Može li desničarka Le Pen da ugrozi Makrona

Marin le Pen je prije mjesec dana zaostajala za Makronom 10 procenata i borila se za plasman da uđe u drugi krug predsjedničkih izbora sa njim. Sada se na nju gleda kao na favoritkinju da ga izazove u drugom krugu predsjedničkih izbora

4026 pregleda 5 komentar(a)
Foto: BBC
Foto: BBC

Najmanje što predsednik može da očekuje, kada traži ravnotežu između rata u Evropi i izbora kod kuće, jeste skok u istraživanjima javnog mnjenja.

Ali Emanuel Makron je otkrio da je sva energija koju je potrošio baveći se ratom Rusije u Ukrajini bila od male pomoći u nepredvidivom glasanju francuskih birača.

„Ništa nije nemoguće", kaže francuski predsednik Makron uoči izbora u nedelju, 10. aprila, dok ankete pokazuju da je njegova ekstremno desničarska rivalka bliže osvajanju predsedničkog mesta kao nikada do sada.

Marin le Pen je pre mesec dana zaostajala za Makronom 10 procenata i borila se za plasman da uđe u drugi krug predsedničkih izbora sa njim.

Sada se na nju gleda kao na favoritkinju da ga izazove u drugom krugu predsedničkih izbora.

Ako se plasira u drugi krug 24. aprila, ankete javnog mnjenja prvi put pokazuju da ona nije daleko od uspeha.

Getty Images

Za ovo, liderka Nacionalnog okupljanja (ranije Nacionalni front) može da zahvali dvojici ljudi za koje se ranije smatralo da mogu da je ugroze: njenom ekstremno desničarskom rivalu, Eriku Zemuru, i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

„Rekao bih da je [Zemurovu] kampanju upropastila Ukrajina", rekao je Žil Paris, specijalista za izbore za francuski dnevnik Mond.

„Njegov proruski stav je bio teret, dok je Marin le Pen bila dovoljno pametna da bude umerenija.

„Bila je spremna da prihvati izbeglice [odmah], dok je Zemuru trebalo dva dana da shvati da su te izbeglice dobro prihvaćene u Francuskoj".

Le Pen je od tada privukla dobar deo simpatizera Erika Zemura.

Makron je pre dve nedelje izgubio veliku podršku zbog „ratnog balansiranja", a takođe se suočio sa kritikama partnera iz Evropske unije - Poljske - jer redovno razgovara sa ruskim predsednikom.

Njegova frustracija je eksplodirala kada su ga ove nedelje pitali o tome tokom kampanje, okružen masom u selu Spezet u Bretanji.

„Nisam ja taj koji simpatiše Putina", odbrusio je on.

„Nisam ja taj koji traži sredstva iz Rusije, već drugi kandidati".

Vladimir Putin je javno podržao Marin le Pen tokom poslednje predsedničke trke u Francuskoj, a njena stranka Nacionalno okupljanje trenutno otplaćuje kredit ruskoj banci.

Ali ona je skrenula diskusiju o ratu u Ukrajini ka onome što je smatrala ključnom temom kampanje: povećanje troškova života.

Kako je rat povećao pritisak na cene benzina i osnovnih namirnica, njena izborna strategija se isplatila.

Melina, negovateljica, koja je ove nedelje došla na miting predsednika Makrona u Spezetu, rekla je da je ekonomska situacija promenila njen politički stav.

„Ovde ima mnogo Francuza koji rade, ali su primorani da spavaju u kolima jer ne mogu da priušte stan i niko im ne pomaže", kaže ona.

„To je sramota. Nekada sam glasala za levicu, ali bih ovaj put mogla da glasam za desnicu", dodaje.

U restoranu niz ulicu, Sofi ima pune ruke posla jer mušterije čekaju u redu za ručak.

Ona je pre pet godina glasala za Makrona, jer se „plašila" da glasa za Le Pen.

Ali više se ne plaši: Sofi je toliko sigurna da će Le Pen pobediti da se kladila sa mušterijama oko ishoda izbora.

„Ona (Le Pen) je evoluirala", rekla mi je Sofi.

„Učila je na sopstvenim greškama. Približila se običnim ljudima i sada je razumemo kada govori", kaže ova konobarica.

Liderka francuske desnice je naporno radila tokom proteklih pet godina da dobije glasove poput Sofinih, ublaživši retoriku i predstavivši umereniji imidž koji ne odbija birače.

Ona i dalje obećava stroga ograničenja imigracije, politiku „Francuska na prvom mestu" kada je reč o stanovanju, poslovima i beneficijama, kao i zabranu zabrađivanja muslimanskih žena na javnim mestima.

Ali je takođe odustala od plana napuštanja Evropske unije.

Pred biračima se predstavila i kao samohrana majka, koja voli i ima mačiće.

Getty Images

To joj je pomoglo da pridobije neke tradicionalno desničarske glasače koji su je ranije smatrali za previše ekstremnu, a njenu stranku okaljanu otrovnim stavovima iz prošlosti.

Ali opet, kaže Žil Paris, uticaj Erika Zemura na francusku politiku joj je dao podsticaj.

„Bio je neka vrsta 'korisne budale' [za Marin Le Pen] jer je srušio ogradu koja je razdvajala desnicu od krajnje desnice".

Kao bivši novinar desničarskog lista, Erik Zemur je bio prihvatljiv glasačima na tradicionalnoj desnici, uprkos politici koja je često bila još radikalnija od Le Pen.

Zato je tradicionalno desničarskim glasačima sada bilo lakše da prebace podršku na Le Pen.

Marin Le pen je sigurno imala koristi od toga što je se istopila podrška njenom ekstremno desničarskom rivalu.

Pre manje od dva meseca, bili su gotovo izjednačeni - sada Marin le Pen ima 15 procenata prednosti, pokazuju predizborne ankete.

Za predsednika Makrona, zbog toga je još hitnije da obezbedi glasove sa levice, kao i sa desnog centra.

Ali pet godina posle njegovog obećanja da će spojiti levi centar i desni centar u novoj politici, mnogi levičarski glasači su razočarani čovekom kome su nadenuli nadimak „predsednik bogatih".

Dok se Le Pen držala mantre o rastu cena i pomoći onima koji rade, ali su nedovoljno plaćeni, Emanuel Makron je uzburkao vodu obećanjem da će podići starosnu granicu za odlazak u penziju na 65 godina i više uvažavati naporni rad prosvetnih radnika.

Još se veruje da će Makron pobediti na ovim izborima, a predizborne ankete predviđaju da će Marin le Pen ipak ostati razočarana.

Ali Erve Bervij, poslanik vladajuće partije Republika u pokretu, kaže da ovog puta postoji iskrena zabrinutost.

„Pogledajte šta se desilo u poslednjih šest godina", rekao mi je.

„Bregzit (izlazak Velike Britanije iz EU), Donald Tramp (izabran za američkog predsednika) - ne pokušavamo da uplašimo ljude, samo pokušavamo da im kažemo da su izbori važni, glasanje je važno".

Pre pet godina, Emanuel Makron je bio taj koji je prkosio očekivanjima i promenio francusku politiku.

„Ništa nije nemoguće", kaže 44-godišnji predsednik.

On bi, više nego bilo ko drugi, trebalo to da zna.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: