U živopisnom gradiću na severnom obodu ukrajinskog regiona Donbas, ljudi mogu da čuju granatiranje koje se približava. Ruska vojska je samo desetak kilometara severno.
Svjatohirsk je nekada bio glavna turistička ruta, ali sada je samo još jedno mesto u Donbasu odakle ljudi beže od borbi.
Većina stalnih stanovnika je već pobegla, strahujući da se nemilosrdni rat tu neće zaustaviti.
Bio je poznat po istorijskoj ruskoj pravoslavnoj crkvi i manastiru, smeštenim usred šumovitih Svetih planina Donbasa.
Manastir je oštećen gelerima ruskog vazdušnog udara koji je pogodio cilj u blizini.
U tornju crkve sada zjapi rupa.
- Zašto Rusija pokušava da opkoli istok Ukrajine
- Zašto je Marijupolj toliko važan za Rusiju
- Opsada Marijupolja: Ko kontroliše „srce rata“ u Ukrajini
Nešto severnije je grad Izjum gde se već vode žestoke borbe.
Stanovnici koji su pobegli iz Izjuma rekli su nam da su bombardovani dan i noć, nedeljama su bili bez vode i struje.
Kažu i da na ulicama leže tela.
„Svi su zabrinuti", kaže mi gradonačelnik Vladimir.
Oni koji su ostali redovno ga, kaže, zovu da provere da li se i on priprema da ode.
On neće.
Ostao je tu i organizuje pakete sa hranom za sve manje stanovnika grada.
Ljudi su umorni, gladni i uplašeni, ponekad previše uplašeni da bi krivicu svalili na Rusiju.
„Neću o tome", kaže mi jedna žena.
Rusija otvoreno govori o tome da će njen glavni cilj sada biti istok Ukrajine - Donbas.
Ruska ofanziva priprema se iz tri pravca - sa severa, juga i istoka.
Ali pejzaž grada koji deluje očaravajuće na posetioce nudi i neku vrstu zaštite njegovim prestravljenim stanovnicima.
Za razliku od većeg dela regiona Donbasa, koji je uglavnom ravničarski, Svjatohirsk je smešten među brdima i šumama - pružajući izvesnu prirodnu odbranu - što otežava vojsci da manevriše artiljerijom i tenkovima.
Stanovnici koji su ostali sada dele vazduh sa vojnicima koji dobijaju kratak predah od borbi.
Uzimaju kafu iz jedne od retkih radnji koje su ostale otvorene.
Vojnicima nije dozvoljeno da razgovaraju sa nama bez dozvole.
Jedan čovek nam ponosno kaže da su ga britanski vojnici obučavali pre početka rata.
On je uveren da Ukrajina može da dobije ovaj rat.
Ali upoznajem još jednog vojnika koji zvuči manje samouvereno.
Nemilosrdno rusko bombardovanje uzima danak.
Drugi vojnik nam kaže da su Rusi gađali njihove položaje granatama od belog fosfora - koje prže meso.
Sada postoji realna mogućnost da bi Rusija uskoro mogla da pokuša da opkoli ukrajinske snage u regionu koje se od 2014. godine bore protiv proruskih separatista.
Tamošnje ukrajinske trupe su među najotpornijim snagama u ukrajinskoj vojsci.
Ali i oni su zabrinuti da bi njihove linije snabdevanja mogle biti prekinute dok ruske snage prodiru iz tri različita pravca.
Jedinica koju smo videli izgleda dobro obučena i dobro opremljena.
Oficir koji je pristao da bude intervjuisan kaže da su i njegovog sina obučavali američki i britanski vojnici.
Vladimir nam je rekao da je ukrajinska vojska sada mnogo bolje pripremljena nego 2014. godine - kada su separatisti uz podršku Rusije preuzeli deo Donbasa.
„Da se tada dogodio ovaj rat, ne znam kako bi se završio, ali sada znamo da će ruski agresori dobiti ono što zaslužuju", kaže on.
Vladimir kaže da Rusi koriste sličnu taktiku koju su koristili i drugde u Ukrajini - „stvaraju paniku među lokalnim stanovništvom".
„To je neljudski", dodaje.
To se sada dešava svuda u regionu Donbasa.
Iz daljine smo mogli da vidimo i čujemo kako ruske snage udaraju po gradu Severodonjeck.
Pokušali smo da se približimo, ali smo morali da se vratimo kada smo začuli zvižduk granate koja je pala u blizini.
Slična scena bila je južnije u gradu Avdiivka - gde se oni koji su ostali u nekada užurbanom industrijskom gradu sada kriju u bunkerima.
Čak ni obližnje selo nije bilo pošteđeno.
Šezdesetogodišnja Galina nam je pokazala krater u njenoj bašti - granata je raznela prozore njenog malog doma prethodne noći.
Unutra se njena unuka Anastasija krije ispod stola - još je previše uplašena da bi izašla.
„Živimo ovde kao topovsko meso", kaže Galina.
Ukrajinske snage pokušavaju da uspore rusko napredovanje - kao što su to uradile u Kijevu.
Jedan vojnik nam pokazuje snimke dronom mosta severno od Izjuma koji su nedavno digli u vazduh.
Zbog toga je zastao veliki konvoj vojnih kamiona.
Ali doći će još više.
Ono što se sada dešava u Donbasu - neprekidno, nemilosrdno granatiranje - predstavlja uvod u dugo očekivanu ofanzivu.
Rusija pokušava da oslabi odbranu Ukrajine i odlučnost njenog naroda.
Bilo je i ruskih napada preko linije fronta.
Ukrajinske snage su do sada odbile većinu, ali svesni su da će biti novih.
Rusija još okuplja i pregrupiše jedinice.
Još postoje pitanja da li će ruske snage imati bolje rezultate na istoku nego u oblasti oko glavnog grada Kijeva - gde su bile prinuđene da se povuku.
Ministarstvo odbrane Velike Britanije veruje da su ruski komandanti zabrinuti zbog vremena koje im je potrebno da pokore lučki grad Marijupolj - zbog čega je rusko napredovanje usporeno.
Ukrajinci i dalje strahuju da najgore tek dolazi.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski traži još oružja od zapadnih saveznika.
Do nedavno podrška Zapada bila je ograničena na „odbrambeno oružje" - kao što su protivtenkovske i protivvazdušne rakete.
Ali neke zemlje sada šalju teško naoružanje.
Videli smo neke od njih - kao što su oklopna vozila - kako stižu na liniju fronta.
Češka isporučuje Ukrajini desetak tenkova T-72.
Najnovija serija američke vojne pomoći uključivaće 18 haubica.
Ali to verovatno neće biti dovoljno za ravnotežu.
U Svjatohirsku, gradonačelnik Vladimir kaže da i dalje ima nadu da se ovaj sukob može rešiti diplomatskim putem.
„Sve je ovo strašno", kaže on.
„Nema budućnosti u razaranjima".
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
