni fudbal, a to znači da morate da igrate i kad imate loptu i kad nemate", kaže Bajatović.


Koliko je glasova dobio SPS na izborima poslednjih 20 godina?

  • 2022. 431.000
  • 2020. 334.333
  • 2016. 413.770
  • 2012. 567.689
  • 2008. 313.896
  • 2007. 227.304 (koalicija bez PUPS)
  • 2003. 291.341
  • 2000. 516.326

Izvor: Republička izborna komisija


Afere i stabilan rejting

Rejting socijalista je stabilan - od izbora 2012. varira između 10 i 14 odsto, kaže Jovan Bajford, sa Otvorenog univerziteta u Londonu.

„Za razliku od mnogih drugih novih ili rasparčanih stranaka, oni imaju dobru stranačku infrastrukturu i mrežu lokalnih odbora.

„To se uvek pokaže kao bitno u vreme izbornih kampanja kada treba izvući ljude na birališta, a i omogućava im da znaju ko su im sigurni ili potencijalni glasači", ocenjuje Bajford.

Rejting SPS nisu preterano poljuljale ni afere koje su ih godinama pratile.

Pojedini mediji su objavili video snimak bez tona na kome se vidi Dačić, tada ministar policije, u društvu okrivljenog narko-bosa Rodoljuba Radulovića, poznatijeg kao Miša Banana.

Tokom tog susreta 2008. razgovarali su o tenisu i ljubavnim avanturama, a ne o stvarima za koje je Radulović kasnije optužen, rekao je Dačić.

Socijalisti su bili i na udaru pravosudnih organa.

Dačićevom šefu kabineta Branku Lazareviću sudilo se pred Višim sudom za organizovani kriminal za odavanje službene tajne, ali je pravosnažno oslobođen.

U pritvoru je više meseci proveo direktor SPS Dejan Backović zbog sumnje da je učestvovao u malverzacijama u fabrici lekova Galenika.

Ovaj postupak je i dalje u fazi istrage.

„Ni u jednoj stranci nisu svi lopovi, a oni koji jeste lopov treba da ide pred sud i da odgovara", upozorava Bajatović.

SPS - decenijama crveni

Da bi se razumeli sadašnji socijalisti, važno je poznavati njihove preteče Komunističku partiju i Savez komunista, smatra filozof i političar Dragoljub Mićunović.

Mićunović, nekadašnji član Saveza komunista, jedan je od osnivača Demokratske stranke.

„Duga tradicija Titove vlasti, mada nazivana `blagotvornom diktaturom` u mnogim medijima, naročito američkim, nije bila toliko blagotvorna.

„Kao i svaka diktatura, vrlo brzo je prešla u neku vrstu oligarhije koja je vladala zemljom, a dugo vladanje je beskrajno korumpiralo i moralno ugrozilo tu stranku", kaže Mićunović.

SPS je nasledio tu političku klasu, kako je naziva.

„Ta organizacija nije doživela diskontinuitet, nego je promenila ime u SPS i pod Miloševićem u Srbiji nastavila da vlada", kaže Mićunović.

Uz ljude i tehniku vladanja, nasledili su ogromnu imovinu, kao i vozni park.

Sa takvih početnih pozicija počelo je takmičenje, uvođenjem višestranačja, podseća Mićunović.

„Mi nismo imali takoreći dve kancelarije i nijedan automobil, osim privatnih.

„Kad smo osnovali Demokratsku stranku, morao sam da donesem stolicu i telefon od kuće, dok su oni nasledili ogromne zgrade sa po 20 spratova u centru gradova", kaže Mićunović.

Izdavanje nekretnina koje su nasledili od Saveza komunista Jugoslavije, već godinama je važna stavka za finansiranje rada SPS-a.

Među njihovim „stanarima" su i mnoge opštine, javna preduzeća i ustanove, tako da im se u kasu sliva novac iz budžeta, objavio je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije.



Komunisti i nacionalisti

Tokom krize socijalizma sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, Jugoslaviji je zamena za tu, našla u drugoj sabirnoj ideologiji - nacionalizmu.

Uz izraženu ekonomsku krizu osamdesetih, tadašnje republike sve više se okreću autoritarnim i nacionalističkim liderima poput Slobodana Miloševića.

Društvena imovina nekadašnjeg radnog naroda preko noći postaje državna, a njom raspolaže Savez komunista.

Donosi se zakon o otkupu stanova „budzašto", kako Mićunović kaže, što je posebno pogodovalo imućnim funkcionerima.

„Radnik koji je imao garsonjeru mogao je za sto dolara da otkupi stan, ali isto onaj koji je imao za milion mogao je vilu da otkupi za nekoliko hiljada.

„Tako su nastavili da žive u vilama, drugo su se pobrinuli za decu, poslali su ih u spoljnotrgovinska preduzeća i medije, gde se nalazio centar moći", kaže Mićunović.

Posle pada Berlinskog zida dolazi do tranzicije sa socijalističke ka kapitalističkoj privredi i kreće najpre prodaja najboljih preduzeća koja mogu da prave profit, u čemu ponovo učestvuju nekadašnji komunisti.


Šta dalje?

I za birače i članove je recept jednostavan, kaže Dušan Bajatović - stranke moraju da se bore za svakog čoveka i rade sa njim.

A socijalisti su posebno ponosni na mlade koji im se pridružuju.

„Kao što se crkva bori za svaku dušu, tako isto i u stranci, morate da se borite za svakog člana i aktivistu.

„Kako ga privlačite - pa sigurno ga ne mobingujete", kaže kroz osmeh.

Među mladim SPS aktivistkinjama je i Ana Grozdanović, koja se izdvojila lapsusom u Nišu kada je pominjala „da su samo hrišćani pravili katodne i radio cevi".

Na društvenim mrežama ima više od 100.000 pratilaca.

https://www.instagram.com/p/Cb_83DBMg52/

Pretpostavka da su mladi ljudi u Srbiji moderni, progresivni i okrenuti Zapadu, često je pogrešna.

Dobar deo tih ljudi je i konzervativan i orijentisan nacionalno, a njima se SPS obraća, ocenjuje Kovačević.

„Sad se često govori o desnici, a mi u Srbiji imamo podelu na građanske i nacionalne stranke, SPS je na toj nacionalnoj strani.

„To mlado biračko telo je zalog za budućnost, da SPS može dugo da opstaje", zaključuje politikolog.


Možda će vas zanimati i ovaj video


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk