Prethodne nedelje indijski premijer Narendra Modi rekao je američkom predsedniku Džozefu Bajednu da je Indija spremna za izvoz hrane čitavom svetu, posle nestašica i rasta cena zbog rata u Ukrajini.
Modi je rekao da je Indija ima „dovoljno hrane" za 1.4 milijardu ljudi i da je „spremna da svet snadbe hranom od sutra", ukoliko Svetska trgovinska organizacija (STO) to dozvoli.
Cene sirovina su već bile na vrhuncu deceniju pre rata u Ukrajini zbog problema sa žetvom.
Potom su ponovo skočile zbog rata i sad su na najvišem nivou od 1990. godine, prema indeksu cena hrane Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (UNFAO).
- Koliko se u Srbiji i na Balkanu istanjio kućni budžet i kako je u svetu
- Kako nam je rat u Ukrajini stigao u džepove - i koliko to utiče na psihu
- Kako rat u Ukrajini utiče na firme iz Srbije
Rusija i Ukrajina su dva najveća izvoznika pšenice u svetu i prodaju oko trećinu globalne godišnje proizvodnje pšenice.
Ove dve zemlje takođe učestvuju sa 55 odsto svetskog godišnjeg izvoza suncokretovog ulja i 17 odsto u izvozu kukuruza i ječma.
Prema UNFAO-u, očekivalo se da će ove godine zajedno izvoziti 14 miliona tona pšenice i više od 16 miliona tona kukuruza.
„Prekidi u snabdevanju i sankcije sa kojima se Rusija suočava znači da ovaj izvoz ne funkcioniše.
„Indija bi mogla da se uključi u veći izvoz, posebno kada ima dovoljno zaliha pšenice", kaže Upali Galketi Aratčiladž, ekonomista UNFAO iz Rima.
Indija je drugi najveći proizvođač pšenice u svetu.
Početkom aprila, na zalihama je bilo 74 miliona tona ove dve osnovne sirovine.
Od toga, 21 milion tona je zadržan za stratešku rezervu i sistem javne distribucije (PDS), koji omogućava da više od 700 miliona siromašnih ljudi ima pristup jeftinoj hrani.
Indija je takođe jedan od najjeftinijih svetskih dobavljača pšenice i pirinča - već izvozi pirinač u skoro 150, a pšenicu u 68 zemalja.
Izvezla je oko sedam miliona tona pšenice u periodu 2020-2021. godina.
Reagujući na rastuću tražnju na međunarodnom tržištu, trgovci su već sklopili ugovore za izvoz više od tri miliona tona pšenice od aprila do jula, prema zvaničnicima.
Izvoz poljoprivrednih proizvoda premašio je rekordnih 50 milijardi dolara u 2021-2022. godine.
Indija ima kapacitet da izveze 22 miliona tona pirinča i 16 miliona tona pšenice u ovoj fiskalnoj godini, prema rečima Ašoka Gulatija, profesora poljoprivrede u Indijskom savetu za istraživanje međunarodnih ekonomskih odnosa.
„Ako STO dozvoli izvoz državnih zaliha, to može biti i više. To će pomoći u spuštanju svetskih cena i smanjiti teret zemalja uvoznica širom sveta", dodao je on.
Ipak, postoje neke rezerve.
„U ovom trenutku imamo dovoljno zaliha. Ali postoji zabrinutost i ne bi trebalo da srljamo sa hranjenjem sveta", kaže Hariš Damodaran, viši saradnik u Centru za politička istraživanja, istraživačkom centru sa sedištem u Delhiju.
Prvo, postoje strahovi da će žetva biti manja nego što se očekuje.
Nova sezona u Indiji je u toku i zvaničnici predviđaju da će biti požnjeto rekordnih 111 miliona tona.
Ali stručnjaci poput Damodarana nisu ubeđeni.
On veruje da će prinos biti mnogo manji zbog nestašice đubriva i vremenskih nepogoda - prekomernih kiša i velikih ranih letnjih vrućina.
„Precenjujemo proizvodnju, znaćemo za 10 dana", kaže on.
Drugo pitanje je, kažu stručnjaci, prekomerna količina đubriva, osnovna komponenta poljoprivrede.
Indijske zalihe su smanjile - Indija uvozi di-amonijum fosfat i đubriva koja sadrže azot, fosfat, sumpor i potaš.
Rusija i Belorusija čine 40 odsto svetskog izvoza potaše.
Globalno gledano, cene đubriva su već visoke zbog rastućih cena gasa.
Nedostatak đubriva bi lako mogao da pogodi proizvodnju u narednoj sezoni žetve.
Jedan od načina da se ovo zaobiđe, kaže Damodaran, jeste da Indija poradi na razmenama „pšenice za đubrivo" sa zemljama poput Egipta i Afrike.
Takođe, ako se rat nastavi, Indija bi mogla da se suoči sa izazovima poput ulaska u izvoz.
„Izvoz velikih količina žitarica podrazumeva ogromnu infrastrukturu poput transporta, skladištenja, brodova. Takođe kapacitet za početak isporuke velikih količina", kaže Aratčiladž.
Tu je i pitanje većih troškova transporta.
Takođe, postoji velika zabrinutost zbog galopirajućih cena hrane kod kuće - inflacija cena hrane je u martu dostigla 16-mesečni maksimum od 7,68 odsto.
Ovo je uglavnom uzrokovano rastom cena ulja, povrća, žitarica, mleka, mesa i ribe.
Indijska centralna banka upozorila je na „povećane globalne pritiske na cene ključnih prehrambenih artikala" koje dovode do „visoke neizvesnosti" u pogledu inflacije.
Ruska invazija će najverovatnije imati „ozbiljne posledice" na svetsku bezbednost u snadbevanju hrane, prema podacima IFPR, istraživačkog centra.
UNFAO procenjuje da bi produženi prekid izvoza pšenice, đubriva i drugih proizvoda iz Rusije i Ukrajine mogao da poveća broj neuhranjenih ljudi u svetu sa osam na 13 miliona.
Vlada je priznala da je više od tri miliona dece u Indiji neuhranjeno uprkos obilnim usevima i velikim zalihama hrane (Gudžarat, rodna država premijera Modija, ima treći najveći broj takve dece.)
„Ne možete biti galantni po pitanju bezbednosti u snadbevanju hrane. Ne možete se igrati sa hranom namenjenom sistemu subvencionisane ishrane", kaže Damodaran.
Ako postoji nešto što indijski političari znaju to je da hrana ili njen nedostatak, određuje njihovu sudbinu - državne i savezne vlade su pale u prošlosti zbog rasta cene luka.
Pogledajte video o tome kako žene rešavaju problem bacanja hrane u Indiji
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
