Hiljade ljudi beže pred šumskim požarima u Francuskoj, Portugalu i Španiji.
Vatre gore i na Aljasci, severu Arktičkog kruga i širom severne Kanade, a nije prošlo mnogo vremena otkako je dim od zapaljenih šuma Argentine zaklonio dnevnu svetlost u glavnom gradu Paragvaja.
Da li su šumski požari sve češći - i da li su sve zemlje opremljene da se izbore sa njima?
Stručnjaci tvrde da su „ekstremni vatreni vremenski uslovi" - vreme koje stvara zapaljive uslove za šumske požare - sve češći i ekstremniji, u skoro svim regionima sveta.
Klimatske promene, kažu oni, čine vegetaciju zapaljivijom a zemlju suvljom, što požar čini verovatnijim, a često, kad se desi, većim i ozbiljnijim.
Ali posledice se razlikuje od regije do regije i na njih mogu da utiču drugi faktori.
- Evropa na udaru toplotnog talasa: Smrtonosni požari se šire Mediteranom
- Požari u Kaliforniji prete da unište najviše drveće na svetu
- Grci strahuju da će megapožari postati nova normalnost Mediterana
Autori skorašnje studije u časopisu Geofizički pregled kažu da su neki šumski regioni visoke geografske širine doživeli povećanje od 50 ili više odsto izgorelih oblasti u prve dve decenije ovog veka.
Međutim, u afričkim savanama broj šumskih požara se u istom periodu smanjio, zbog promene upotrebe zemlje, uključujući širenje zemljoradnje.
A to, kažu eksperti, smanjuje ukupan broj šumskih požara u svetu i njegove ukupne izgorele oblasti.
„Savane postaju isprekidane i zbog toga ih zahvata manje požara", kaže doktor Nils Andela, viši naučnik za daljinsku detekciju pri BiZiro Karbon.
„I zbog toga što one čine 70 odsto svih svetskih šumskih požara, mi zapravo doživljavamo pad u globalnim zbiru incidenata sa požarima u divljini."
Sa svakim dodatnim povećanjem stepena zagrevanja, međutim, očekuje se da će se problem sa šumskim požarima u većini drugih regiona pogoršavati.
Izveštaj Programa za životnu sredinu Ujedinjenih nacija objavljen početkom ove godine predviđa globalno povećanje „ekstremnih požara" za do 14 odsto do 2030. godine i za 50 odsto do kraja veka.
Autori ističu da je verovatnije da se zapale oblasti koje su retko gorele u prošlosti, kao što su permafrost (gde je zemlja smrznuta tokom čitave godine) ili prašume.
Oni takođe pozivaju vlade da se bolje pripreme za šumske požare - uključujući mnogo veću potrošnju na prevenciju - i kažu da je siromašnijim zemljama potrebna pomoć međunarodne zajednice da bi se izborile sa sve većom pretnjom.
Doktor Joakin Ramirez, predsednik Međunarodnog udruženja za borbu protiv požara u divljini, kaže za BBC da postoji zjapeći jaz u budžetu između razvijenijih i manje razvijenih zemalja.
Godišnji budžet Sjedinjenih Američkih Država za gašenje požara je 10 milijardi dolara, kaže on, dok u Meksiku iznosi 50 miliona dolara.
U mnogim zemljama seljani su prepušteni sami sebi u borbi protiv požara, često sa jedva nešto više od golih ruku.
U maju je ogroman šumski požar zahvatio deo borove šume Šerani u severnom Pakistanu, na granici provincija Balokistan i Kiber Paktunkva.
Njeni borovi orasi važan su izvor prihoda, a meštani su pokušali da ugase požar granjem i metlama od grančica.
„Tek kad su stigli blizu požara shvatili su njegove razmere", kaže seljanin Gulam Saki.
„Vetar je postajao sve jači i potpirivao je vatru", dodaje on.
Sakijevi rođaci Kala Kan (35) i Muhamed Nur (30) bili su zaslepljeni ogromnim stubovima dima.
Dezorijentisani, počeli su da se kreću u pravcu vatre, koja ih je na kraju progutala, kaže on, ostavivši udovice i decu koji sada moraju da pokušaju da prežive bez hranitelja porodice.
„Nemamo podršku, nemamo resurse za borbu protiv takvih šumskih požara", kaže Saki.
Vlasti zadužene za borbu protiv prirodnih katastrofa nisu znale za požar, kaže klimatski aktivista Salmin Kpalvak, a nisu reagovale na prvobitne pozive za pomoć.
Nekoliko dana kasnije, poslat je helikopter da prospe vodu na vatru, ali bez rezultata.
Tek kad je Iran poslao avion opremljen da ispusti hiljade tona vode ugašen je veći deo požara.
U tom trenutku već je bilo uništeno oko 40 odsto od 26.000 hektara šume, kažu lokalni izvori za BBC.
Zahir Mirza, koji radi za nacionalni park Margala Hils blizu glavnog grada Pakistana Islamabada, kaže da tamošnjem osoblju takođe nedostaje obuka i oprema.
Da bi ugasili požar, oni se uglavnom oslanjaju na mlatilice za požar iz domaće radinosti, kaže on.
Da bi sprečili širenje požara oni prave bezbednosne pojaseve, „ali su se oni pokazali vrlo neodgovarajućim, a šumski požari postaju sve veći."
U borbi protiv klimatskih promena često se tvrdi da se previše dostupnih sredstava troši na ublažavanje - smanjenje količine ugljenika i drugih gasova zagrevanja koji se ispuštaju u atmosferu - a premalo na prilagođavanje ili pomoć zemljama da se lakše prilagode izlaženju na kraj sa posledicama klimatskih promena.
A od novca koji se troši na prilagođavanje, vrlo malo odlazi na pomoć u borbi protiv šumskih požara, kaže Dankan Mekvin iz Međunarodnog instituta za životnu sredinu i razvoj.
Radeći u Belizeu pre nekoliko godina, Mekvin je znao za samo jedan projekat obuke za borbu protiv šumskih požara, koji je podržala Američka šumarska služba.
„Ali to je bilo samo jedno mesto gde se to desilo. Nijedno drugo mesto u zemlji nije imalo nikakvu obuku ili podršku tog tipa."
„Ako je takav slučaj u zemlji koja je od najmanje razvijene zemlje postala zemlja u razvoju, zamislite samo šta se dešava u drugim siromašnijim zemljama u regionu."
Pogledajte video: Kako tehnologija iz vazduha pomaže u borbi sa šumskim požarima
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
