Šumski požari i Balkan:

Grci strahuju da će megapožari postati nova normalnost Mediterana

Samo prošlog ljeta Grčku je zadesilo hiljade šumskih požara, koje je potpirivao najjači toplotni talas decenijama unazad

3170 pregleda 1 komentar(a)
Foto: Reuters
Foto: Reuters

Svetski lideri su pod velikim pritiskom da reaguju na globalno zagrevanje, dok intenzivni toplotni talasi i česti šumski požari postaju sve veća pretnja po Mediteran.

Samo prošlog leta Grčku je zadesilo hiljade šumskih požara, koje je potpirivao najjači toplotni talas decenijama unazad.

Turska, Italija i Španija su takođe doživele drastične požare, a požar na grčkom ostrvu Evija 2021. najveći je u Grčkoj otkako su počeli da vode evidenciju.

Ono što se desilo na Eviji bio je megapožar, snažan opšti požar, za koji su im bile potrebne dve nedelje da bi ga stavili pod kontrolu.

Uz još toplotnih talasa koji se predviđaju za buduća leta, vlada bojazan da bi megapožari mogli da postanu nova normalnost.

„Nikad ovo nismo očekivali", kaže Nikos Dimitrakis, zemljoradnik rođen i odrastao na severu Evije.

„Mislili smo da bi mogao da izgori samo deo, kao u prethodnim požarima. Ali sad je izgorela čitava oblast."

BBC

Kad je vatra stigla do njegove zemlje, rekao mi je da nije bilo nikoga da mu pomogne.

Opkoljen plamenom, zgrabio je granje u očajničkom pokušaju da ugasi vatru.

„Vatra je stizala uzbrdo, bila je jako bučna, a ja samo samo sedeo i gledao. U jednom trenutku sam samo briznuo u plač i otišao.

„Ne možete ništa da uradite ukoliko nemate vatrogasni kamion u blizini, nešto. Sami, šta možete da uradite?".

Kao i mnogi ljudi na Eviji, Nikosu je šuma predstavljala osnovno sredstvo za život.

„Izgubili smo naše bogatstvo, našu šumu, mi smo živeli od nje.

„Izgubili smo naše borove sa kojih bismo brali grožđice, izgubili smo kestenje, izgubili smo orahe.

„Pitanje je sada kako će nas država izdržavati."

Reuters

Nikos kaže da su vlasti krive za neadekvatno rešavanje krize.

„Besan sam zato što nisam očekivao da se desi ova katastrofa. Jeste, klimatske promene su faktor, ali nije smelo da se dozvoli da se požar toliko proširi.

„Oni su odgovorni. Oni su nas spalili i svesni su toga."

Mnogi meštani kažu da vlasti nisu učinile dovoljno da bi sprečile širenje požara, ali vatrogasci kažu da su ovogodišnji megapožari bili do sada neviđeni.


Pogledajte video o katastrofalnom požaru na Eviji


„Nije samo grčki problem"

Potpukovnik Stratos Anastasopulos, zadužen za koordinaciju aviona za gašenje požara širom Grčke, povezao me je helikopterom da bih videla razmere štete.

Copernicus/Reuters

Tokom 23-godišnje karijere on se ne seća ničeg sličnog.

„Bio je to rat… zato što smo imali mnogo požara širom Grčke - gotovo 100 požara dnevno istovremeno tokom pet ili šest dana. I zato nam je bilo veoma, veoma teško."

Vremenski uslovi su se veoma razlikovali ove godine, kaže on, okrivivši za situaciju dugi period toplotnih talasa i vrlo malo kiše.

„Mislim da svi možemo da vidimo klimatske promene. To nije samo grčki problem ili američki problem ili italijanski problem. To je globalni problem."

Grčki premijer Kirijakos Micotakis okrivio je klimatske promene za razmere štete.

„Klimatske promene su stigle", kaže on.

„Uradili smo sve što je u ljudskim mogućnostima, ali to nije bilo dovoljno."

Iako je priznao da je bilo grešaka u reakciji, „intenzitet fenomena srušio je mnoge naše odbrane."

Izgorelo je više od 50.000 hektara šume samo na severnom delu Evije.

Trebalo je skoro dve nedelje da se požar stvari pod kontrolu.

Posledice štete osećaće se još godinama.

BBC

Šumari kažu da će se borove šume na kraju regenerisati ako budu mogle da se zaštite od budućih požara - ali da će biti potrebno 30 godina da ponovo izraste drveće.

Morali su da poseku mrtvo drveće širom severnog dela Evije da bi napravili mesta za rast novog drveća.

Elijas Ciritis, stručnjak za šumske požare pri Svetskoj fondaciji za prirodu, kaže da borove šume mogu da se izbore i čak napreduju sa požarima koji se dešavaju svakih 30 do 40 godina.

Ali on se plaši da neće imati vremena da se obnove ako požari budu izbijali isuviše često.

„Uzdam se u prirodu, priroda će učiniti sve", rekao mi je on.

„Mediteranske šume su naviknute na šumske požare. To je sastavni deo njihovog mehanizma rehabilitacije.

„Ali dok verujem u prirodu, ono u šta ne verujem su ljudi."

„Rešite uzroke požara"

Elijas, koji je i dobrovoljni vatrogasac, plaši se da su vlasti u opasnosti od ulaska iz jedne krize u drugu.

Bez velikog naglaska na prevenciji, on se plaši da će se megapožari dešavati iznova i iznova.

On želi bolje gazdovanje šumama, čišćenje od zapaljivog šumskog ogreva, kao što su slomljene grane i mrtvo lišće, naročito u oblastima gde se nastambe nalaze veoma blizu šuma.

„Političari ovde u Grčkoj kažu da je problem šumskih požara u klimatskim promenama.

„Ali, znate, klimatske promene su samo jedan od kriterijuma za jače šumske požare."

Zbog toga on veruje da ljudi treba da budu spremni da se prilagode novoj relanosti češćih toplotnih talasa i većeg broja rizičnih dana od požara.

„Pitajte naše kolege u Španiji, Portugalu, Italiji ili Turskoj: reći će vam da su novi trend u šumskim požarima megapožari - megapožari na koje utiču klimatske promene."

A njegov odgovor na klimatske promene je vera u prevenciju.


Pogledajte video o vatrogagascu-dobrovoljcu sa Evije


Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk