Rusija, Ukrajina i psihologija

Da li je Putinov "mačo imidž" kriv za rat

Putinovi pokušaji da bude viđen kao branilac "tradicionalnih" vrijednosti i "snažan vođa" dugo su ismijavani, pa čak i kritikovani zbog daška onoga što se obično naziva "toksična muškost", često definisana tvrdoćom, traženjem moći, emocionalnom distancom, homofobijom i prezirom prema ženama

19506 pregleda 18 komentar(a)
Foto: AFP
Foto: AFP

Kada je odlazeći britanski premijer Boris Džonson rekao da ruski predsednik Vladimir Putin ne bi započeo rat u Ukrajini da je žena, to je izazvalo buru negodovanja u Rusiji.

Ovo možda nije bilo iznenađujuće, s obzirom da je ruski predsednik dugo i pažljivo brusio imidž „pravog muškarca".

Nekoliko analitičara je za BBC ruski servis reklo da patrijarhat i mačizam ostaju dominantni u širem ruskom vladajućem establišmentu i igraju ulogu u javnoj podršci invaziji.

„Da je Putin žena, što očigledno nije, ali da jeste, zaista ne mislim da bi se upustio u ludi, mačo rat invazije i nasilja na način na koji to čini", rekao je Boris Džonson u junu.

„Ako želite savršen primer toksične muškosti, to je ono što on radi u Ukrajini."

Džonsonove reči je kasnije ponovio i britanski ministar odbrane Ben Volas, koji je rekao da Putin ima „sindrom malog čoveka" i da je njegov „mačo" pogled na svet izazvao rat.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je ambasadora Velike Britanije u Moskvi i ukorilo ga zbog „iskreno grubih izjava britanskog rukovodstva".

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov predložio je Džonsonu da zakaže razgovor sa osnivačem psihoanalize, austrijskim neurologom Sigmundom Frojdom (1856-1939).

Putin je održao kratko predavanje o „okrutnosti" Margaret Tačer, premijerke Velike Britanije od 1979. do 1990. godine.

Da li je Boris Džonson pogodio metu i naterao ruske zvaničnike da tako oštro reaguju?

„Pravi muškarac" i njegovi ženstveni neprijatelji

AFP

Tokom predsedničkog mandata, Putin je svetu dosledno pokazivao fizičku snagu i hrabrost.

Spustio se u dubine Bajkalskog jezera u Sibiru, leteo paraglajdingom sa jatom ždralova, zaronio u potrazi za drevnim grčkim amforama na obali Krima, slikao se sa ugroženim amurskim tigrom (iako uspavanim) na ruskom Dalekom istoku, i, što je možda najupečatljivije, pozirao bez košulje na konju u divljini.

Ali Putinov „mačo" imidž je predmet mnogih šala na Zapadu.

Na poslednjem samitu, sami lideri G7 su se upustili u ironične komentare, a Džonson je podrugljivo sugerisao da učesnici treba da skinu jakne kako bi dokazali da su „opasniji od Putina".

Putinovi pokušaji da bude viđen kao branilac „tradicionalnih" vrednosti i „snažan vođa" dugo su ismevani, pa čak i kritikovani zbog daška onoga što se obično naziva „toksična muškost", često definisana tvrdoćom, traženjem moći, emocionalnom distancom, homofobijom i prezirom prema ženama.

Profesorka Elizabeta Vud, istoričarka i specijalistkinja za rodna istraživanja na Tehnološkom institutu Masačusetsa u Sjedinjenim Državama, kaže da ruski predsednik rutinski feminizuje neprijatelje i na taj način nastoji da ih ponizi.

„Ruske vlasti su pre rata stalno optuživale Zapad za 'histeriju'. Jasno je da je reč 'histeričan' pogrdna i da se obično pripisuje ženama", kaže ona.

Putin je na šale sa samita G7 odgovorio da bi bio „odvratan spektakl" kada bi zapadni lideri skinuli majice i savetovao ih da se bave sportom.

Bliski saradnici ruskog predsednika koriste sličnu strategiju da vređaju protivnike.

Sredinom marta, čečenski lider Ramzan Kadirov ismevao je milijardera Ilona Maska tako što je izokrenuo njegovo ime u žensku varijantu: „Ilona".

Kadirov je pozvao biznismena da započne kondicionu obuku u čečenskom kampu „Ahmat", gde bi se od „nežne devojke" transformisao u brutalnog muškarca.

Mask je izgledao zabavljen ovim predlogom, pa je neko vreme čak promenio naziv sopstvenog Tviter naloga u „Ilona Mask".

Izgradnja države i „nova ruska muškost"

Getty Images

Stvar se ne zaustavlja sa Putinom i Kadirovim.

Mnogi stručnjaci ističu da je čitava ruska struktura moći izgrađena oko ideje muškosti.

Čak i kada je Putin počinjao transformaciju u „novi tip ruske muškosti", imidž Rusije je takođe doživeo promenu, kaže Elena Gapova, profesorka sociologije na Univerzitetu Zapadni Mičigen.

„(Novi tip čoveka) više nije bio neki intelektualac sa naočarima iz sovjetskog romana iz 1980-ih, izgubljen u mislima putujući u prigradskom moskovskom vozu.

„Umesto toga, on je otelotvorio hladan ideal snažne volje - predstavnika nove klase menadžera orijentisanih na rezultate", objašnjava ona.

Početkom 20. veka, filozof Vladimir Rozanov je definisao Rusiju kao „ženu koja zauvek traži verenika".

Početkom 21. veka pop pesma „Neko kao Putin" zauzela je vrh top-lista - opisuje ženu koja traži verenika.

Osim što u njenom slučaju, ona zna da želi da ovaj verenik bude - ruski predsednik.

„Rusija je želela da vidi sebe kao Putina", objašnjava profesorka Gapova.

„Pojavila se metafora 'Rusije koja ustaje sa kolena' i pojavio se muški ideal koji su oličavali Putin i kohorta.

„Istovremeno, u drugoj deceniji 21. veka odvijao se proces izgradnje države koji je bio usmeren na snažnu centralizovanu moć.

„Čini se da je jasna veza između projekta uspostavljanja jake države i normativnog maskuliniteta."

Uvek alfa mužjak

Getty Images

Ali čak i u isključivo muškom okruženju, Putin izgleda mora da ostane alfa mužjak.

Prema rečima profesorke Elizabete Vud, ovaj prikaz muškosti postao je Putinov način da demonstrira sopstvenu moć.

„S jedne strane, on projektuje imidž racionalnog, praktičnog pojedinca - on je precizan i sposoban da reši tehnička pitanja", primećuje ona.

„S druge strane, on pokazuje stalnu agresiju."

Vud se priseća poznatog incidenta iz 2009. godine kada je Putin posetio grad Pikaljevo, u kome su meštani protestovali zbog zatvaranja fabrike: „Putin je doleteo helikopterom i prekorio sve! Prekorio je radnike i menadžere, ali je posebno prekorio (biznismena Olega) Deripasku".

Stručnjakinja povlači paralelu između ovog incidenta od pre 13 godina i mnogo novijeg - februara ove godine.

U poslednjem, tokom sastanka Saveta za nacionalnu bezbednost, nekoliko dana pre početka ruske invazije na Ukrajinu, Putin je javno okrivio šefa spoljne obaveštajne službe Sergeja Nariškina.

Smatra se da Nariškin, obaveštajac sa višedecenijskim iskustvom, pripada užem krugu ruskog predsednika.

„Agresivno je zahtevao odgovor - da ili ne. Tako je pokazao da je i dalje 'alfa' u svim situacijama.

„I ta 'treskanja' su takođe veoma muška osobina."

Ali ipak, šta da je Putin žena?

Svi stručnjaci sa kojima smo razgovarali saglasni su u jednom: Džonsonova sugestija da ženska verzija Putina ne bi započela rat je povezana sa stereotipima.

„Džonsonove reči treba shvatiti više kao metaforu", kaže Elena Gapova.

„Postoji tradicionalna percepcija da su žene manje agresivne i više empatične od muškaraca, ali to je zbog činjenice da je manje verovatno da će žene zauzimati one društvene pozicije sa kojih možete započeti rat ili donositi važne odluke."

Sve sugestije da se ratovi i revolucije svetske istorije mogu pripisati patrijarhatu, a da bi istorija bila drugačija da je na vlasti bilo više žena, smatra Gapova, spekulativne su.

Istina je da se Džonson poziva na stereotipne ideje o ženama koje govore da je ženama lakše da pregovaraju ili pokazuju slabost ili emocije, ali on ih koristi da bi se suprotstavio Putinovoj stereotipnoj muškosti, kaže psihološkinja Marina Travkova.

„Za žene, nema (ili barem ima manje) sramote u 'povlačenju' ili 'izvinjavanju'", objašnjava ona.

„Štaviše, muškost je povezana sa herojstvom - sa idejom da se umre za državu, umesto da se živi sa decom u ulozi oca. Žene su, u međuvremenu, više povezane sa decom.

„Manje je verovatno da će podržavati tu vrstu herojstva i, u tom pogledu, mislim da je komentar Borisa Džonsona validan."


Pogledajte video: Putin i beloruski predsednik Lukašenko na ledu


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk