Južni Veliki koralni greben, dom morskog života i održivog turizma, doživljava procvat.
„Možda ćete poželeti da ostanete u vodi još koji minut", dobacuje naš kapetan sa obližnjeg broda, dok naša grupica izranja na površinu posle ronjenja oko veličanstvenog spoljnog grebena ostrva Ledi Masgrejv.
„Grupa kitova ide pravo ka vama", govori on uz osmeh i hitro manevriše brodom kako bi im se sklonio s puta.
Kroz vizir maske posmatram tirkiznu vodu, koja je toliko bistra da mogu da nazrem lokaciju za čišćenje manta raža, nekih 20 metara ispod nas, gde smo posmatrali kako jedan od tih veličanstvenih morskih zmajeva pleše na vodenoj struji dok ga ribice ćapkaju po belom stomaku.
Zatim se sve zamračilo kada je pet grbavih kitova, optočenih školjkama, promaklo pravo ispod nas.
Ti nežni džinovi plivali su samo nekoliko metara od vrhova naših peraja.
U ovom čudesnom kutku kvinslenskog Velikog koralnog grebena teško je poverovati da je taj lokalitet, kog je Unesko proglasio delom Svetske baštine, ranije ove godine za dlaku izbegao da bude uvršten na Uneskovu listu „ugroženih" mesta.
- Unesko: Veliki koralni greben je ugrožen
- Najvećem koralnom grebenu na svetu preti ozbiljna opasnost
- Katastrofa u Australiji - Veliki koralni greben ostao bez polovine korala
Mada, malo koji putnik zna za mesto na kom sam tako dobro ronila.
Kao deo Kaprikorn i Banker grupe, skupine koralnih ostrvaca i grebena na južnom obodu Velikog koralnog grebena, ostrvo Ledi Masgrejv predstavlja jednu od najbolje čuvanih tajni.
I dok turisti posećuju Severni Veliki koralni greben još od poslednje decenije devetnaestog veka, odvažni putnici nisu počeli da pristižu na južne delove sve do tridesetih godina prošlog veka, kada je fabrika za konzerviranje kornjačinog mesa na ostrvu Heron pretvorena u letovalište.
Ipak, Južni Veliki koralni greben (koji se prostire nekih 300 kilometara od obale Kaprikorna ka regiji Bandaberga) i dalje obilazi manje posetilaca nego Kerns i Vajtsandej, to jest, manje od 9 odsto od 2,4 miliona posetilaca koji su, pre Kovida-19, godišnje obilazili greben.
To je šteta, pošto sam, roneći celom dužinom Velikog koralnog grebena još otkako sam, kao šestogodišnjakinja, osamdesetih prvi put posetila Vajtsandej, otkrila da južni obod nije ništa manje spektakularan od ostalih delova.
Pošto je na manjem udaru ekstremnih vremenskih nepogoda, kao što su cikloni i dugački toplotni talasi, moglo bi se reći i da je ovaj deo grebena u boljem stanju.
Ujedinjeni u posvećenosti održivom razvoju, najveći turistički radnici odatle nadaju se da će situacija ostati takva.
Da li bi i turisti, usled predviđanja da će klimatski pritisci naterati morski život i ptice Velikog koralnog grebena da migriraju na jug kako bi izbegli globalni porast temperatura suviše brz za adaptiranje, mogli slediti isti primer?
Dok se Australija primiče trenutku kada će se opet otvoriti za ceo svet, ovaj deo grebena nikad nije bio spremniji da oberučke primi posetioce.
Ledi Masgrejv hedkvoters, najsavremeniji ponton sa podvodnom opservatorijom koji se noću pretvara u spavaonicu sa 20 kreveta, predstavlja najnoviju atrakciju Južnog Velikog koralnog grebena.
Otvoren 2021. godine, taj ponton na tri nivoa, od kojih gornji služi i za glamping, omogućuje pristup netaknutim lokacijama za ronjenje, još dalje od lokacija koje su ranije bile dostupne dnevnim posetiocima (mada sam nedavno otkrila da su i te prilično impresivne).
Permanentno ukotvljen u laguni koja opasuje ostrvo Ledi Masgrejv, na kom Služba za nacionalne parkove i divljinu Kvinslenda (QPWS) održava kamp, Ledi Masgrejv hedkvoters danas predstavlja jednu od turističkih ponuda na Velikom koralnom grebenu sa najmanje uticaja na okolinu.
- Pronađen koralni greben viši od Empajer stejt bildinga
- Hoće li mirno more pomoći oporavku superkorala iz Crvenog mora
„Ponton praktično ostavlja nula odsto otiska", tvrdi vlasnik i upravnik Bret Lejki, čija firma sa sedištem u Bandabergu, Ledi Masgrejv ikspirijens, ne ostavlja nikakav ugljenični otisak.
Ledi Masgrejv hedkvoters je sagrađen od najboljih dostupnih ekoloških materijala i u potpunosti se napaja energijom sunca i vetra, ima sopstveni pogon za odsoljavanje, a sav otpad se na kopno odvozi „Caricom grebena", katamaranom dugim 35 metara koji je preko dana ukotvljen uz Hedkvoters.
„Takođe je procenjeno da može da izdrži ciklon treće kategorije, iako se nadamo da ih ovde dole nikad neće biti", dodaje on.
Posetioci takođe imaju priliku da se oduže grebenu kroz uzgajanje korala i naučne programe, kao i da čuju ponešto o konzervaciji grebena od Gidardžil Bandaberg morskih rendžera, članova kvinslendskog Programa za domorodačku teritoriju i morske rendžere, koji redovno učestvuju u putovanjima Ledi Masgrejv ikspirijensa.
Među lokacijama za ronjenje koje su sada dostupne Ledi Masgrejv hedkvotersu su i živopisni koralni vrtovi koji opasuju ostvo Ledi Eliot, to najjužnije koralno ostrvce Velikog koralnog grebena, gde se okuplja na stotine manta raža.
Nakon što su ga krajem 19. veka ogolili lovci na guano, da bi potom bilo prepušteno kozama, ostrvo Ledi Eliot je tokom poslednjih 50 godina rehabilitovano uz veliki napor, u čemu je u najvećoj meri doprinela porodica Gaš, koja od 2005. godine upravlja Ekološkim utočištem ostrvo Ledi Eliot.
Smatra se da je to utočište, pogodno za porodične posete, postavilo nov standard u održivom ostrvskom turizmu Australije, pošto je 2020. godine doseglo cilj od 100 odsto obnovljive energije - što uopšte nije mala stvar za hotel sa 150 kreveta usred okeana, nekih 80 kilometara od Bandaberga na kopnu.
Godine 2018. ostrvo Ledi Eliot odabrano je kao prva „barka klimatske promene", u okviru Inicijative ostrva koralnog grebena Fondacije Velikog koralnog grebena, osmišljene da štiti kritična staništa od uticaja klimatskih promena.
Nadovezavši se na privatni program sadnje stabala porodice Gaš, u okviru te inicijative pokrenut je široki projekat ponovnog podsticanja vegetacije, koji je uspešniji nego što se očekivalo.
„Počeli smo da sadimo stabla zato što nam se činilo da je to ispravno, ali sada vidimo i promene na grebenu", tvrdi upravnik utočišta Piter Gaš, dobitnik Ordena Australije 2020. godine za rad u ekoturizmu i avijaciji.
„Naučnici su otkrili da guano koralima služi kao đubrivo, te stoga populacija ptica privučena stablima pomaže procvatu grebena", kaže.
Dr Keti Taunsend, morski biolog i redovan profesor na Univerzitetu Sanšajn kousta, kao i vodeća na ovom projektu, rekla je da je za pripremu ostrva kao „barke" ključno saznati što više o njemu.
„Trenutno pravimo spisak osnovnih vrsta, kako bismo utvrdili koje sve obitavaju ovde.
„To će nam pomoći da pratimo 'termalne izbeglice' (morske vrste i ptice koje se sele na sever usled porasta temperatura) koje s vremenom pristižu", rekla je ona.
Ovaj projekat - kom posetioci ostrva mogu da doprinesu tako što će postaviti fotografije morskog života i ptica na Fejsbuk stranicu projekta - dodatno je dobio na značaju 2020, kada je Južni Veliki koralni greben prvi put doživeo izbeljivanje korala.
Na sreću, oštećeni korali u ovoj regiji su se u najvećoj meri oporavili.
„Južni Veliki koralni greben je vrlo otporan i veoma zdrav, pa može povremeno da podnese takve događaje.
„Problemi nastaju kada ti događaji učestaju, čemu smo svedočili na drugim delovima grebena", rekla je Taunsend.
Nakon što je, posle renoviranja vrednog 22 miliona australijskih dolara, 2019. ponovo otvoren, Centar za kornjače Mon Repos, u regiji Bandaberga - koji nudi ključno stanište za ugrožene glavate kornjače - takođe primenjuje strategije kako bi se izborio sa uticajem klimatskih promena kao što je porast temperature, što može da uveća procenat ženki morskih kornjača koje su se izlegle.
„Naša mrestilišta su u senci, što malčice može da umanji temperaturu inkubacije", rekla je Loren Engldou, rendžer u ustanovi kojom upravlja Služba za nacionalne parkove i divljinu.
Ona vodi ture tokom letnje sezone gnežđenja.
„To takođe sprečava da se čitavo leglo pregreje, pošto kornjače mogu da uginu ako im je pretoplo, što smo počeli da primećujemo uz porast letnjih temperatura", navodi Engldou.
Dodaje da naučni tim centra takođe procenjuje uticaj veštačkog navodnjavanja putem dina na uspešniji razvoj legla.
Priobalni grad Bandaberg, koji je na putu da do kraja 2021. dobije sertifikat EKO destinacije (kojim bi se potvrdila posvećenost te sredine održivom razvoju), savršena je baza za postepeno istraživanje Južnog Velikog koralnog grebena, uz novu glamping ponudu Spliters farma, koji, uz svoj mali uticaj na životnu okolinu, nude adekvatnu alternativu lokalnim originalnom eko-hotelu Kelis bič rizort u Bargari.
Tezge ispred farmi prepune su svežih proizvoda, a druge lokalne atrakcije, među kojima je i Centar za posetioce Bandaberške destilerije ruma i australijskih oraha, otvoren sredinom 2021. godine, nude uvide u održiv uzgoj i njegovu vezu sa zdravljem koralnog grebena.
Dalje na sever, u regiji Kaprikorn, posetioci mogu da obiđu morsku istraživačku stanicu i provedu neko vreme među obiljem morskih ptica u Utočištu ostrva Heron, kao i da glampuju na susednom ostrvu Vilson, koje je 2019. ponovo otvoreno kao luksuzno eko-utočište.
Uz brodove sa motorima na dizel i avionima i helikopterima sa većom emisijom gasova, koji se, usled velike udaljenosti od kopna, trenutno koriste da prevezu turiste do Kaprikorn i Banker grupe, poseta ovom delu grebena još uvek nije sasvim lišena izazova u vezi s održivošću.
Ali ne misle samo lokalni preduzetnici da turizam, uprkos tome, igra važnu ulogu u očuvanju ovog čuda prirode.
„Ekonomska sila turizma inicijalno je pomogla da uopšte dođe do stvaranja Morskog parka Velikog koralnog grebena.
„A sada, u suočavanju sa klimatskim promenama, turizam nudi snažan ekonomski podstrek očuvanju grebena u životu", rekla je Taunsend.
Kako spasavanje korala na Sejšelima utiče i na vas:
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
