marginalizovani i osiromašeni unutar nepalskog društva

Priča o Kusunda narodu: Kako zvuči jezik na kojem je nemoguće reći "ne"

Njihov jezik, koji se takođe naziva kusunda, potpuno je jedinstven - lingvisti vjeruju da nije povezan ni sa jednim drugim jezikom na svijetu. Naučnici još nisu sigurni kako je nastao, a samo jedna žena ga tečno govori

12479 pregleda 1 komentar(a)
Foto: BBC/Ejlin Mekdugal
Foto: BBC/Ejlin Mekdugal

Kroz zimsku maglu brda Teraija, u ravničarskom Nepalu, osamnaestogodišnja Hima Kusunda izlazi iz školskog internata, ušuškana u ružičastoj dukserici sa kapuljačom.

Hima je jedna od poslednjih preostalih Kusunda, malene autohtone grupe koja je sada raštrkana po centralnom zapadnom Nepalu.

Njihov jezik, koji se takođe naziva kusunda, potpuno je jedinstven - lingvisti veruju da nije povezan ni sa jednim drugim jezikom na svetu.

Naučnici još nisu sigurni kako je nastao i ima niz neobičnih elemenata, uključujući nedostatak bilo kakvog standardnog načina negiranja rečenice, reči za „da" ili „ne", ili bilo koje reči za usmeravanje.

Prema poslednjim podacima nepalskog popisa stanovništva iz 2011. godine, ostalo je 273 Kusunda.

Pored toga, poznato je da samo jedna žena, četrdesetosmogodišnja Kamala Katri, tečno govori jezik.

Kusunde su veoma marginalizovani i osiromašeni unutar nepalskog društva.

Danas većina živi u zapadnom Nepalskom okrugu Dang, uspavanom regionu žutih polja i maglovitih, šumovitih brda.

Upravo ovde Komisija za jezike Nepala od 2019. drži časove kusunda, u nastojanju da očuva jezik.

U poslednjoj deceniji, kako je vlada Nepala pokrenula šeme za pomoć nepalskim domorodačkim grupama, ona je takođe počela da plaća za Himu i drugu decu Kusunda iz udaljenih područja da se upišu u srednju školu Mahindra u Dangu - ponekad udaljenu čak 10 sati vožnje - gde ih takođe uče maternjem jeziku.

Hima, poreklom iz ruralnog okruga Pjutan, koji se graniči sa Dangom, uči kusunda jezik dve godine.

Sada je u stanju da govori na osnovnom nivou.

„Pre nego što sam došla u školu u Dangu, nisam znala nijedan kusunda jezik", kaže ona. „Ali sam ponosna što ga sada poznajem, iako to nisam naučila od rođenja."

„Slušala sam druge (etničke grupe), poput Tarusa i Magara, kako govore svojim jezikom, i pitala se kako bi bilo razgovarati na maternjem jeziku. Mislim da je za mene i druge veoma važno da zaštitimo ovaj jezik."

BBC/Ejlin Mekdugal

Jezik na rubu izumiranja

Prvobitno polunomadski, narod Kusunda živao je u džunglama zapadnog Nepala do sredine 20. veka, loveći ptice i posmatrajući guštere, te trgujući slatkim krompirom i mesom za pirinač i brašno u obližnjim gradovima.

Iako su sada nastanjeni u selima, oni i dalje sebe nazivaju Ban Radža - kraljevi šume.

Međutim, kako je stanovništvo Nepala raslo, a poljoprivreda sve više rasparčavala džungle, pritisak na domovinu Kusunda se povećavao.

Vlada je zatim tokom pedesetih nacionalizovala velike delove šuma, što je bila nova prepreka njihovom nomadskom životu.

Kusunde su bile primorane da se nasele na jednom mestu, okrećući se radu i poljoprivredi.

Njihov mali broj, kao i različita priroda stanovništva, značili su da su se uglavnom venčavali sa susednim etničkim grupama.

Skoro svi su prestali da govore njihovim jezikom, što za njih znači gubitak veze sa prošlošću i identitetom.

Sa lingvističke tačke gledišta, to je znači i druge gubitke.

Madav Pokarel, profesor lingvistike na Univerzitetu Tribuvan u Katmanduu, poslednjih 15 godina nadgleda dokumentaciju jezika Kusunda.

On objašnjava da je nekoliko studija pokušalo da taj jezik poveže sa drugim jezičkim izolatima, kao što su burušaski iz severnog Pakistana i nihali iz Indije.

Ali nisu svi uspeli da dođu do čvrstih zaključaka.

BBC/Ejlin Mekdugal

Lingvistički istraživači trenutno veruju da je Kusunda preživeo drevni jezik aboridžina, koji se govorio širom subhimalajskih regiona, pre dolaska tibetansko-burmanskih i indoarijevskih plemena.

„Možemo pratiti sve druge jezičke grupe u Nepalu do ljudi koji dolaze izvan Nepala", kaže Pokarel.

„Samo za jezik Kusunda ne znamo poreklo."

Pored misterioznih početaka, lingvisti su primetili mnoge retke elemente jezika kusunda.

Bojraj Gautam, lingvista sa dubljim poznavanjem tog jezika, opisuje jednu od najneobičnijih njegovih karakteristika - ne postoji standardni način negiranja rečenice.

Zaista, jezik ima malo reči koje impliciraju bilo šta negativno.

Umesto toga, kontekst se koristi za prenošenje tačnog značenja.

Ako želite da kažete „neću čaj", na primer, možete upotrebiti glagol piti, ali u prilagođenom obliku koji ukazuje na veoma malu verovatnoću - sinonim za želju govornika - ispijanja čaja.

Jezik Kusunda takođe nema reči za apsolutne smerove, kao što su levo ili desno, pri čemu govornik umesto toga koristi relativne fraze kao što su „na ovu stranu" i „na onu stranu".

U međuvremenu, lingvisti kažu da kusunda nema utvrđena, kruta gramatička pravila ili strukture koje se nalaze u većini jezika.

Fleksibilniji je i fraze se moraju tumačiti u odnosu na govornika.

Na primer, radnje se ne dele na prošle i sadašnje.

Kada se kaže „video sam pticu" u poređenju sa „videću pticu", govornik iz naroda Kusunda može naznačiti prošlu radnju ne vremenom, već opisujući je kao iskustvo direktno povezano sa govornikom.

U međuvremenu, buduća radnja bi ostala opšta i nije povezana ni sa jednom temom.

Ironično, ovi retki kvaliteti - veliki deo onoga što jezik kusunda čini tako fascinantnom za lingviste - delom su razlog zašto su se trudili da nastave.

BBC/Ejlin Mekdugal

Kamala Katri, poslednja tečna govornica kusunda jezika, drži čašu tople vode u jedinom Gorahijevom kafiću.

Vlastitu decu, kaže, nije naučila da govore jezik.

„Mislila sam da treba da nauče nepalski jer je to korisno", objašnjava ona.

„Ljudi bi ismevali naš jezik i govorili da nije normalan. Govornici kusunda su se suočili sa mnogo stigmi. Ali sada osećam žaljenje što ne mogu da razgovaram sa decom na našem jeziku."

Katri sada radi sa Komisijom za jezike, podučavajući jezik Kusunda u Gorahiju za 10 članova zajednice.

„Ako možemo redovno da vežbamo, govorimo, pevamo naše pesme, onda bismo mogli da održimo naš jezik živim", kaže ona.

Prema Pokarelovom mišljenju, zajedničko učenje među preostalim Kusundama je ključ za očuvanje jezika.

Takođe naglašava važnost toga da govornici kusunda budu u sredinama u kojima su odrasli, kako bi im pomogli u stimulisanju sećanja.

„Ako možemo da dovedemo sve pripadnike Kusunda na isto mesto, u stanište za koje tvrde da im pripada, onda bi jedan pripadnik Kusunda pričao svoje priče drugom pripadniku Kusunda, i to bi oživelo njihova sećanja", kaže Pokarel.

Moderna tehnologija se takođe koristi u trenutnim naporima revitalizacije.

Medijski studio sa sedištem u Berlinu, NowHere Media, radi sa Kusundama kako bi im pomogao u dokumentovanju njihovog jezika, kulture i tradicije.

Najvažnije, NowHere je napravio dokumentarac u virtuelnoj stvarnosti, koji koristi 3D animaciju da prikaže nomadski život Kusunda kao lovaca-sakupljača.

Suosnivač firme, Gajatri Paramesvaran, objašnjava da su gledaoci, koji nose slušalice, apsorbovani u ovo okruženje, i da moraju da nauče i govore reči na Kusunda jeziku da bi stupili u interakciju sa pričom i nastavili sa pričom.

Opšti cilj, objašnjava Paramesvaran, jeste stvaranje digitalne arhive koja bi bila dostupna budućim generacijama.

Očuvanje jezika Kusunda je, međutim, samo deo priče.

Prema Danu Baduru Kusunda, predsedniku Nepalskog društva za razvoj Kusunda, većina pripadnika tog naroda živi ispod granice siromaštva, bez prava na zemljište, i rade kao radnici ili nosači.

„Ekonomski, socijalno i u zdravstvenom i obrazovnom smislu, Kusunda su u veoma nepovoljnom položaju", kaže Kusunda.

Ovde bi podizanje svesti o samom jeziku Kusunda moglo pomoći - to je učinkovit način da se skrene pažnja na marginalizaciju Kusunda, kaže Lok Badur Lopčan, sekretar Komisije za jezike.

„Drugi projekti revitalizacije jezika u Nepalu bili su sa zajednicama koje su u mnogo boljem položaju od Kusunda", kaže Lopčan.

„Za ove grupe, očuvanje jezika je samo sentimentalna ideja. To im ne donosi nikakve druge opipljive koristi.

„Međutim, Kusunda su veoma marginalizovani i zato je važnije izgraditi profil zajednice koja govori jezik.

„Ako Kusunda nemaju njihov jezik, ništa ih ne razlikuje od svih drugih marginalizovanih grupa u Nepalu. Jezik im daje identitet i skreće pažnju vlade", kaže Lopčan.

BBC/Ejlin Mekdugal

Uz pomoć istraživača, uključujući postdoktorskog saradnika na Univerzitetu u Londonu Tima Bota, narod Kusunda sada traže komad zemlje za „ekikrit basti", ili ujedinjeno naselje, gde bi živeli svi pripadnici Kusunda.

Bot i njegov nepalski istraživački partner, Udaj Radži Alej, trenutno traže sredstva za studiju izvodljivosti za ovo novo naselje.

Kako Bot kaže, ovo naselje ne samo da bi obezbedilo zemljišna prava zajednice i obezbedilo zdravstveni centar i školu - ono bi takođe okupilo grupu, dajući im priliku da uče i razgovaraju na svom jeziku.

Revitalizovan jezik, revitalizovano blagostanje

Postoje i druge potencijalne koristi od revitalizacije jezika Kusunda.

Sve je više istraživanja koja su otkrila da je revitalizacija autohtonog jezika povezana sa višim pokazateljima fizičkog i mentalnog blagostanja.

Studije su otkrile da je upotreba autohtonog jezika u Severnoj Americi u korelaciji sa nižim stopama upotrebe cigareta u populaciji, višim nivoima pokazatelja fizičkog i mentalnog zdravlja i nižim nivoima dijabetesa, na primer.

U međuvremenu, studija u Britanskoj Kolumbiji u Kanadi otkrila je da je samoubistvo mladih šest puta više u autohtonim zajednicama u kojima je manje od 50 odsto članova tečno govorilo svoj maternji jezik.

U zajednicama aboridžina i Toresovog moreuza u Australiji, govornici autohtonih jezika pokazuju niže stope opijanja i ilegalne upotrebe droga.

„Promena jezika se često povezuje sa istorijskom traumom od kolonizacije ili ugnjetavanja, i sa gubitkom sopstvene vrednosti", kaže Džulija Salabank, profesorka jezičke politike i revitalizacije na Univerzitetu u Londonu.

„Dakle, možemo pokušati da preokrenemo ovaj krug: vraćanje nečijeg jezika i kulturnog identiteta može biti osnažujuće, kako na ličnom tako i na nivou zajednice."

U Dangu, jedna pripadnica Kusunda koja se tako oseća je osamnaestogodišnja Hima.

„Mislim da mogu da unapredim ovaj jezik", kaže ona.

„Ako možemo redovno da govorimo i vežbamo Kusunda, onda možemo da održimo jezik živim. Radi se o tome da imamo interesovanje za naš jezik i ponos za vlastiti identitet."

U budućnosti, kaže, zna čime želi da se bavi profesionalno - da postane profesorka jezika i podučava jezik Kusunda.


Pogledajte video: Povratak tigrova u Nepal - između aplauza sveta i strepnje lokalaca


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk