Dok trljamo zube četkicom, pišemo nalivperom po listu papira, peremo veš praškom ili termoforom grejemo mesta na telu, služimo se izumima inovatora sa Balkana, a da toga mnogi nisu ni svesni.
Ove predmete, koji nam olakšavaju život, osmislio je Eduard Slavoljub Penkala, izumitelj koji je Hrvatskoj podario prvi avion, a svetu više od 80 patenata, od kojih se neki koriste i 100 godina posle njegove smrti.
„Penkalini ključni izumi bili su mehanička olovka iz 1906. i naliv pero iz 1907. godine, koji se i danas se proizvode po istim principima i koji su se pre više od 100 godina iz Zagreba izvozili širom sveta", navodi istoričarka Ivana Žebec za BBC na srpskom.
„Ali i mnogi drugi, poput deterdženta, praška za rublje, insekticida Krepaks ili ebonita za gramofonske ploče imaju veoma široku primenu i podstakli su napredak hemijske industrije u Zagrebu početkom 20. veka", dodaje stručnjakinja iz Instituta društvenih znanosti „Ivo Pilar" u Zagrebu.
- Trnovit put Ksenije Atanasijević - prve žene s titulom doktora nauka u Srbiji
- Mileva Marić i Albert Ajnštajn - ko je bio biser, a ko školjka
- Čiji je Tesla, a čiji Ivo Andrić
Ovaj pronalazač, koji je rođen u Slovačkoj 20. aprila 1871. godine, bio je i jedan od utemeljivača hrvatskog vazduhoplovstva - konstruisao je prvi avion u državama bivše Jugoslavije, koji je poleteo juna 1910. godine u Zagrebu.
Kao austrougarski činovnik usprotivio se politici „mađarizacije" Hrvatske, koja je bila deo monarhije, zbog čega je uzeo ime Slavoljub, a u Zagrebu je živeo do smrti 1922, navodi Žebec.
Patenti nisu bili jedine inovacije koje je Penkala doneo u Hrvatsku - modernizovao je industrijsku proizvodnju u Zagrebu, a njegova fabrika olovaka u tom gradu imala je sportski klub, bazen, vrtić i restoran još na početku 20. veka.
„To je čovek koji je očigledno bio ispred njegovog vremena", zaključuje Žebec.
„Ispred vremena"
Eduard Penkala je 1902. godine došao do svog prvog pronalaska - bio je to termofor, gumena kesa koja u koju se sipa topla voda i služi za grejanje delova tela.
I danas se proizvodi po njegovom nacrtu, ali zasluge se često ne pripisuju njemu - mnogo godina kasnije njegov sin Krunoslav objasnio je zbog čega njegov otac nije polagao prava na patent.
„Povezao se s jednim čovekom koji se obavezao izgraditi fabriku za termose, ali je on zaboravio datum kada je u Beču trebalo da plati produženje patenta i tako ga je otac izgubio", prepričao je Krunoslav u intervjuu za magazin Sušačka revija.
Naredne godine osmislio je rotirajuću četkicu za zube, a 1904. registrovao je patent po kojem je postao prepoznatljiv - mehaničku olovku, koja se danas često naziva patent olovkom.
Ona „nije odskakala dizajnom i bila je izuzetno jednostavna", ali je unela revoluciju u svet pisaćeg pribora - više nije bilo potrebe za oštrenjem olovaka, ispričao je Miroslav Tišler, autor knjige o Penkalinom izumu, u dokumentarnom filmu „Slavoljub Penkala - izumitelj", emitovanog na Hrvatskoj radio-televiziji (HRT).
„Budući da je kod kuće imao decu, znao je koliko se u školi muče sa rezanjem olovaka, te je izmislio jednu kojoj to ne treba", rekao je Krunoslav Penkala, najmlađi sin ovog pronalazača, za Sušačku reviju.
Sedam meseci posle patentiranja ovog izuma, u tadašnjoj Ulici Marije Valerije (danas Praška ulica) u Zagrebu otvorena je fabrika Edmund Monster i počela je masovna proizvodnja.
Zbog velikog interesovanja širom Evrope i sveta, Penkala i braća Moster otvaraju još jednu fabriku u Berlinu i zajedno sa zagrebačkim postrojenjem na izradi mehaničkih olovaka i naliv pera zapošljavaju oko 800 radnika.
Penkalin izum bio je revolucionaran i na polju oglašavanja - zbog velike popularnosti mnogi su na mehaničke olovke proizvedene u zagrebačkoj fabrici ugravirali imena kompanija, gradova ili političkih stranaka, rekao je Miroslav Tišler za HRT.
Stvoren je i „Uško", karikatura čoveka sa velikim uhom i naliv perom zadenutim za njega, koji je bio simbol popularnog proizvoda sa početka 20. veka.
- Ivan Đaja - „renesansni čovek" i akademik koji je glasao da Tito ne bude počasni član SANU
- Zaostavština Velike škole u Srbiji - „motor razvoja države i društva“
Prvi avionski let u Hrvatskoj
Eduard Slavoljub Penkala bio je inovator i u sferi vazduhoplovstva - 1909. godine prvi je na Balkanu patentirao avion.
Nekoliko meseci kasnije poleteo je u Zagrebu.
„Penkala je bio u kontaktu sa francuskim konstruktorom i letačem Lujom Blerioom, koji je prvi preleteo kanal Lamanš između Engleske i Francuske, i od njega je prikupljao znanja za izgradnju aviona, a i elisu je doneo iz Francuske", prepričava modelar Marijan Ivanček.
Napravio je skije na prednjem delu aviona i elerone, zakrilca na krilima, koja su omogućila da se bolje upravlja letelicom, objasnila je Neda Staklarević, muzejska savetnica i autorka izložbe posvećene Penkali u Tehničkom muzeju „Nikola Tesla" u Zagrebu.
„Ta zakrilca su pomagala da se kreće levo ili desno, a napravio je i kormilo, koje je omogućilo stabilizaciju aviona", prepričala je Staklarević u dokumentarnom filmu.
Inovator je konstrukciju izradio od drveta, upotrebio je i metalne strune, dok su krila bila sačinjena od platna.
Od malena je bio oduševljen leptirima, a „razumevanje i oponašanje njihove sposobnosti letenja postat će Penkali životni san", navodi se u njegovoj biografiji na sajtu Tvornice olovaka „Penkala iz Zagreba.
Otuda je inspiraciju za izradu aviona našao u ovim insektima.
Avion je nazvao Leptir.
Morao je da se pobrine i za infrastrukturu pre leta, pa je sagradio i hangar na vojnom vežbalištu u Črnomercu nadomak Zagreba, stvorivši prvu avionsku pistu i tadašnjoj Hrvatskoj, navodi se na sajtu Aerokluba Zagreb.
Radove na avionu završio je proleća naredne godine, a prvi let zakazan je za 22. jun.
Penkala nije bio prvi koji je poleteo avionom koji je konstruisao - ovaj posao poverio je tada 18-godišnjem Dragutinu Novaku, prvom hrvatskom pilotu.
Novak je tog dana na improvizovanoj pisti u Črnomercu izveo prvi avionski let u državama bivše Jugoslavije, nekoliko meseci pre Ivana Sarića u Subotici, koji je poleteo u oktobru iste godine na letelici koju je sam konstruisao.
„Gotovo svi stanovnici Zagreba su se tog dana okupili, kako bi svedočili prvom javnom letu i podržali Penkalu", navodi se u tekstu Miroslava Tišlera, Penkalinog biografa i autora knjige „Penkala pisaći pribor".
Let nije bio onakav kako bismo danas zamišljali putovanje avionom - pilot se „vinuo se u vazduh pet metara i preleteo dužinu od nekoliko desetina metara", rekla je Neda Staklarević u dokumentarnom filmu o Penkali.
„To su bili povremeno skokovi, a povremeno letovi, ali on je ostvario princip letenja", dodala je ona.
- Ivan Sarić - „Nikola Tesla srpskog vazduhoplovstva"
- Let po margini istorije - kako su se žene sa Balkana vinule nebu pod oblake
Posle tog leta izvedeno je još nekoliko na ovoj letelici, ali oni nisu bili uspešni - avion je nepopravljivo oštećen.
Slavoljub Penkala je odlučio da se posveti drugim patentima.
Iz Aerokluba Zagreb odlučili su da gotovo vek kasnije udahnu novi život njegovom pionirskom vazduhoplovnom poduhvatu.
Povodom 100 godina od prvog avionskog leta u Hrvatskoj napravili su repliku Penkaline letelice, a Marijan Ivanček privhatio je da je izradi pod jednim uslovom.
„Rekao sam da pristajem samo ako ja izvedem taj prvi let", kaže kroz smeh 86-godišnji Ivanček za BBC na srpskom.
U početku je ta ideja delovala „pomalo smešna i teško izvodljiva", priseća se ovaj avio-modelar.
„Ipak, inženjer vazduhoplovstva i moj prijatelj Antun Cvetković je na osnovu desetak slika Penkalinog aviona napravio odličan nacrt replike, pa mi nije bilo teško da je uradim", prepričava on.
Marijan Ivanček svakodnevno je 14 meseci radio na letelici, da bi na njoj poleteo nekoliko dana uoči aeromitinga, koji je održan na zagrebačkom aerodromu Lučko povodom 100 godina od Penakalinog leta.
„Osećao sam se izvanredno - ne postoji veće ushićenje koje može da doživi muškarac od onog kada tvorac letelice poleti na njoj, kako je rekao jedan američki konstruktor", slikovito prepričava Ivanček.
Let je bio kratak, ali uspešan, kaže Marijan.
Ipak, Hrvatska agencija za civilno vazduhoplovstvo nije odobrila da avion poleti i na mitingu, pošto nije imao adekvatne dozvole.
„On je tamo bio samo izložen, ali to nije bila prepreka - interesovanje ljudi da ga vide bilo je ogromno", kaže Ivanček.
Najznačajniji izumi Eduarda Slavoljuba Penkale:
- mehanička olovka
- nalivpero sa čvrstim mastilom
- knipsa - držač olovke
- prvi avion u Hrvatskoj
- termofor
- rotirajuća četkica za zube
- ebonit - masa za pravljenje gramofonskih ploča
- deterdžent za pranje rublja
- Krepaks - sredstvo za uništavanje insekata
- sistemi za merenje protoka tečnosti
- Ksilolit - sredstvo protiv parazita u železničkim pragovima
- kočnice za železničke vagone
- manometar
- dinamometar
- džepna baterijska lampa
Izvor: Penkalina biografija na sajtu TOZ „Penkala"
Hemičar, umalo doktor, ljubitelj muzike i prijatelj Marije Kiri
Eduarda Penkalu od malena je privlačila mehanika.
Dok su se druga deca igrala napolju, on je neumorno sklapao i rasklapao mehanizme satova, kako bi shvatio kako funkcionišu, navodi se u njegovoj biografiji na sajtu TOZ Penkala.
Međutim, roditelji su želeli da postane lekar, pa je kratko studirao medicinu u Beču, glavnog gradu tadašnje monarhije, ali ubrzo se odlučio za odlazak u nemački Drezden, gde je upisao studije hemije.
Dve godine uoči dolaska u Zagreb 1900. godine diplomirao je na Kraljevskoj tehničkoj visokoj školi u Drezdenu, a kasnije je i doktorirao.
Penkala je tokom studija upoznao Mariju Sklodovsku, koja će kasnije postati poznata pod venčanim prezimenom Kiri, poljsku fizičarku i hemičarku, koja je za pronalazak hemijskog elementa radijum osvojila Nobelovu nagradu za hemiju 1911. godine.
„Stalno je bio sa njom u kontaktu i ona mu je nabavila taj element, koji je bio potreban za izradu Elevatora, njegovog leka za reumu", prisetio se njegov sin Krunoslav za dokumentarni film „Slavoljub Penkala - izumitelj".
Tako je nastao Elevator, lek za lečenje reume, a znanje iz oblasti hemije iskoristio je i za pronalazak Krepaksa, sredstva za dezinsekciju, i Ksilolita, kojim su se premazivali železnički pragovi.
Penkala je bio i ljubitelj muzike.
Svirao je violinu, što je doprinelo pronalasku ebonita, smese za pravljenje gramofonskih igala i ploča, dok je kao strastveni lovac izumeo džepnu baterijsku lampu kako bi olakšao lovcima boravak u mračnim šumama, navodi se u njegovoj biografiji na sajtu TOZ „Penkala".
Možda će vas zanimati priča o odnosu dvojice čuvenih naučnika:
Poljak koji je zavoleo i promenio Zagreb
Eduard Penkala se rodio u Slovačkoj, otac mu je bio Poljak, a majka Holanđanka, ali je gotovo pola života proveo u Zagrebu.
Tamo se doselio sa suprugom Emilijom i troje dece u Zagreb 1900, a u gradu je tada živelo 61.000 stanovnika, podaci su Statističkog letopisa grada Zagreba.
Živeli su na Trgu Kralja Tomislava, gde je bila smeštena i Penkalina radionica u kojoj je radio na patentima kojima će se kasnije proslaviti, ali i doprineti industrijskom razvoju grada.
„Ovde ga je dovela ambicija i želja za napredovanjem, pošto je dobio mesto 'privremenog nadzornika mera' za istočno područje monarhije", kaže Ivana Zebec, istoričarka iz Instituta društvenih znanosti „Ivo Pilar" u Zagrebu.
„Dobio je mesto 'privremenog kontrolora mera' za istočno područje monarhije i došao u Zagreb, koji na kraju 19. veka doživljava demografsku i kvalitativnu transformaciju u moderno urbano središte", priča Zebec.
Penkalina nova funkcija bila je slična poziciji današnjih ministara, a cela industrijska proizvodnja u ovom delu monarhije bila je pod njegovom tehničkom kontrolom, navodi se u dokumentarnom filmu „Slavoljub Penkala - izumitelj".
Austrougarskom oblašću u kojoj se tada nalazio Zagreb rukovodio je ban Dragutin Kuen Herdevari, poznat po pokušajuma da „mađarizuje" te teritorije, navodi istoričarka Zebec.
Penkala je 1904. godine, u vremenu kada se to smatralo hrabrim potezom, uzeo hrvatsko ime Slavoljub, a pod tim imenom potpisao je i Službenu prisegu carskom i kraljevskom visočanstvu, kaže ona.
„Ta odluka može se tumačiti, s obzirom na njegov status kontrolora mera u Ministarstvu finansija, kao politički čin otpora mađarizaciji i režimu Hedervarija", smatra Zebec.
Idustrijski bum, koji je u Zagrebu počeo u poslednjoj deceniji 19. veka i trajao je do izbijanja Prvog svetskog rata 1914. godine, bio je zasluga i Penkale, navodi ona.
Sa braćom Mavrom i Edmundom Mosterom 1911. godine je otvorio fabriku olovaka u Zagrebu.
„Izvozili su Penkala olovke i nalivpera sa čvrstom tintom u više od 70 zemalja , a fabrika je sa 300 radnika narasla je na 800 i u razdoblju od 1912 do 1926. bila je jedna od najvećih fabrika pisaćeg pribora u svetu", kaže Ivana Zebec.
U preduzeću su vodili i računa o pravima i zadovoljstvu radnika, pa su osnovali fabrički sportski klub, tamburaško društvo, vrtić za decu zaposlenih, kao i bazen i restoran, dodaje ona.
Kako se Zagreb i Hrvatska sećaju Penkale?
Penkala je u Zagrebu proveo 22 godine, gde je i umro 5. februara 1922. godine od upale pluća, navodi se u njegovoj biografiji.
Fabrika, koju je osnovao 1911. godine, međutim, i dalje živi, iako prethodnih godina prolazi kroz finansijske probleme, zbog čega je bila i u stečaju.
Uprkos tome, Penkala je „decenijama bio zapostavljen", ističe i Ivana Žebec.
„Ipak, tokom poslednjih 30-ak godina donekle je ispravljena nepravda prema čoveku koji je promovisao Zagreb i Hrvatsku", dodaje ona.
Tehnički muzej Nikola Tesla u Zagrebu u stalnoj postavci čuva neke od njegovih izuma poput mehaničkih olovaka i gramofonskih ploča, navodi se na sajtu muzeja.
Tamo je 2004. otkriven je i spomenik Slavoljubu Penkali u Parku skulptura velikana hrvatskog prirodoslovlja i tehnike.
Od pre šest godina, Penkala sa nalivperom iza uha posmatra Zagrepčane koji prelaze put od Štrosmajerovog šetališta do trga Gradec - tamo su njegov mural oslikali ulični umetnici.
Ovo delo će uvek izmamiti osmeh 86-godišnjem Marijanu Ivančeku i podsetiti ga na 14 meseci u radionici tokom kojih je radio na replici Penkalinog aviona.
Ipak, većina će Zagrepčana, pogotovo mlađih, pored murala proći kao da ga nema, smatra Ivanček.
„Penkala je dugo i polako padao u zaborav, pa mlađi danas jako malo znaju o njemu i tome da je napravio prvi avion", zaključije 86-godišnjak.
Pogledajte priču o Milevi Ajnštajn:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
