Beograd će od 12. do 18. septembra biti domaćin međunarodnog događaja

Srbija i LGBT: Sve što do sada znamo o prvom Evroprajdu u Beogradu

Organizatori očekuju oko 15.000 gostiju iz čitave Evrope, kao i veliki broj stranih zvaničnika, a pored šetnje u Nedjelji ponosa biće organizovan i niz manifestacija

9466 pregleda 13 komentar(a)
Foto: BBC
Foto: BBC

Od Prajda prekinutog zbog nasilja, preko šetnji uprkos nasilju, do niza Parada ponosa bez incidenata, ali uz veliku policijsku zaštitu - borba za LGBT prava u Srbiji prešla je dug put, koji je na kraju doveo do prvog Evroprajda u jugoistočnoj Evropi.

Beograd će od 12. do 18. septembra biti domaćin Evroprajda, međunarodnog događaja posvećenog LGBT pravima, koji se svake godine održava u nekom od gradova u Evropi.

„Ovo je velika prekretnica za LGBTI+ zajednicu u celom regionu koja će označiti početak nove ere", navodi se na sajtu beogradskog Evroprajda.

Organizatori očekuju oko 15.000 gostiju iz čitave Evrope, kao i veliki broj stranih zvaničnika, a pored šetnje u Nedelji ponosa biće organizovan i niz manifestacija.

„Smejem se stalno, jer je inače ovako haotično u nedelji kada je Prajd, ili pet dana ranije", kaže uz osmeh Goran Miletić, jedan od organizatora Parade ponosa, za BBC na srpskom.

„Toliko stvari ima da se uradi... Mogu da zamislim kako će biti 5. septembra."

U Beogradu je proteklog vikenda održan i protest protiv Evroprajda, na kojem je bilo više hiljada ljudi, a u javnosti je bilo i pretnji LGBT ljudima.

Šetnji pod sloganom „Za odbranu porodice", prethodila je izjava episkopa Srpske pravoslavne crkve Nikanora, koji je posle verske službe, izvređao i pretio LGBT ljudima, a među kojima i predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić, koju je nazvao „kćeri i unukom srpskih koljača".

„Ustajem i kunem, prokleću sve one koji organizuju i koji budu učestvovali u takvom nečemu - toliko mogu, da imam oružje i tu bih silu upotrebio, ali ga nemam", izjavio je nedavno.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je potom da je episkop Nikanor time „izvređao sebe i unizio našu crkvu".

Brnabić, trenutno premijerka Srbije u tehničkom mandatu, prva je žena i prva otvoreno gej osoba na toj funkciji.

„Pominjanje deteta, koje je za svaku osudu je kao užareni štap uboden u oko. Užasno su me pogodile reči da su moji roditelji i preci koljači srpskog naroda. Sve je to, međutim, nebitno. Nama ne treba da se svađamo, jer moramo da se borimo za mir i našu Srbiju", rekla je ona.

Na sajtu Prajda navodi se da se LGBT+ zajednica na zapadnom Balkanu suočava sa „očiglednom nejednakošću i diskriminacijom".

U nedavnom izveštaju organizacije „Da se zna" navodi se da je tokom 2021. za 40 odsto povećan broj napada na LGBT+ osobe u odnosu na prethodnu godinu.

Neki od osnovnih zahteva ovogodišnjeg Prajda su, između ostalog, sprečavanje nasilja, usvajanje zakona o registrovanim partnerstvima, kao i zakona o rodnom identitetu.

„Neće nam zbog Evroprajda nestati svi problemi, situacija neće odjednom biti bolja... Cirkus će da ode iz grada, a problemi će ostati", kaže Miletić.

Ali Evroprajd će ohrabriti LGBT ljude i pokazati im da nisu sami, dodaje.

„A ako se već plaše da jednom godišnje izađu na Prajd, onda će, eto, doći ljudi sa strane koji će izaći umesto njih", navodi Miletić.

Ruta se zna, ko sve dolazi od zvaničnika - ne

Parada ponosa zakazana je za 17. septembar, okupljanje će biti u 17 časova ispred Narodne skupštine u centru Beograda, a ruta je nešto drugačija nego prethodnih godina.

Kolona će proći Dečanskom do Trga republike, pa preko Studentskog trga, Uzun Mirkove, Pariske, i Bulevara vojvode Bojovića do „Prajd Parka" na Kalemegdanu, gde će biti žurka.

Reč je o parku ispod zidina Beogradske tvrđave, nedaleko od Nebojšine kule.

„Ruta je promenjena samo iz tehničkog razloga - u park Manjež, gde je ranijih godina šetnja i počinjala i završavala se, fizički ne može da stane 15.000 ljudi", kaže Miletić.

„Ne može čak ni u parku Tašmajdan, zato su dve opcije dolazile u obzir - donji Kalemegdan i Ušće."

Jedna stvar i dalje nije poznata - ko će od državnih ili gradskih zvaničnika u Srbiji da prisustvuje Evroprajdu.

„Sve zavisi od položaja i funkcija koje će zvaničnici imati u novoj vladi", navodi Miletić.

Prethodnih godina, redovni gosti na Paradi ponosa bili su premijerka Brnabić, kao i ministar finansija Siniša Mali.

„On je dolazio još dok je bio gradonačelnik Beograda i tu nije bilo nikakvih problema, a od socijalista je Branko Ružić, ministar prosvete u tehničkoj vladi, dolazio više puta", dodaje Miletić.

Ostali, kaže, često kalkulišu kada je u pitanju dolazak na Prajd.

Miletić tu dodaje da će na Evroprajd doći 15 poslanika Evropskog parlamenta, zamenica premijera Belgije, nekoliko zvaničnika Evropske unije i zemalja članica.


Pogledajte video: Prvi put sa mamom na Prajd u Srbiji


Jasno je i koga na Paradi ponosa neće biti.

Novi gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić odmah po dolasku na tu funkciju izjavio je da sigurno neće otvoriti Evroprajd, jer „jednostavno sebe na vidi na čelu te manifestacije".

Šapić je tada naveo i da zastave duginih boja neće biti ispred Skupštine grada, dodavši kasnije i da će Beograd „uvek biti i ostati grad otvoren" za sve ljude.

„Ako postoji otvoren grad u regionu, to je grad Beograd", rekao je Šapić.

Šapićeve izjave naišle su na burnu reakciju LGBT zajednice, na šta je on kasnije odgovorio da „stvarno ne zna zašto su ljudi na njega kivni".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije takođe izjavljivao da neće da šeta na Prajdu, ali da garantuje prava onima koji to žele.

Miletić smatra da je „poražavajuće" i „velika sramota za Beograd i za Srbiju" što se ponašaju „kao da se stide Evroprajda".

„Vode se metodom 'ćutimo i sve će proći', idu uz dlaku ekstremnim snagama, a reč je o velikom događaju, koji može da se meri sa organizovanjem Evrovizije."

Od 12. do 18. septembra biće organizovani i brojni drugi događaji, poput tribina, izložbi, predstava, koncerata i filmskih projekcija.

„Ko god da je na vlasti trebalo bi da vidi političku korist od Evroprajda - Beograd ima priliku ne samo da se pokaže kao divan grad, već i da inkasira velike prihode", kaže Miletić.

„Pomnožite samo broj ljudi koji će doći sa brojem noćenja, ali mnogi i dalje ne razumeju ni tu matematiku, ni kakva je politička korist."

Ko je za, a ko protiv?

Evroprajd je poslednjih nedelja tema i na političkom nebu Srbije, iako se predstavnici vlasti ne oglašavaju mnogo po tom pitanju.

Ipak, Vladimir Đukanović, narodni poslanik vladajuće Srpske napredne stranke i član Predsedništva naprednjaka, pozvao je na otkazivanje Evroprajda.

Đukanović je Paradu ponosa nazvao „perifernom temom" u trenutku kada postoji „ozbiljna situacija na Kosovu".

„Molim organizatore da odustanu od skupa, a ako neće, zamolio bih državu da razmisli da li ona to da otkaže, jer besmisleno je da se ovde pravi takva tenzija oko periferne, idiotske teme", naveo je Đukanović za televiziju Hepi.

Desno orijentisane političke partije listom su protiv održavanja Evroprajda u Srbiji.

Lideri nekih stranaka su na nedavnoj konstitutivnoj sednici Skupštine Srbije, najavili i da će tražiti da poslanici razmatraju inicijativu o zabrani održavanja ove manifestacije.

Protiv Evroprajda su opoziciona koalicija NADA, koju čine Nova Demokratska stranka Srbije (DSS) i deo Pokreta za obnovu kraljevine Srbije (POKS), kao i pokreti Zavetnici i Dveri, čiji lider Boško Obradović, traži da se manifestacija zabrani „iz moralnih, bezbednosnih, ekonomskih i zdravstvenih razloga".

Odbornici Dveri i dela POKS-a u međuvremenu su u Skupštini Beograda gradonačelniku Šapiću predali zahtev za otkazivanje Evroprajda.

Predsednica pokreta Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski na zvaničnoj Fejsbuk stranici podelila je snimke sa šetnje protiv Evroprajda, uz komentar:

„Dostojanstveno, mirno, hrišćanski. Za porodicu i tradiciju. Narod ne želi evrošund u Srbiji. Ovo je bila poruka. Nastavljamo složno dalje".

Jedan od lidera opozicionog pokreta Ne davimo Beograd Dobrica Veselinović za to vreme smatra da gradonačelnik Šapić treba da pomogne organizatorima Evroprajda.

„Za Ne davimo Beograd nema dileme, mi ćemo kao i svake godine biti na ulicama tih dana i šetati u slavu ljubavi", naveo je Veselinović, koji je i odbornik u gradskoj skupštini.

Predsednik opozicionog Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović naveo je na Tviteru da porodične vrednosti nisu u suprotnosti Paradi ponosa.

„Podrška je najvažnija odlika porodice, podrška izborima svakog člana, podrška njihovim različitostima - svako ima pravo i na porodicu i na ponos", naveo je Grbović, inače narodni poslanik.


Pogledajte video: Snimanje LGBT filma u ratom razorenoj Jugoslaviji


Hronologija LGBT+ prava u Srbiji

  • 2001. Prva parada ponosa LGBT osoba u Beogradu bila je prekinuta zbog napada ekstremnih desničara, navijača, kojima su se našli i predstavnici Srpske pravoslavne crkve;
  • 2004. Parada je otkazana posle martovskih nemira na Kosovu i paljenja džamija u Nišu i Beogradu;
  • 2009. Srbija je donela Zakon o zabrani diskriminacije, kojim se zabranjuje diskriminacija protiv LGBT osoba;
  • 2010. Više od 150 povređenih i oko 250 privedenih zbog nereda u Beogradu, koje su izazvali pripadnici desničarskih organizacija na Paradi;
  • 2012. Usvojene su izmene Krivičnog zakona kojim je u zakon uvedena odredba o zločinu iz mržnje i obavezna otežavajuća okolnost za krivična dela učinjena iz mržnje zbog pripadnosti polu, seksualnoj orijentaciji ili rodnom identitetu;
  • 2014. Održana je prva Parada ponosa u Beogradu bez incidenata;
  • 2021. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava predstavilo predlog Zakona o istopolnim zajednicama, ali se posle izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da takav zakon neće potpisati, o njemu više nije govorilo.

Bezbednost

„Beogradom krv će liti, gej parade u septembru neće biti", crnom bojom ispisano je nedavno zidu parkinga iza bolnice „Sveti Sava" u Beogradu.

Slične poruke ispisane su i u drugim delovima grada, recimo na pešačkoj stazi pored Dunava na Novom Beogradu.

Kao i svake godine uoči Prajda, napetosti rastu.

Prvi pokušaj organizovanja Parade ponosa 2001. godine prekinut je scenama žestokog nasilja, kojeg je bilo i 2010, prilikom drugog pokušaja organizovanja Prajda.

U narednim godinama Parada je otkazivana iz bezbednosnih razloga, a od 2014. je održavana svake godine, osim kada se tome isprečila epidemija korona virusa.

„Poslednjih godina zabeležen je značajan napredak u stavovima javnosti o LGBTI+ zajednici u Srbiji", navodi se na sajtu Evroprajda.

„Ana Brnabić je 2017. godine postavljena za premijerku Srbije, čime je postala prva žena i prva gej osoba na toj funkciji, ali uprkos ovoj prekretnici, zemlja još nije potpuno bezbedna za LGBTI+ osobe, iako je to uglavnom problem u manjim gradovima", dodaju.

Napetosti ima i sada, pa i kletvi koje je pripadnicima LGBT zajednice uputio episkop Nikanor, na koje ni Srpska pravoslavna crkva, ni patrijarh Porfirije nisu reagovali.

Novi protest protiv Evroprajda, u organizaciji neformalnog udruženja „Za odbranu porodice", zakazan je za 28. avgust.

Boris Milićević, pomoćnik ministarke za ljudska prava i društveni dijalog, izjavio je nedavno za N1 da bi otkazivanje Prajda doživeo kao poraz.

Rekao je i da će država konačnu odluku o održavanju „doneti odluku početkom septembra, na osnovu svih informacija".

„I da se okupe ti koji se protive, ne bih imao ništa protiv, ne bih imao problem ni da ih bude osam miliona, ali i mi imamo pravo, isto", rekao je Milićević.

Na pitanje šta bi savetovao gostima Evroprajda, kada je reč o njihovoj bezbednosti, Miletić kaže da je „Prajd je praznik slobode" i da ljude koji na njega dolaze nema šta da savetuje.

„Ali mogao da savetujem sve kojima padne na pamet da koriste bilo kakvo nasilje, a to je da to ne rade", kaže on.

Dodaje i da će tih dana na ulicama svakako biti „mnogo policije, koja je sposobna da reaguje kad zatreba, a biće i dosta njih u civilu".

Na sajtu Evroprajda navodi se i nekoliko praktičnih saveta za goste Beograda - da grad „nema visok nivo uličnog kriminala", ali da se dešavaju „džeparenja i sitne krađe", gde su turisti obično glavne mete, iako se to „daleko manje dešava nego u nekim drugim evropskim prestonicama".

„Najveća opasnost dolazi od huligana i okorelih navijača tokom domaćih sportskih utakmica", navode iz Evroprajda.

„Lokalne policijske snage imaju iskustva u upravljanju ovim događajima i imaju tendenciju da održe kontrolu tokom utakmica visokog rizika, a tokom Evroprajda u gradu se neće održavati turniri od velikog značaja."

Lokalna policija, dodaju, biće u službi kako bi Prajd bio „pristupačan i bezbedan za posetioce".

Prema nedavnom istraživanju udruženja građana „Da se zna", u Srbiji je u 2021. godini zabeleženo je 83 slučaja fizičkih i verbalnih napada na LGBT+ osobe zbog seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.

Najveći broj zabeleženih napada, 40, desio se u Beogradu, osam u Novom Sadu, šest u Nišu, a napada je bilo i u još 14 gradova.

„Ovakva struktura ukazuje da je nasilje i dalje najveći problem LGBT+ zajednice, dok se diskriminacija dešava u manjoj meri ili je u manjoj meri prepoznata kao problem vredan prijave", piše u izveštaju.

Međutim, kako navode, mali broj slučajeva je prijavljen policiji, pre svega zbog nepoverenja u institucije i straha.

Miletić tu ponavlja da Evroprajd neće ništa odjednom promeniti, ali se nada da će ohrabriti LGBT zajednicu u Srbiji.

„Ona mora sama da se bori, ljudi koji su odavde moraju da pokažu da postoje, da imaju probleme i da zahtevaju da se ti problemi reše", kaže Miletić.

„Neće neko iz Britanije, Evropske unije ili Amerike njih rešiti... To ne može, ne biva."


Pogledajte video: Upoznajte Aleksandra, prvog trans jutjubera u Srbiji


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk