LGBT i Srbija

Šta je ostalo od Europrajda u Beogradu

Europrajd je zakazan za 17. septembar, a ukoliko MUP Srbije odluči da ga zabrani, to po zakonu mora da saopšti četiri dana prije održavanja događaja

9613 pregleda 15 komentar(a)
Foto: BBC
Foto: BBC

Od najave otkazivanja i odlaganja, pa sve do molbe države upućene organizatorima da se ne održi - sudbina Evroprajda u Beogradu menja se iz dana u dan.

Posle izjave Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da će Evroprajd „biti otkazan ili odložen", iz Vlade Srbije su saopštili da misle da trenutno ne postoje bezbednosni uslovi za održavanje ovog događaja.

Dva dana kasnije, Ana Brnabić, predsednica dosadašnje i mandatarka za sastav nove vlade rekla je da „ni prethodna vlada nikom ništa nije zabranjivala".

„To je više molba nego što im kažemo: 'nemojte da šetate'", rekla je Brnabić za Radio-televiziju Srbije.

„Radi se o tome šta je u ovom trenutku moguće i kako čuvamo našu stabilnost."

Parade ponosa zabranjene su u Srbiji 2009, 2011, 2012. i 2013.

Ipak, odluku o njihovoj zabrani zvanično nije donosila vlada ili predsednik države već Ministarstvo unutrašnjih poslova, prema Zakonu o javnom okupljanju, koji reguliše proceduru prijave skupova i uslove za njihovo održavanje, kaže advokatica Katarina Golubović.

„Ukoliko je organizator skupa nezadovoljan zabranom, može da se žali Upravnom, pa Ustavnom sudu", dodaje Golubović za BBC.

Organizatori Evroprajda u Beogradu kažu da „jesu nezadovoljni, ali izjavama političara".

„Reči - otkazati i odložiti - ne postoje u našem rečniku", kaže Goran Miletić, jedan od organizatora Parade ponosa, za BBC.

„Čak i da šetnju zabrani policija, to više nije na nama - ljudi će se sigurno okupiti iz revolta."

Evroprajd je zakazan za 17. septembar 2022, a ukoliko MUP odluči da ga zabrani, to po zakonu mora da saopšti četiri dana pre održavanja događaja.

Pored same šetnje, od 12. do 18. septembra najavljen je i veliki broj izložbi, predstava, filmskih projekcija, žurki, koncerata i koktela, u sklopu nedelje Evroprajda.

Organizatori tvrde da prateći događaji ne mogu da se zabrane.

Šta nalaže zakon?

Svi događaji u Srbiji su dozvoljeni dok se ne zabrane, objašnjava Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom).

„Policija nema ovlašćenje da dozvoli određeni skup, već se podrazumeva mora da obezbedi održavanje", kaže ona.

„Ona je nadležna za zabranu, ako proceni da određeni skup može da izazove teže remećenje bezbednosti u državi."

Za razliku od šetnje, ostali događaji tokom nedelje Evroprajda, održavaju se u zatvorenom prostoru.

Njih tako nije potrebno unapred prijavljivati niti tražiti dozvolu za održavanje, navodi se u Zakonu o javnom okupljanju.

Ipak, samu šetnju organizator mora da prijavi jer je na otvorenom, objašnjava Golubović.

„Pored toga, ovo je i događaj visokog bezbednosnog rizika", kaže advokatica.

O zabrani šetnje odlučuje, dodaje ona, policijska stanica MUP-a, u opštini u kojoj se skup održava.

„Ako se događaj zabrani, organizator može da podnese žalbu u roku od 24 sata i to MUP-u grada Beograda", kaže Golubović.

„Oni imaju opet 24 sata da se izjasne."

Ukoliko organizator ne obavesti javnost o zabrani skupa ili se ne povinuje odlukama nadležnih, predviđene su kazne od 70.000 di 120.000 dinara, stoji još u zakonu.

Predsednik Srbije rekao je da bi Evroprajd mogao i da se odloži.

„Organizator može da menja i vreme skupa i mesto, ali se to smatra novim skupom i trebalo bi da se podnese nova prijava", objašnjava Golubović.

Ako se organizatori žale Upravnom sudu, Golubović kaže da zakon ne predviđa rok do kada ovaj organ mora da donese odluku.

„Samo jednom je Upravni sud poništio odluku MUP-a o zabrani okupljanja", kaže ona.

„Bilo je to okupljanje Srpske radikalne stranke 2018. u Hrtkovcima u Vojvodini".

Šta kažu zvaničnici?

Otkazivanje Evroprajda uslovljeno je političkom situacijom u kojoj se Srbija nalazi, rekao je u subotu Aleksandar Vučić.

Opisujući stanje u Srbiji, Vučić je pomenuo i energetsku krizu, koja je nastala poskupljenjem energenata zbog rata u Ukrajini i sankcija Rusiji, ali i Kosovo, odnosno dogovor oko korišćenja ličnih dokumenata sa Prištinom.

Otkazivanjem Evroprajda ugrožavaju se prava manjine, dodao je on, ali i rekao da je država takvu odluku donela pritisnuta brojnim problemima.

Istog dana, iz Vlade Srbije je saopšteno i da bi „pojedine ekstremističke grupe mogle da iskoriste i zloupotrebe ovaj događaj i volju Srbije da ga organizuje, kako bi dodatno povećale tenzije i uvele Srbiju u nestabilnost".

Dva dana kasnije, mandatarka Brnabić je kazala da država ne želi bilo kome da uskrati Ustavom garantovana prava, već da je pitanje kakve posledice održavanje takvog skupa može da ima po Srbiju.

„Meni je žao što je tako ali nama je ovaj septembar 'savršena oluja'", kazala je Brnabić.

Šta kažu organizatori Evroprajda?

Ni u jednom trenutku nije postojala ideja da se Evroprajd otkaže ili pomeri, kaže Goran Miletić, jedan od koordinatora događaja.

„Ne očekujemo da će sama šetnja i centralni događaj biti na kraju zabranjeni", kaže Miletić.

„Ali, ako se to i dogodi, mnogi ljudi su nam već javili da će oni svakako izaći."

Prvi Evroprajd u jugoistočnoj Evropi, koji bi trebalo da se održi 17. septembra u Beogradu, neće trajati samo jedan dan.

Manifestacija se održava od 12. do 18. septembra, a tokom ove nedelje otvoriće se brojne izložbe, puštati dokumentarni filmovi i predstave.

Predviđene su i međunarodne konferencije i razgovori, radionice, kao i kokteli, koncerti i žurke.

Svi događaji biće posvećeni temi prava i života LGBT+ zajednice.

„Čak i da se šetnja otkaže, cela nedelja će se odvijati prema planu", kaže Miletić.

„Drugi događaji i ne mogu da se otkažu niti zabrane, jer se odvijaju u zatvorenom prostoru."

Organizatori su najavili da zbog Evroprajda u Beograd dolazi oko 20.000 ljudi, kao i 15 poslanika Evropskog parlamenta, zamenica premijera Belgije, nekoliko zvaničnika Evropske unije i zemalja članica.

„Svi su čuli izjave predsednika Vučića i drugih političara u Srbiji", dodaje Miletić.

„Mogu da kažem da su ljudi iz inostranstva koji planiraju da dođu šokirani izgovorenim i ne mogu to da shvate."

Svi sa kojima je Miletić razgovarao „kažu da su ove probleme sa otkazivanjem šetnji imali nekada davno, davno u sopstvenim zemljama, ali da su to odavno prevazišli".

„Nije ovo prvi put da nam dolaze stranci na Prajd, mi smo već osam godina normalno organizovali ovaj događaj", dodaje on.

„Verujem da ćemo i sada tako."

Viola fon Kramon, poslanica Evropskog parlamenta i izvestiteljka EU za Kosovo, sastala se u nedelju sa Anom Brnabić.

„Zabrana Evroprajda je neustavna i prema srpskoj i evropskoj sudskoj praksi u oblasti ljudskih prava", rekla je Fon Kramon za BBC.

„Uprkos osnovanim brigama za bezbednost, ovi postupci neće zameniti poštovanje ljudskih prava i poštovanje najviših standarda osnovnih prava."

Najava otkazivanja Evroprajda, kaže Miletić, nije odvratila ni one koji su planirali da dođu, a nisu aktivisti.

„Ljudi su ovim izjavama samo više motivisani da dođu da nas podrže", navodi on.

„Niko nam se nije javio da otkaže."


Pogledajte video: Snimanje LGBT filma u ratom razorenoj Jugoslaviji


Hronologija LGBT+ prava u Srbiji

  • 2001. Prva parada ponosa LGBT osoba u Beogradu bila je prekinuta zbog napada ekstremnih desničara, navijača, kojima su se našli i predstavnici Srpske pravoslavne crkve;
  • 2004. Parada je otkazana posle martovskih nemira na Kosovu i paljenja džamija u Nišu i Beogradu;
  • 2009. Srbija je donela Zakon o zabrani diskriminacije, kojim se zabranjuje diskriminacija protiv LGBT osoba; Prajd je zabranjen;
  • 2010. Više od 150 povređenih i oko 250 privedenih zbog nereda u Beogradu, koje su izazvali pripadnici desničarskih organizacija na Paradi;
  • 2011. Prajd je zabranjen. Ustavni sud Srbije donosi odluku da je zabrana Parade Ponosa iz 2009. neustavna;
  • 2012. Usvojene su izmene Krivičnog zakona kojim je u zakon uvedena odredba o zločinu iz mržnje i obavezna otežavajuća okolnost za krivična dela učinjena iz mržnje zbog pripadnosti polu, seksualnoj orijentaciji ili rodnom identitetu;
  • 2013 Parada ponosa je opet zabranjena; Ustavni sud donosi odluku da je Prajd iz 2011. zabranjen protivustavno;
  • 2014. Održana je prva Parada ponosa u Beogradu bez incidenata;
  • 2021. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava predstavilo predlog Zakona o istopolnim zajednicama, ali se posle izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da takav zakon neće potpisati, o njemu više nije govorilo.

Pogledajte video: Prvi put sa mamom na Prajd u Srbiji


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk