jedna smrt dobija opštu pokrivenost, dok se druga brzo odbacuje

Aleksandra i Olga - dvije strašne priče o femicidu i pristrasnim medijima

Ali zločini femicida - kada je žena ubijena zbog pola - mogu se bar preciznije izbrojati ako UN mogu da ubede zemlje da koriste novi, prošireni okvir za njihovu identifikaciju

9237 pregleda 1 komentar(a)
Aleksandra Inšina, Foto: BBC
Aleksandra Inšina, Foto: BBC

Mediji biraju favorite među ubijenim ženama - jedna smrt dobija opštu pokrivenost, dok se druga brzo odbacuje.

Ali zločini femicida - kada je žena ubijena zbog pola - mogu se bar preciznije izbrojati ako UN mogu da ubede zemlje da koriste novi, prošireni okvir za njihovu identifikaciju.

Aleksandra

Petog juna 2021, dan pre nego što je ubijena, Aleksandra Inšina je rekla prijateljici da je zaljubljena.

Tog subotnjeg popodneva, dok se sunčala sa prijateljicom Julijom pored jezera u Berjozovskom, malom gradu istočno od Uralskih planina u Rusiji, Aleksandra je bila uzbuđena.

Prošlo je nekoliko godina od njenog razvoda i Aleksandra se skrasila kao tridesetpetogodišnja samohrana majka desetogodišnjeg sina.

Imala je čemu da se nada.

Ona je već bila vođa tima u fabrici autodelova u kojoj je radila, a dva dana ranije rezervisala je odmor u Egiptu za sebe i sina.

A sada fijuk nove ljubavi.

Čovek iz obližnjeg grada Jekaterinburga, sa kojim će se te večeri naći na sastanku, činio je život malo zanimljivijim.

Dok je govorila, njen telefon je zavibrirao usled primljene poruke.

Bio je to on, ali to nisu bile dobre vesti. Na kraju, nije bio siguran da će uopšte doći.

Poruka je ličila na klasično odbacivanje.

„Bila je uznemirena zbog toga", kaže Julija.

Žene su ostale zajedno pored jezera do osam uveče pre nego što su krenule kućama, obećavajući da će se, kao i obično, javiti sledećeg dana.

Aleksandra se vratila u prazan stan, jer je njen sin provodio vikend sa roditeljima.

Kasnije je Aleksandra donela odluku.

Ona je ipak otišla u Jekaterinburg, u noćni klub sa engleskom tematikom, Rouzi Džejn.

U jedan i trideset posle ponoći, nazvala je taksi.

Na snimcima sigurnosnih kamera se vidi da je do tri posle ponoći bila u klubu, sama. Aleksandra je svom dečku poslala poruku pozivajući ga da joj se pridruži.


Šta je femicid?

  • Svetska zdravstvena organizacija definiše femicid kao „ubistvo žena zato što su žene", a UN kao „ubistvo žena i devojčica povezano sa polom"
  • Osamnaest zemalja Latinske Amerike i Kariba usvojilo je posebne zakone prema kojima je femicid krivično delo
  • U mnogim drugim zemljama, ova reč nije u širokoj upotrebi, ali je sve više prihvataju aktivisti koji se bore protiv rodno zasnovanog nasilja

„Ja sam takav kreten", kasnije je rekao Juliji, shrvan krivicom.

„Nisam odgovorio."

U pet sati ujutru, Aleksandra je otišla, a prišao joj je čovek u automobilu koji je radio kao taksista.

Prvo je odbila da uđe, pokazuju snimci sigurnosne kamere, a onda se predomislila.

„Mislim da je u to vreme možda bila umorna. Samo je htela da se vrati kući", kaže Julija.

Trideset minuta kasnije, Aleksandra Inšina je izbodena šest puta, sa vezanim rukama na leđima.

Prošla su dva dana pre nego što je njeno telo otkriveno među koprivama i žbunjem u šumi udaljenoj oko 40 kilometara.

„Kakva užasna, morbidna smrt", kaže druga prijateljica, Marina, za BBC.

Olga

Šest godina pre nego što je ubijena, Olga je rekla prijateljima da želi da bude na TV-u.

Imala je dvadeset jednu godinu, bila je glamurozna i upravo se preselila u glavni grad Rusije iz grada Brijanska na zapadu zemlje, ostavljajući ćerku, koju je dobila kao tinejdžerka, da se mama stara o njoj.

U Moskvi, Olgin izgled i živahna ličnost privukli su obožavatelje.

Ona se honorarno bavila manekenstvom i eksperimentisala sa izgledom, farbajući prirodno tamnu kosu u plavu.

Rekla je komšiji Dmitriju da želi da bude u Dom-2, rijaliti TV emisiji zasnovanoj na Velikom bratu.

BBC

Takođe je predavala gimnastiku deci u mesnoj zajednici i pokazivala Dmitriju video zapise dece kako se srećno njišu na gimnastičkim krugovima.

Vikendom je njena ćerka ponekad dolazila u posetu, a one bi dokumentovale putovanja po gradu na društvenim mrežama.

Na nekoliko fotografija, Olga mazi njenu tada osmogodišnju ćerku u dubokom zagrljaju obraz uz obraz, dok se smeju sa očima uperenim u kameru.

Olga je napisala „moja beba".

„Olga je bila veoma slatka. Veoma nevina", kaže Dmitrij, „nikada ne biste pogodili šta će se sledeće desiti u njenom životu".

Dmitrij je izgubio kontakt sa Olgom kada se ona odselila iz njegovog kraja, ali dve godine kasnije, u julu 2020, naišao je na postove sa Olginim fotografijama na VKontakt-u, najpopularnijoj ruskoj društvenoj mreži.

„Deda ubio dvadesetsedmogodišnju prostitutku u blizini Moskve", glasio je jedan naslov.

Nije jasno kada se Olga bavila prostitucijom - to nije aspekt njenog života koji je delila sa prijateljima.

BBC je razgovarao sa trojicom od njih, koji su sigurni da je prostitucija bila put kojim je ona krenula na put do statusa TV zvezde, verovatno uvedena preko nekoga iz sveta manekenstva.

Pretpostavljaju da ju je neko ubedio da je elitni eskort posao koji je mogao da je dovede do dobre prilike u zabavi, što je oduvek bio njen san.

Jedan ju je opisao kao „veoma ljupku, veoma naivnu i veoma poverljivu".

Na dan kada je ubijena, 20. jula 2020, Olga je imala profil na sajtu za poslovnu pratnju gde se zvala Margo.

Pedesttrogodišnji bivši osuđenik Oleg Točilkin - koji je pušten na uslovnu slobodu pošto je odslužio dvadesetogodišnju zatvorsku kaznu za ubistvo i nasilje u porodici - kliknuo je na Olgin profil i pozvao je u iznajmljeni stan u Mitiščiju, gradu severoistočno od Moskve.

Sudski dokumenti u koje je BBC imao uvid sa gradskog suda u Mitiščiju kažu da je Točilkin nakon svađe pretukao i zadavio Olgu.

Izneo je njeno nago telo van stana, bacivši ga u ulaz zgrade, gde je otkriveno nekoliko sati kasnije.

Dva narativa

Aleksandrin ubica, Marat Imašev, takođe je bio bivši osuđenik, koji je oslobođen pošto je odslužio ukupno dvadeset osam godina zatvora zbog ubistva, silovanja, pljačke, prevare i više od deset napada na žene.

Policiji je trebalo oko nedelju dana da ga pronađe, a ono što su uradili bilo je u velikoj meri zbog toga što je priča postala viralna, kažu Aleksandrini prijatelji.

Prijatelji su mobilisali grupe za potragu dan pošto je Aleksandra nestala, kada nije uspela da preuzme sina od majke ili da dođe na posao.

„Bila je veoma zabavna i veoma živahna, ali i veoma odgovorna osoba", kaže njena prijateljica Marina.

„Ona nikada, ni pod kojim okolnostima, ne bi dozvolila da ne dođe na posao. Ako je bolesna, popila bi neki lek, ali bi uvek došla."

BBC

Prijatelji su osnovali stranice zajednice na VKontakt-u i Vocap grupe gde su komunicirali ceo dan, svaki sat.

Takođe su rano kontaktirali sa medijima i obezbedili stalno izveštavanje o vestima.

Aleksandra je postala „mlada plavuša Berjozovskog", „nestala majka" - priče su sada arhivirane pod oznakom „ubistvo plavuše".

Marina kaže da joj je bilo „čudno" što je njena prijateljica označena na ovaj način, ali je medijsko izveštavanje bilo efikasno.

Kada je ubica uhvaćen, on je prvo rekao da je ostavio Aleksandru u kafiću, ali je kasnije priznao da joj je ukrao nakit i da ju je izbo nožem.

Sada je u zatvoru i čeka suđenje.

Bilo je lako istaknuti izveštavanje o Aleksandrinoj sudbini, kaže Anastasija Rovnuškina, novinarka E1 Njuza u Rusiji, jer je tako dobro odjeknula u javnosti.

Priča je bila previše popularna na veb stranici i brzo se proširila društvenim medijima.

„Aleksandra je bila mlada, veoma lepa, veoma popularna, veoma odgovorna.

„Njeno ubistvo je bilo šokantno okrutno jer ju je ubila osoba koja je ranije osuđena za mnoge zločine i koja je provela skoro trideset godina u zatvoru. Ubio je ženu jer je žene lakše ubiti.

„Aleksandra je bila obična mlada žena, majka, mogla je biti bilo koja od nas", kaže ona.

Olga je takođe bila mlada i popularna i majka ćerke koja je bila samo godinu dana starija od Aleksandrinog sina.

Ubio ju je takođe muškarac koji je odležao godine zatvora zbog nasilja nad ženama.

Ali njena smrt je izazvala mnogo manje interesovanja i simpatija javnosti.

BBC

Jedan naslov je glasio: „Da li vam je žao ove vrste nasilja?"

Drugi je bio „Krvavi detalji o tome kako je ubijena prostitutka iz Brijanska".

A postojao je i onaj koji je Olgu nazvao „ku...m", a njenog ubicu nazivao „dedom".

Kao i u Aleksandrinom slučaju, neki izveštaji su je sveli na „plavušu".

Olgina majka je rekla za BBC da je izveštavanje nanelo značajan bol porodici, posebno Olginoj tada jedanaestogodišnjoj ćerki.

Novinski sajtovi koji su prijavili Olgino ubistvo nisu odgovorili na naše pozive za komentar.

Predstavnici moskovske RenTV je saopštili su da ne mogu da se sete slučaja, niti kom novinaru je bio dodeljen.

Novinarka Anastasija Rovnuškina, koja je izveštavala o slučaju Aleksandre Inšine za E1 Njuz, sugeriše da okolnosti Olgine smrti objašnjavaju različito izveštavanje.

„Mediji odražavaju vrednosti naše publike. A kada su u pitanju slučajevi vezani za seksualne radnice, logika je da ako se odlučite na takav kriminalni put, onda je to vaš izbor.

To je protivzakonito u Rusiji i pretpostavlja se da se u tom poslu suočavate sa mnogo većim rizicima", kaže ona.

„Ali ako ste običan čovek, kao i bilo ko od nas, onda mislim da je jezik koji mediji koriste za vas drugačiji.

Bilo ko od nas bi mogao da se nađe u situaciji u kojoj se našla Aleksandra, ali većina ne može da zamisli da bude u koži seksualne radnice."

Svaka žena se računa

Femicid je definisan na različite načine.

Ponekad se opisuje kao ubistvo žene jer je žena.

Ruska istraživačica Ljubava Mališeva ga definiše kao ubistvo žene od strane muškarca koji zna da ubija ženu.

Ono što je zajedničko svim definicijama je ideja da je pol žrtve faktor njene smrti.

UN donedavno ne bi klasifikovale ni Aleksandrinu ni Olginu smrt kao femicid, jer je bila usmerena na rodno ubijanje žena i devojčica od strane intimnih partnera i članova porodice.

Ali u martu, Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC) je predložila prošireni okvir koji priznaje da stranci takođe čine zločine.

Ubistvo treba smatrati femicidom kada ispunjava bilo koji od niza uslova - ako je ubica ispoljio mržnju prema ženi zbog njenog pola i identiteta, ako je telo žrtve izloženo u javnom prostoru (kao Aleksandrino), ili ako je žrtva radila u ranjivoj profesiji kao što je seksualna industrija (poput Olge).

„Sada proširujemo okvir jer smo shvatili da ne računamo sve žene koje su ubijene zato što su bile žene", kaže Anđela Me, šefica UNODC-a za statistiku i istraživanja.

To je važan trenutak, kaže ona, jer, ako zemlje slede okvir, „mi ćemo prvi put moći da izmerimo globalni femicid".

Ona kaže da se nada da će to poslužiti i kao vrsta pravde za ubijene žene, oslobađajući ih narativa koje na njih projektuju mediji.

„Na taj način se osigurava da se svaka žena računa kao žrtva, bez obzira da li je majka ili seksualna radnica, bez obzira na njen društveni ili ekonomski status."

Žene uzvraćaju udarac

Do sada je pokrenuta inicijativa prema 95 zemalja da usvoje novi okvir, a među njima su Velika Britanija, Brazil, Južna Koreja i Rusija.

Ako to urade, pokazaće koliko dobro ili loše svaka od zemalja rešava problem.

Ali tu će se stvari završiti. Zemljama neće biti savetovano da menjaju zakone.

Učesnici kampanje čak sumnjaju da će Rusija prikupiti podatke.

Do sada je ovaj zadatak obavljala samo jedna posvećena volonterka, Ljubava Mališeva, koristeći ruske novinske veb stranice kao svoje izvore.

Šezdeset Gugl upozoravajućih zvukova je obaveštava o novom članku, a ona čita između petsto i hiljadu dnevno, dodajući imena svih ubijenih žena na svoju veb stranicu, Femicid.Net.

U 2021. zabeležila je 1.312 slučajeva. U 2022. do sada ih ima više od 180.

„Femicid je problem u celom ruskom društvu, pogađa sve Ruskinje", kaže Ljubava, „a vlada odbija da prizna da postoji problem".


Femicid u Rusiji

  • Prema Međunarodnoj statistici ubistava Kancelarije UN za droge i kriminal, 2018. intimni partneri ili članovi porodice bili su odgovorni za 0,7 femicida na 100.000 žena u Velikoj Britaniji, 2,2 u SAD i 4,1 u Rusiji
  • Rusija nema zakone o uznemiravanju na radnom mestu, a za one koji su prvi put počinili krivično delo, nasilje u porodici je 2017. degradirano sa krivičnog dela na prekršaj, sve dok žrtvi nije potrebno bolničko lečenje
  • Prema izveštaju Svetske banke Žene, biznis i zakon za 2021. godinu, Rusija je dobila nula poena u oblasti zakonodavstva o zaštiti prava žena jer nema budžetske obaveze da zaštiti žene od zlostavljanja

Moskovska advokatica Mari Davtjan se slaže, ističući da u ruskom zakonu postoje zabrane prilaska ili obavezna obuka za kontrolu besa za muškarce koji pokazuju nasilne sklonosti.

„Užas svega ovoga je da niko nema kontrolu nad muškarcima koji su imali istoriju rodno zasnovanog nasilja. Ovi muškarci ponavljaju zločine iznova i iznova."

To je važilo za ubice Aleksandre i Olge.

Obojica su zatvoreni, obojica su pušteni, i obojica su ponovo počinili ubistvo.

Živele su u različitim gradovima i imale različite ambicije, ali prema rečima njihovih prijatelja, Aleksandra i Olga su delile mnoge osobine.

Obe su bile živahne ličnosti sa zaraznim, glasnim, smehom. Bile su korisni i pouzdani prijatelji.

Najviše su se radovale kada su sa decom - koja trenutno žive sa svojim voljenim i skrhanim bakama.

Njihove prijateljice odlučne su u tome da će ta deca, kada porastu i potraže odgovore, uprkos onome što je možda pisalo u štampi, naučiti od onih koji su poznavali i voleli njihove majke da su žene bile žrtve važnog društvenog pitanja i da ni na koji način nisu bile krive za smrt.


Pogledajte video o protestu u Beogradu za Dan žena