Kad je u februaru izbio rat, Stanislav je spakovao torbe i odleteo iz Rusije zajedno sa porodicom.
Za sobom su ostavili postarije roditelje, opremljenu kuću, knjige, odeću i dečje igračke, bankovne račune na kojima je većina ušteđevine, pa čak i vikendicu.
Oboje su školovani i na poslovima su imali visoke položaje, ali kažu da su iz Rusije otišli ne nameravajući da se vrate.
„Ne želim da budem deo ovog rata u Ukrajini i ne želim da živim u zemlji koja ubija nevine ljude", kaže Stanislav, koji je pristao da mu objavimo samo ime, dok govori za BBC preko video poziva iz Izraela.
- Preti li Rusiji odliv mozgova - hiljade beže u inostranstvo
- Kako su sankcije Zapada promenile rusku svakodnevicu
- Šta hoće Putin i da li će Rusija okončati rat
On se plaši da bi politička represija u Rusiji, za koju kaže da se pogoršala u poslednjoj deceniji pod Vladimirom Putinom, mogla da postane mnogo gora.
„Zamislite da živite u nekoj sobi i da se svakog dana njeni zidovi i tavanica smanje za po milimetar.
„Posle godinu dana to postane primetnije, ali mislite da će sve biti u redu. Za pet godina, soba se smanji za metar. Za deset godina, za vas je tu kraj", kaže on.
Egzodus ljudi sa visokom stručnom spremom
Od početka rata, zemlju su napustile desetine hiljada školovanih Rusa koji imaju visoku stručnu spremu poput Stanislava i njegove žene, prema procenama iz poslovnog sektora.
Neki su se plašili da bi mogli biti regrutovani u oružane snage, ali su drugi odabrali da emigriraju zbog političkih stavova ili ekonomskog pada koji se očekuje u budućnosti.
Zvaničnike navodno posebno brinu ljudi iz IT sektora koji napuštaju zemlju, oni čije veštine su korisne u različitim sferama života i mogu da daju vredan doprinos privredi.
Sergej Plugotarenko, šef Ruskog udruženja za elektronske komunikacije, rekao je parlamentarnom odboru u martu da je od početka rata otišlo između 50.000 i 70.000 radnika iz tehnološkog sektora.
Do kraja aprila moglo bi da ode još 100.000, dodao je on.
Iako neki ovaj odlazak ljudi iz zemlje porede sa „odlivom mozgova", demografi kažu da on predstavlja samo delić ruskog stanovništva.
Priznaje se, međutim, da egzodus vrši dodatni pritisak na dugogodišnje probleme Rusije sa natalitetom, naročito u kombinaciji sa jednom od najgorih smrtnih stopa od kovida-19 na svetu.
„Sredinom devedesetih vladala je sovjetska kriza mortaliteta. Stopa smrtnosti je bila ogromba zbog alkoholizma, velikog broja samoubistava, sve zajedno spakovano u ogromnu ekonomsku krizu", kaže za BBC Federika Koko, novinarka Fajnenšel tajmsa koja se bavi podacima i koja je nedavno pisala članak o ovoj temi.
„Rusija još uvek oseća posledice toga zato što, zbog visoke stope smrtnosti, u Rusiji trenutno ima manje mlađih muškaraca i žena u dvadesetim i tridesetim godinama.
„Uz sve to, mnogi od njih su regrutovani u vojsku, naročito mlađi muškarci, a neki odlaze iz zemlje da bi izbegli ekonomsku krizu", kaže.
Nesumnjivo je da će stanovništvo Ukrajine poneti najveći teret ruske invazije.
Ubijene su hiljade ljudi, među kojima i stotine dece, prema podacima Ujedinjenih nacija (UN).
Gradonačelnik Marijupolja, koji se pod opsadom nalazi nedeljama, 12. aprila je rekao da je u napadima i zbog nedostatka hrane i osnovnih potrepština usled sukoba broj poginulih civila možda dostigao 20.000.
Ali demografi predviđaju da bi ekonomska kriza posle sukoba mogla da ostavi traga i na stanovništvo Rusije.
Stopa fertiliteta u padu
Stopa fertiliteta obično opadne kad privreda neke zemlje doživi pad ili poraste kad se popravi.
Ovo pravilo važi za Rusiju u poslednjih 30 godina, kaže za BBC Lesli Rut, postdoktorantkinja sa Univerziteta u Kolorado-Bulderu, specijalizovana za Rusiju i Centralnu Aziju.
Rut kaže da je natalitet bio veoma nizak devedesetih posle raspada Sovjetskog Saveza, ali je ponovo skočio kad je ekonomija ojačala, negde od 2005. godine.
A 2015. godine, ruska stopa plodnosti bila je među višim za neku evropsku zemlju - skoro 1,8 dece po ženi.
Međutim, stopa je opala narednih godina kao reakcija na sankcije i ekonomska ograničenja nakon što je Rusija anektirala Krim 2014. godine.
Aneksijom ukrajinskog poluostrva Rusija je dobila nove stanovnike, a to bi moglo ponovo da se desi ako stotine hiljada ljudi iz ukrajinske oblasti Donbas dobije rusko državljanstvo.
Međutim, Rut kaže da to ne utiče nužno na stopu fertiliteta.
„Glavna lekcija je jasna veza sa privrednim nedaćama koje izazivaju demografski pad, umesto obrnuto."
„Pad privrede šteti sveukupnom zdravlju stanovništva i stvara dodatni morbiditeta i mortaliteta, tako da imate stanovništvo koje nije samo manje, već je i bolesnije", dodaje ona.
- Šest kontinenata, 7,7 milijardi stanovnika i jedna planeta
- Svet ima sve više baka i deka, a sve manje unuka
- Zbog čega Srbija gubi bitku sa belom kugom - pet razloga
- Pad broja rođenih beba u svetu imaće „zapanjujuće“ posledice
Manje ljudi se seli u Rusiju
Rut veruje da će privredni pad dovesti do sporijeg priliva migranata iz Centralne Azije i sa Južnog Kavkaza koji dolaze u Rusiju da rade.
„Ovi migracioni tokovi važan su deo rasta ruskog stanovništva i privrede, i još važniji deo privrede zemalja koje ih šalju.
„Taj prekid imaće poražavajuće posledice u grupama koje su već siromašne i marginalizovane", kaže ona.
Problemi koji se vezuju za dugoročnu ekonomsku krizu obuhvataju višu stopu nezaposlenosti, nepovoljne uslove za mlade koji počinju da rade, sve veću nejednakost, niži životni standard i manju stopu ubiranja poreza zajedno sa višim zdravstvenim osiguranjem i troškovima socijalne pomoći.
Ona, međutim, priznaje da će težina posledica zavisiti od toka rata.
'Težak period'
Vladu godinama brine nizak natalitet u Rusiji.
Govoreći o „veoma teškom demografskom periodu", Putin je uveo državna davanja za prvorotkinje u januaru 2020. godine.
Vlada je prethodno izdvajala sredstva samo za drugo dete.
Najavljene su nove poreske olakšice za porodice, a proširene su mere dečje pomoći, kao što su besplatni obroci u školama i povlastice vezane za visinu primanja.
Ali Ilja Kašnicki, vanredni profesor Interdisciplinarnog centra za populacionu dinamiku sa Univerziteta Južne Danske u Odenzeu, smatra da, „realno gledano, ne postoji nikakva mera koja bi preokrenula krizu smanjivanja stanovništva".
„Možemo u velikoj meri da ublažimo udarac, ali sve što se sada dešava ide u pogrešnom smeru", kaže on za BBC.
Uz sve to, zbog korona virusa je umrlo najmanje 360.000 ljudi u Rusiji, ali procene su da je bilo čak milion smrtnih slučajeva povezanih sa kovidom-19.
- Zašto se u Rusiji malo govori o broju preminulih od Kovida-19
- U Rusiji tri puta više umrlih od Kovida-19 nego što pokazuju zvanični podaci
Kašnicki veruje da će rusko stanovništvo osetiti kratkoročne posledice preko veće stope smrtnosti, izolacije, emigracije i pada kvaliteta života, što će opet na duže staze doprineti dodatnom padu stope fertiliteta.
Rut kaže da mere podsticaja da ljudi imaju decu uglavnom daju mešane rezultate, zato što je „stvarno teško promeniti natalitet u društvu u kom je želja za velikim brojem dece niska".
Zabrinjava i to što se strategija „podsticanja rađanja" u Rusiji često kombinuje sa sve većim ograničenjima reproduktivnih prava i abortusa, kaže ona.
Rut priznaje da starenje i smanjivanje stanovništva nisu jedinstveni za Rusiju i dodaje da se u najrazvijenijim zemljama to doživljava kao posledica „pozitivnih procesa, kao što su povećanje nivoa obrazovanja, rodne ravnopravnosti i slobode ljudi da biraju veličinu porodice".
„Ovde tragedija, dakle, nije to što se stanovništvo Rusije smanjuje, već kako i zašto se smanjuje, i šta to znači po živote ljudi koji ostaju", dodaje.
A šta je sa ljudima koji odu, kao što je Stanislav?
„Lično mislim da bi sankcije trebalo da budu još oštrije.
„Spreman sam da izgubim sve, svu ušteđevinu, stan i vikendicu, ako to znači da će režim pasti", kaže on, uprkos tome što je i sam Rus.
Desetine hiljada Rusa napustilo je zemlju otkako je počeo rat, Jevgenij je jedan od njih:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
