Da li su slike Muhameda oduvijek bile zabranjene

Za većinu muslimana zabrana je apsolutna - Muhamed, ili bilo koji drugi prorok Islama, ne smije ni na koji način da bude prikazan na slici

6883 pregleda 4 komentar(a)
Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Vodi se komplikovana rasprava o tome da li je bilo kakav prikaz, čak i pun poštovanja, zabranjen u okviru Islama.

Za većinu muslimana zabrana je apsolutna - Muhamed, ili bilo koji drugi prorok Islama, ne sme ni na koji način da bude prikazan na slici.

Veruje se da slike, kao i statue, podstiču na idolatriju.

U mnogim delovima sveta ovo nije kontroverzno pitanje.

Istorijski gledano, dominantni oblici u islamskom slikarstvu bili su geometrijski, uskovitlane šare ili kaligrafija - umesto figurativnog slikarstva.

Muslimani ukazuju na stih u Kuranu u kom se pojavljuje Abraham, kog smatraju prorokom:

„Abraham poruči svom ocu i svom narodu: 'Kakve su to slike čijem se obožavanju odajete?' Oni rekoše: 'Zatekli smo svoje očeve kako ih obožavaju.'

„On reče: 'Svakako ste bili, i vi viši očevi, u očiglednoj zabludi.'"

A opet ne postoji pravilo u Kuranu koje izričito zabranjuje prikazivanje proroka, prema rečima profesorke Moni Sidiki sa Univerziteta u Edinburgu.

Umesto toga, ova ideja potekla je iz hadita - priča o životu Muhameda i njegovim izrekama sakupljenim u godinama posle njegove smrti.

Sidiki ukazuje na prikaze Muhameda, koje su pravili muslimanski slikari, a koji datiraju iz Mongolskog ili Otomanskog carstva.

Na nekim od njih, Muhamedove crte lica su skrivene, ali je očigledno da je to on.

Ona kaže da su te slike bile inspirisane privrženošću: „Većina ljudi naslikala je te slike iz ljubavi i poštovanja, a ne iz idolopoklonstva."

U kom trenutku su onda prikazi Muhameda postali „haram", iliti zabranjeni?

Mnoge slike Muhameda koje datiraju iz 14. veka bile su namenjene samo za privatnu upotrebu, da bi se izbegla idolatrija, kaže Kristijana Gruber, vanredna profesorka Islamskog slikarstva sa Univerziteta u Mičigenu.

„Na neki način to su bili luksuzni artikli, verovatno čuvani u bibliotekama za elitu", dodaje ona.

Među takve primerke spadale su i minijature koje su prikazivale likove iz Islama.

Getty Images

Gruber kaže da je širenje štampanih medija sa masovnim tiražima u 18. veku predstavljalo izazov.

Kolonizacija nekih muslimanskih teritorija od evropskih sila i ideja takođe je bila značajna, kaže ona.

Islamski odgovor bio je isticanje koliko se njihova vera razlikuje od hrišćanstva, sa njegovim istorijatom javne ikonografije, tvrdi Gruber.

Slike Muhameda počele su da nestaju, a pojavila se nova retorika koja je govorila protiv tih prikaza.

Ali imam Kari Asim, iz džamije Lids Maka, jedne od najvećih u Velikoj Britaniji, poriče da je došlo do krupne promene.

On tvrdi da je efekat hadita, sa njihovim zabranama bilo kakvih slika živih stvari, da su oni automatski i zabrana prikazivanja Muhameda.

On kaže da se srednjovekovne slike moraju posmatrati u okviru konteksta.

„Većina ovih slika odnosi se na konkretno Noćno putovanje i uzdizanje u Nebo. Postoje ovan ili konj. On je na konju ili tako nečem."

„Klasični učenjaci su veoma oštro osuđivali čak i te prikaze. Ali oni postoje."

Ključna poenta je da to nisu prosti prikazi Muhameda.

Asim tvrdi i da centralna tema mnogih tih slika nije jasna.

Pitanje je da li su svi ti opisi zapravo želeli da prikažu Proroka ili nekog njegovog bliskog saradnika opisanog u istoj sceni, sugeriše on.

Profesor Hju Godar, direktor Centra Alvalid za studije Islama u savremenom svetu na Univerzitetu u Edinburgu, kaže da jeste došlo do promene.

„Ne postoji jednoglasje u bilo kom od temeljnih izvora - Kuranu ili haditima. Kasnija muslimanska zajednica obično je gajila različite stavove po ovom pitanju, baš kao i po mnogim drugim."

Arapski učenjak Muhamed Ibn Abd Al Vahab, čija su učenja utrla put vahabizmu, dominantnom obliku sunitskog Islama u Saudijskoj Arabiji, bio je ključna ličnost.

„Rasprava je postala mnogo žustrija - naročito kad je u pitanju pokret Muhameda Ibn Abd Al Vasabija. Javljalo se podozrenje prema poštovanju bilo čega što nije Bog. To se odnosilo i na Proroka."

„Došlo je svakako do značajne promene u poslednjih 200 godina, ali verovatno i u poslednjih 300."

Situacija je jasnija sa kipovima ili bilo kakvom drugom vrstom trodimenzionalnog prikaza, ističe Godar, gde je zabrana oduvek bila izričitija.

Za neke muslimane, kaže Sidiki, averzija prema slikama prenosila se čak na odbijanje da se drže slike bilo kog živog bića - čoveka ili životinje - u njihovim domovima.

Zabrana prikaza nije se, međutim, proširila svuda - mnogi šiitski muslimani kao da zauzimaju donekle drugačiji stav.

Savremene slike Muhameda i dalje su dostupne u nekim delovima muslimanskog sveta, prema rečima Hasana Jusefija Eškavarija, bivšeg iranskog klerika, koji sada živi u Nemačkoj.

On za BBC kaže da danas slike Muhameda vise u mnogim iranskim domovima.

„Sa verske tačke gledišta, ne postoji zabrana tih slika. Te slike imate i u radnjama, ne samo u kućama.

„One se ne doživljavaju kao uvredljive, bilo sa verske ili kulturološke tačke gledišta", ističe.

Razlike u pristupu među muslimanima mogu se videti duž tradicionalnih granica između šiita i sunita, ali Gruber kaže da oni koji tvrde da je zabrana oduvek istorijski postojala greše.

To je argument koji mnogi muslimani ne prihvataju.

„U samom Kuranu se ništa ne kaže", rekao je za BBC doktor Azam Tamimi, bivši šef Instituta za islamsku političku misao.

„Ali je od svih islamskih autoriteta prihvaćeno da prorok Muhamed kao i svi drugi proroci ne smeju da budu nacrtani i ne smeju da se pojavljuju na slikama zato što su oni, prema islamskoj veri, bezgrešni pojedinci, uzori.

„Stoga ne smeju da se prikazuju ni na koji način koji bi mogao da iskaže nepoštovanje prema njima", objasnio je Takimi.

Njega ne razuverava argument da ako su postojali srednjevekovni prikazi Muhameda, onda to govori da nije postojala apsolutna zabrana.

„Čak i da su postojali, njih bi osudili islamski učenjaci."


Pogledajte priču o tradicionalnim derviškim običajima:


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk