Pit Maravić i NBA liga

Kako je Pistol Pit zamađijao cijelu Ameriku i utabao put novoj košarci

Piter Maravić, poznat po nadimku Pistol Pit, po stilu šutiranja u mladosti, kao da poteže pištolj iz futrole, rođen je na današnji dan pre 75 godina

14468 pregleda 7 komentar(a)
Foto: Getty Images
Foto: Getty Images

Mršavi muškarac u belom dresu - i neobično kratkim šortsem, jer takva je sportska moda bila davnih sedamdesetih - stuštio se kao strela ka protivničkom košu.

Kosa mu je crna, dres beo, na grudima broj 44, a na leđima - Maravić.

„On je ofanzivna mašina… Pa je' l ima nešto da ne zna", kaže oduševljeno sportski komentator nešto kasnije, prosipajući hvalospeve o Amerikancu srpskog porekla.

A onda - šoutajm, po čemu je bio prepoznatljiv.

Dodavanja bez gledanja, pa iza jedno leđa, a onda drugo uz okret oko svoje ose, kao da pleše, što je upravo i radio tokom čitave karijere - plesao po terenu.

„Njegova košarka je bila kao čarobna frula, gde god je igrao svi su ga pratili i gledali", kaže za BBC na srpskom Maršal Teril, američki novinar, publicista i autor knjige Maravić, o nekadašnjem igraču Jute Džez, Atlanta Hoksa i Boston Seltiksa.

Piter Maravić, poznat po nadimku Pistol Pit, po stilu šutiranja u mladosti, kao da poteže pištolj iz futrole, rođen je na današnji dan pre 75 godina.

Poznat je kao jedan od najboljih ofanzivnih košarkaša u Americi, a u nedavno završenoj NBA sezoni njegovo ime našlo se na listi 75 najvažnijih igrača u istoriji lige.

Koliko je bio dominantan pokazuje i to da je i dalje vlasnik brojnih rekorda američke koledž košarke, gde mu je prosek poena po meču bio 44,2 - i to pre uvođenja linije za tri poena.

„Pit Maravić je bio hrabar sportista koji je opsesivnim treniranjem doneo novi nivo stila, veštine i kreativnosti u igru", navodi za BBC na srpskom Vejn Federman, američki komičar, i glumac, koji je sa Terilom radio na knjizi o Maraviću.

„Uveo je umetnost i u koledž i u NBA košarku, iako nije želeo da ga pamte samo kao košarkaša", dodaje Federman.

Maravićev život imao je i teške trenutke - u penziju je otišao 1980. „razočaran i teško depresivan", navodi Federman, zbog čega se dugo tražio.

Preminuo je 1988, sa samo 40 godina, tokom košarkaške utakmice sa prijateljima.

„Doktori su tada otkrili da je rođen sa srčanom manom, zbog koje nije trebalo da doživi ni 20 godina", tvrdi Federman.

„Ceo život Pita Maravića bio je medicinsko čudo."

BBC

Zašto je Pistol Pit važan za košarku?

Maravić je proklizao.

Lopta je u rukama njegovog direktnog protivnika, koji u tom trenutku verovatno misli da njegov tim barem na sekund ima prednost.

Međutim, na crno-belom snimku ubrzo dolazi do preokreta.

Pistol Pit sa zemlje krade loptu i odmah juri ka košu.

Protivnik je koji metar iza i juri ga, sa namerom da ga blokira.

Ali kada je Maravić podigao ruke ka košu, a on njegov protivnik skočio, tamo gore, među oblacima, nije bilo ničega.

Pistol Pit se zaustavio, sa zemlje gledao kako njegov on proleće, okrenuo i lagano pogodio, sam kao duh.

„Ne znam kako ga zaustaviti, ovo je previše", čuje se glas sportskog komentatora posle jednog od Maravićevih poteza.

„Ne znam za tebe, ali ponestaje mi stvari koje mogu da kažem o njemu", dodaje njegov kolega.

Nekoliko decenija kasnije, Teril i Federman imaju mnogo toga da kažu o Maraviću.

„Želeo sam da budem koautor knjige o njemu zato što je Pit jedan od najfascinantnijih sportista 20. veka", navodi Federman.

Bio je, kaže, privučen i „šekspirovskim aspektom njegovog životnog puta".

„Bio je zaista prava legenda, ali uprkos svim uzbudljivim i čarobnim trenucima, nikada nije osvojio šampionsku titulu."

Maravićevu igru poredi sa veštinama Kajrija Irvinga iz Bruklin Netsa i Stiva Karija iz Golden Stejt Voriorsa, koji su među najboljim košarkašima današnjice.

Teril kaže da su Maravića posebno voleli mladi.

„Njegov šoumenski pristup košarci utabao je put NBA ligi kakvu danas znamo… Bio je 20 ili 30 godina ispred svog vremena", dodaje.

Međutim, takav pristup nije mu donosio samo dobre stvari.

U to doba, ističe Teril, šoumene su mnogi gledali sa podozrevanjem i nimalo im se nije sviđalo to što radi.

Federman njih naziva „košarkaškim puristima", a bilo ih je i među Maravićevim saigračima.

„Ali ljudi su dolazili da ga gledaju kako igra i pravi šou", navodi Teril.

Igrao je plejmejkera i bio i sasvim dobar asistent, ali Maravić je pre svega upamćen kao vrhunski košgeter.

„Postoji istraživanje jednog statističara u Luizijani, koji je zaključio da bi Maravić po današnjim pravilima na koledžu imao prosek od oko 57 poena po utakmici", kaže Teril.

Getty Images

I trening i talenat - recept za uspeh

Pit Maravić rođen je 22. juna 1947. godine u Alikvipi, malom mestu u saveznoj državi Pensilvaniji, nedaleko od Pitsburga, gde živi tek nekoliko hiljada ljudi.

Njegov otac, Piter Pres Maravić, koji je takođe igrao košarku, a potom i bio trener, bio je sin srpskih emigranata.

„Pit je bio veoma ponosan na srpsko poreklo, njegova porodica je poreklom iz Crne Gore ", kaže Teril.

„Sećam se jednog teksta u novinama, kada je posle utakmice u Pitsburgu otišao u srpski klub, gde su mu pravili srpsku hranu i gde je osetio mnogo ljubavi.

„U jednom trenutku Maravić se okrenuo ka novinaru i rekao nešto poput 'šta kažeš za Srbe, a? Zar nisu nešto posebno'."

Talenat za košarku pokazao je veoma brzo, ali i nešto što ne ide često uz takve ljude - spremnost za naporan i težak rad.

„Trenirao je i do osam sati dnevno i zbog toga sebe nazivao robotom, a kasnije je izjavio i da je toliko trenirao da je sam sebi oduzeo detinjstvo", kaže Teril.

„U tome je bila tajna njegovog uspeha."

Veliki udeo u tome ima upravo njegov otac, sa kojim je Pit bio veoma blizak.

„Otac ga je od početka gurao da bude bolji", navodi Teril.

„Na primer, rekao mu je da neće imati novca da ga pošalje na koledž, ali da će, ukoliko bude dovoljno naporno trenirao, moći da dobije košarkašku stipendiju".

Teril tu naglašava da Pres Maravić sina nije „ni na šta primoravao", već da je Pit to „sve sam želeo, kako bi usrećio oca".

U to vreme nastaje i Pitov nadimak, za koji Teril ima logično objašnjenje.

Kako navodi, Maravić je u školi bio veoma mršav i fizički nerazvijen, zbog čega mu nije bilo lako da šutira na koš.

Zato je loptu izvlačio sa strane, kako bi prikupio više snage.

NBA karijera

Po završetku škole, Maravić upisuje Luizijana državni univerzitet (LSU), gde je odmah pokazao šta zna.

Na prvom meču, na kojem su doduše igrali samo brucoši, postigao je 50 poena, imao 14 skokova i 11 asistencija.

U tri naredne godine, kada je igrao za prvi tim, Maravić je oborio brojne napadačke rekorde, iako mu neke stvari nisu išle naruku:

Nije igrao za prvi tim u prvoj godini koledža, nije bilo trojki, kao ni vremenski ograničenog napada, što znači da su utakmice bile dosta sporije i sa manje poena.

„Ironično, koledž nikada nije završio", kaže kratko Federman.

Usledio je prelazak u NBA ligu.

Getty Images

Atlanta Hoksi izabrali su ga 1970. kao trećeg pika na NBA draftu.

„Iako je više puta izabran za jednog od najboljih igrača svih vremena, njegovu NBA karijeru uglavnom vidim kao nesrećnu", smatra Teril.

„Nije bio u timovima koji su imali ono što je potrebno da bi bili šampioni."

Kako kaže, u to doba nije bilo toliko prelazaka igrača iz kluba u klub.

„Gde god da vas draftuju tu biste bili zaglavljeni", navodi.

„Boston Seltiksi su želeli da ga uzmu 1970. godine, a u toj deceniji su osvojili tri titule - sa Maravićem u timu osvojili bi bez problema osvojili još dve.

„Dakle, da je imao sreće imao bi pet titula, a ovako nije imao nijednu."

Maravić se u Atlanti na početku nije dobro uklopio - pojedinim saigračima se nije sviđao njegov šoumenski pristup košarci, a imali su i problem sa visinom njegove plate.

Situacija se poboljšala tek u Pitovoj trećoj sezoni, kada je u proseku beležio 26, 1 i 6,9 asistencija poena po meču, što je mu je donelo i prvo Ol star takmičenje.

Jednom godišnje u NBA ligi igra se revijalna utakmica na koju pozivnicu dobiju samo najbolji igrači u ligi - sve zvezde, tj. Ol star.

Potom je 1974. usledio prelazak u Nju Orleans Džez, koji će posle selidbe prvo postati Solt Lejk Džez, a onda i današnja Juta Džez.

„U Atlanti se dugo tražio, uz te probleme sa timom, a kada je stigao u Nju Orelans već je bio formirana zvezda i napravili su tim oko njega", kaže Teril.

Ipak, ni Džezerima nije išlo lako.

Iako je tokom prve dve sezone Maravić beležio u proseku više od 20 poena i bio deo najbolje petorke lige, Nju Orleans je i dalje bio daleko od plejofa.

U trećoj sezoni Pistol Pit je bio na vrhuncu NBA karijere - imao je u proseku 31,1 poen po meču, uz više od 50 poena u četiri utakmice.

Od toga se posebno pamti jedna protiv Njujork Niksa, kada je postigao 68.

Međutim, u to vreme već kreću Maravićevi problemi sa kolenima.

U januaru 1980. on napušta Džezere i prelazi među slavne Boston Seltikse, koji su uz Los Anđeles Lejkerse jedan od najtrofejnijih klubova NBA lige.

Seltikse je tada već predvodio čuveni Leri Bird, jedan od najboljih košarkaša svih vremena.

Boston te godine stiže do finala Istočne konferencije - čiji pobednik sa šampionom Zapada igra za titulu NBA lige - ali tamo gubi od Filadelfije Seventisiksersa.

To je bila poslednja NBA sezona Pita Maravića.

Dres sa brojem sedam iz upotrebe su povukli i Juta Džez i Nju Orleans Pelikansi, dok se u Atlanti ne koristi broj 44.

Lutanje i smrt

Kraj karijere nije bio lak za Maravića.

„Voleo je košarku, ali kada je stigao do profesionalnog nivoa osetio je gorak ukus u ustima, jer je profesionalna košarka tada sve više postajala kao biznis", kaže Terit.

„Sva zabava je polako napuštala igru."

Federman dodaje da je Maravić karijeru završio „veoma depresivan".

„Iako je voleo košarku, ona ga nije potpuno ispunjavala", smatra Teril.

„Mnoge rok zvezde će vam reći isto - nije problem imati koncert ili igrati utakmicu, problem su tih 20 sati između nastupa", dodaje.

A Maravić je po završetku igračkih dana ostao i bez toga, zbog čega se dugo tražio.

Praktikovao je jogu, postao vegetarijanac, u jednom trenutku prešao i u hinduizam.

„Želeo je sve što će mu praviti distrakciju", navodi Teril.

Posebno se interesovao za ufologiju, pseudonauku koja se bavi istraživanjem NLO-a, neidentifikovanih letećih objekata.

Na kraju je se pronašao u veri, kaže Teril i „bio potpuno nova ličnost".

„Pomagao je drugima, uživao u tome i želeo da bude uzor mladima."

Umro je 5. januara 1988. u Kaliforniji, tokom košarkaške utakmice sa prijateljima iz crkve, a Federman se dobro seća tog trenutka.

„Bio sam u Los Anđelesu, kada sam čuo da je preminuo", navodi kratko.

„To je bio veliki šok za sve i ubrzo su svi mediji samo o tome izveštavali, a koliko god da je njegova smrt bila iznenađujuća, rezultati autopsije su bili još šokantniji", dodaje.

Uzrok smrti Pita Maravića bila je retka urođena mana - rođen je bez leve koronarne arterije, suda koji srce snabdeva krvlju.

Njegova desna koronarna arterija bila je znatno uveliko uvećana, što je sve nadomešćivalo.

„Maravić je 1974. godine pričao sa jednim novinarem iz Pitsburga i tada mu je rekao 'ne želim da igram deset godina u NBA ligi i umrem od srčanog udara sa 40'", navodi Federman.

„Upravo se to dogodilo."

Kako svet pamti Maravića?

Maravić je imao dva sina - Džejsona i Džoša, koji su takođe bili zagriženi košarkom.

„Otac mi je jednom dodao loptu, i od tada sam bio navučen", izjavio je Džejson Maravić za list USA Tudej.

„Rekao mi je da sam šutnuo na koš i promašio, pa se naljutio zbog toga i samo nastavio da šutiram... On je kao mali isto to radio."

Ipak, njegovi sinovi nisu imali košarkaške karijere.

Za to vreme godine prolaze, odnoseći decenije od smrti čuvenog Pistol Pita.

Kako ga svet pamti?

„Ove godine je izabran za jednog od 75 najboljih igrača u istoriji lige - velika i zaslužena čast za čoveka koji je navijačima stvorio toliko inspirativnih trenutaka", kaže Federman.

Ispred njegovog koledža u Luizijani Maravić danas ima statuu, a o njegovom životu objavljeni su brojni dokumentarni filmovi.

„Imao je i nekoliko predviđanja o budućnosti košarke", kaže Teril.

„Predvideo je da će plejmejkeri biti viši, iznad dva metra, kao što je to posle bio Medžik Džonson, da će igra biti brža, uz sve važnije atletske sposobnosti, a da će i više Evropljana postati deo NBA lige."

Tako je i bilo.

Nikola Jokić, jedan od tih Evropljana, a košarkaš Denver Nagetsa, danas je dvostruki uzastopni najkorisniji igrač NBA lige.

Teril zbog svega toga smatra da „košarkaški svet definitivno zna ko je Pit Maravić."

„Bio je inovator, a zbog mašte sa kojom je igrao uvek je bio posebno privlačan mladima, koji ga i dalje svakodnevno otkrivaju i gledaju", navodi.

„On i dalje živi kod snimke njegovih utakmica na Jutjubu."

Maravić tamo i dalje pravi piruete i pleše.

„Opa, iza leđa (dodavanje), malo šoutajma", kaže komentator u jednom isečku sa utakmice, dok publika uzbuđeno tapše.

„Pa on ima sve poteze (u rukavu)... Neverovatno, apsolutno neverovatno."


Pogledajte video: „Košarka i materinstvo idu zajedno kad imaš podršku"


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk