„Ne mogu da dišem na nos. Dišem na rupu na mom vratu koja se zove stoma", kaže sedamdesetpetogodišnja baka Nalini Satjanarajan.
Nalini je nepušač, ali je tokom 33 godina braka bila izložena sekundarnom dimu.
Postavljena joj je dijagnoza raka 2010. godine, pet godina posle smrti njenog muža.
„Moj muž je bio strastveni pušač. Nisam bila svesna da će to uticati na mene ili da će biti ovoliko loše.
„Brinula sam se za njegovo zdravlje i govorila mu da ostavi pušenje, ali mislim da to nije promenilo njegovo ponašanje", kaže za BBC Nalini, koja sada živi u Hajderabadu na jugu Indije.
- „Srbija - balkanska zadimljena krčma": Zašto su kafići i dalje puni duvanskog dima
- „Rekla sam sebi - nijedan dim više“
- Kako korona virus utiče na pušače u Srbiji
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) tvrdi da duvan svake godine ubije osam miliona ljudi.
Od njih, 1,2 miliona bili su izloženi sekundarnom dimu.
Još mnogi drugi pate od bolesti koje otežavaju život.
Na Svetski dan bez duvanskog dima (31. maj), bavimo se štetom koja nastaje po nepušače kao što je Nalini.
Ukoliko na mapi primetite neki lokal koji više nije nepušački ili želite da dodamo neki lokal, javite nam na lazar.covs@bbc.co.uk
Promukli glas
Nalini je pričala uzbudljive priče prvoj unuci Džanani kad je primetila da joj glas postaje sve promukliji.
U kratkom vremenskom roku, nije mogla da govori razgovetno i ostajala je bez daha.
Dijagnoza njene bolesti bila je torakalni rak.
Lekari su joj odstranili glasne žice i štitnu žlezdu.
„Izgubila sam sposobnost govora. Bilo je to veoma obeshrabrujuće. Potom su mi lekari rekli da nikad neću povratiti glas."
„Svuda su bile cevi"
Džanani, koja sada ima 15 godina, priseća se šta se najednom desilo njenoj „veoma pričljivoj baki".
„Kad je dobila dijagnozu, dugo vremena nije bila kod kuće.
„Kad se vratila, imala sam oko četiri godine. U stomaku su joj bile cevi… svuda su bile cevi.
„Morali smo često da spremamo kuću i sa nama je ostajala medicinska sestra. Mislim da nisam shvatala ozbiljnost situacije. Za mene je to sve samo bilo odvratno."
Torakalni rak
Nalini je dobila dobru zdravstvenu negu i mogla je ponovo da počne da govori uz pomoć govornog aparata elektrolarinksa.
Ona je znala šta je uzrok njene patnje.
„Dobila sam rak zbog muža", kaže Nalini.
„Pušači ispuštaju većinu otrovnih supstanci i na kraju ih udahnu pasivni pušači."
Supstance koje izazivaju rak
SZO insistira da su „svi oblici duvana štetni i da ne postoji bezbedni nivo izloženosti duvanu."
„Sekundarni dim sadrži više od 7.000 hemikalija, od kojih oko 70 mogu da izazovu rak.
„Izloženost nepušača sekundarnom dimu povećava rizik od dobijanja raka pluća za 20 do 30 odsto", kaže Anđela Čobanu, tehnička službenica za kontrolu duvana pri evropskoj kancelariji SZO-a.
Duvanski dim takođe narušava zdravlje našeg srca.
„Izloženost sekundarnom dimu čak i sat vremena može da ošteti unutrašnji sloj koronarnih arterija, što povećava rizik od srčanog udara", dodaje ona.
Smrt dece
Ovo zdravstveno telo UN-a procenjuje da pasivno pušenje svake godine izazove smrt 65.000 dece.
Deca izložena sekundarnom duvanskom dimu takođe su podložnija zapaljenjima uva, što može da dovede do gubitka sluha i gluvoće.
„Deca su od 50 do 100 odsto u većoj opasnosti da obole od akutnih respiratornih bolesti, a imaju i povećani rizik od astme i sindroma iznenadne smrti novorođenčeta", kaže Čobanu.
- Pluća imaju „magičnu“ sposobnost da poprave štetu nastalu zbog pušenja
- Pušači imaju duplo veću šansu da izgube vid
Zabrane pušenja
SZO tvrdi i da postoji snažna podrška zabrani pušenja i među pušačima i među nepušačima.
Čobanu kaže: „Okruženja potpuno lišena duvanskog dima jedini su efikasni način da se zaštiti zdravlje nepušača."
„Ne dozvolite nikome da puši blizu vas ili vaše dece. Čist vazduh je osnovno ljudsko pravo", dodaje Čobanu.
Međutim, sprečavanje pušenja nije lako.
Analiza Grend vju riserča procenjuje da je ova industrija 2021. godine bila vredna 850 milijardi dolara.
To je skoro dvostruko veći ekonomski učinak - ili BDP - od najmnogoljudnije afričke zemlje Nigerije: Svetska banka procenjuje da je 2020. godine njena privreda bila vredna 430 milijardi dolara.
Grend vju riserč tvrdi da povećanu potražnju „održava sve veći broj pušača u zemljama u razvoju Azije i Afrike".
Da bi zaštitili poslovne interese, velike duvanske kompanije sa dubokim džepom bore se protiv zdravstvenih propisa i ponekad uspevaju da odlože glasanje o zabrani pušenja.
Duga borba
Ainuru Altibajeva bila je jedna iz grupe kirgistanskih poslanika koji su udružili snage da izglasaju predlog zakona koji zabranjuje pušenje na javnim mestima 2018. godine.
Ona je tvrdila da duvan izaziva 6.000 smrti godišnje u ovoj zemlji i da bi ograničenja u vezi sa pušenjem mogla da smanje konzumaciju duvana za deset odsto.
Ali ona je naišla na snažan otpor.
- Gde uz cigaretu i piće u regionu možete da „popijete“ i kaznu
- Sve je manje pušača u svetu, a u Srbiji trećina odraslih puši
- Opstanak nepušačkih lokala u Beogradu
„Ružno i lično"
„Zbog veza nekih članova parlamenta sa duvanskom industrijom, predlog je poslat anketnom odboru, koji je planirao da odloži glasanje o zakonu.
„Zvaničnici iz ministarstva za ekonomske poslove takođe su izrazili zabrinutost zbog smanjenja poreskih prihoda", priseća se Altibajeva.
Sve je, dodaje, postalo veoma ružno i lično.
„Neki ljudi su na društvenim mrežama napadali mene i moju porodicu."
Ona se nepokolebljivo borila i zakon koji zabranjuje pušenje na javnim mestima stupio je na snagu 2021. godine.
Napori Altibajeve nisu prestali.
Ona vodi kampanje za ukazivanje na problem i sakuplja podršku protiv korišćenja duvana u različitim zajednicama.
„Anketa iz 2013. godine pokazala je da je pušenje među muškarcima u laganom padu, ali da je stopa pušenja među ženama u porastu."
Njena pretpostavka je da mnoge žene koje puše kriju tu naviku, a ona želi da spreči da žene postanu zavisne.
Spori napredak
Globalni napori da se smanji broj smrti od duvana poprimili su oblik u Okvirnoj konvenciji za kontrolu duvana iz 2005. godine.
Do sada su joj se pridružile 182 zemlje.
Grupe za kampanju kažu da zemlje moraju da ne treba da stanu na uvođenjz zabrane pušenja na javnim mestima, već i da primene druge sugestije predložene u konvenciji.
„Politika bez duvanog dima poštovanje je prava ljudi na čist vazduh", tvrdi doktorka iz Sidneja Meri Asunta.
Ona predvodi globalna istraživanja i kampanje za nevladinu organizaciju Globalni centar za dobro upravljanje kontrolom duvana.
„Da bismo doživeli da zabrane utiču na smanjenje stope smrtnosti, ova politika mora da postane deo sveobuhvatne politike kontrole duvana, kao što su visoki porez, istaknuta slikovna upozorenja na kutijama cigareta, zabrana reklamiranja i promocije cigareta i javno obrazovanje."
Iako broj pušača širom sveta polako opada, on se i dalje kreće oko 1,3 milijarde.
SZO kaže da svaka deseta cigareta koju oni popuše potiče od ilegalne trgovine duvanom, koju ne regulišu nikakvi propisi.
Asunta takođe poziva vlasti da budu na oprezu.
Ona je pronašla veliki broj primera da se duvanski proizvodi reklamiraju u aplikacijama i igrama koje su popularne kod dece.
„Svirepo je da industrija prodaje proizvod koji prerano ubija polovinu mušterija i neshvatljivo je da je proizvod odgovoran za smrt nepušača.
„Duvanska industrija mora da se natera da plati za štetu koju je napravila i nastavlja da pravi", kaže Asunta.
- Zabranjeno pušenje na terasama u Rusiji
- Kako su elektronske cigarete izazvale epidemiju u Americi
- Zašto žene u Severnoj Koreji ubeđuju muškarce da ostave cigarete
„Ne krivim muža"
U Hajderabadu, Nalini ne razmišlja o sudskoj tužbi.
Ona nastavlja da diše kroz rupu na vratu.
Može da jede samo meku hranu.
Ali naučila je da živi vrlo samostalnim životom.
Sebe naziva pobednicom nad rakom.
Kao da želi da potcrta taj svoj argument, naučila je da svira klarinet.
Nalini ima master iz botanike i strastveni je poklonik baštovanstva.
Provodi više vremena pomažući dvema unukama.
Džanani, koja želi da postane veterinarska hirurškinja, često dolazi kod nje na časove nauke.
„Jako sam ponosna na nju. Ona je inspiracija za svakoga. Ona je moja ista, vesela baka", kaže ozarena Džanani.
Nalini odlazi u škole, na fakultete, okupljanja zajednica i mnoga druga mesta da govori ljudima o opasnostima sekundarnog dima na primeru vlastite životne priče.
Uprkos tome što je izgubila glas i patnje koju preživljava, Nalini ne zamera pokojnom mužu.
„Nikad nisam bila ljuta na muža. Nema smisla kukati sad nad tim. To neće rešiti moje probleme.
„Prihvatila sam realnost i nikad mi nije bilo neprijatno da govorim o bolesti."
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
