„Istina je na našoj strani, a istina je snaga!", grmeo je Vladimir Putin prošle nedelje u mikrofon na Crvenom trgu, posle grandiozne ceremonije na kojoj je proglasio četiri velike oblasti ukrajinske teritorije delom Rusije.
„Pobeda će biti naša!"
Ali, u stvarnom svetu, stvari izgledaju veoma drugačije.
Još u trenutku dok je ruski predsednik potpisivao sporazume o ilegalnoj aneksiji u Kremlju, ukrajinske snage napredovale su unutar oblasti koje je upravo prisvojio.
- Ramzan Kadirov: Čečenski lider obećava da će sinove tinejdžere poslati na front
- „Poklon za Putina": Više od 11.000 Čeha skupilo novac da kupe tenk Ukrajincima
- Putin je podigao ulog u borbi protiv Ukrajine i Zapada
Stotine hiljada muškaraca počelo je da beži iz Rusije da ne bi bilo mobilisano za eskalaciju rata.
A stvari idu toliko loše na ratištu da Putin i njemu lojalni ljudi sada redefinišu ono što su nekada zvali „denacifikacijom" Ukrajine i zaštitom naroda čiji je maternji jezik ruski kao egzistencijalnu borbu protiv čitavog „kolektivnog" Zapada.
To je istina i nijedan njen deo nije na ruskoj strani.
Žrtva vlastitog sistema
„On je u slepoj tački. Čini se da ne vidi šta se stvarno dešava", kaže za ruskog predsednika Anton Barbašin, urednik Ridl Rusije.
Kao i mnogi, ovaj politički analitičar veruje da je Putin bio potpuno zatečen snažnom podrškom Zapada Kijevu, kao i žestokom reakcijom same Ukrajine na okupaciju.
I sada kada danas slavi 70. rođendan, posle više od 20 godina na vlasti, čini se da je ruski lider postao žrtva vlastitog sistema.
Njegov autokratski stil vladavine ometa mu pristup pouzdanim obaveštajnim podacima.
„Ne smete da dovodite u pitanje njegove ideje.
„Svi koji rade sa Putinom znaju za njegovu predstavu o svetu i Ukrajini, znaju koja su njegova očekivanja. Ne smeju da mu prenose informacije koje su u suprotnosti sa njegovom vizijom. To naprosto tako funkcioniše", objašnjava Tatjana Stanovaja, šefica analitičarske firme R.Politik.
Predsednikovo poslednje obraćanje ispod pozlaćenih lustera u Kremlju, potvrdilo je njegovo viđenje novog svetskog poretka.
Ono uključuje moćnu Rusiju, kukavički zapadni svet koji je prisiljen da se nauči poštovanju i Kijev još jednom podređen Moskvi.
Da bi to postigao, Ukrajina je Putinovo odabrano bojište.
Uprkos tome što njegove ambicije deluju kao čista iluzija, on ne izgleda kao da je spreman da uzmakne od njih.
„Većina velikih računica na osnovu kojih je radio Kremlj nisu se ispostavile tačnim, a čini se da Putin nema plan B, osim da nastavi da gura ljude na front i nada se da će puka brojčana nadmoć sprečiti dalji prodor Ukrajine", smatra Anton Barbašin.
Nevoljni regruti
„Guranje ljudi na front" samo je po sebi značajna promena.
Vladimir Putin i dalje sopstvenu invaziju naziva „specijalnom vojnom operacijom" - predstavljajući je kao ograničenu i kratkoročnu.
Mnogi Rusi su to mogli da prihvate - pa čak i podrže - sve dok ih se nije direktno ticalo.
Ali mobilizacija vojnih rezervista pretvorila je nešto udaljeno i apstraktno u veoma blizak i ličan rizik.
Regionalni političari upinju se da premaše svoje kvote kao u sovjetska vremena, pozivajući u vojsku što više ljudi mogu.
„Ovaj trenutak je prekretnica. Za većinu Rusa, rat je započeo tek pre par nedelja.
„U prvim mesecima, ljudi koji su ginuli bili su uglavnom sa periferije i iz manjih centara. Ali mobilizacija će na kraju to promeniti, jer će kovčezi početi da se vraćaju u Moskvu i Sankt Peterburg", kaže Anton Barbašin.
„Prosto užasni" uslovi
Poziv u vojsku je uzburkao duhove na društvenim mrežama i podstakao na razgovor supruge i majke novih regruta - onih koji nisu pohitali ka granicama kad je proglašena mobilizacija.
Neke od njihovih objava - kao i snimci samih muškaraca - otkrivaju sumorne uslove: lošu hranu, staro oružje i odsustvo osnovnih medicinskih sredstava.
Žene razmatraju da šalju higijenske uloške koje bi oni koristili kao uloške u čizmama i tampone za previjanje rana.
Regionalni guverner Kurska opisao je uslove u nekoliko vojnih jedinica kao „prosto užasne", između ostalog nema ni samih uniformi.
Takva otkrića podrivaju jednu od najponosnijih tvrdnji Vladimira Putina: da je obnovio rusku vojsku u profesionalnu vojnu silu u kojoj će patriotski nastrojeni građani želeti da služe.
Ali, za sada, većina supruga regruta čini se da je usredsređena na pružanje podrške svojim trupama.
„Nalazimo se u stadijumu u kojem značajan deo ruskog društva i dalje veruje da je 'Rusija moćna sila koja se bori protiv NATO-a u Ukrajini' i da je slanje tampona, čarapa i četkica za zube mobilisanima znak patriotizma", napisao je je Anton Barbašin na Tviteru ove nedelje.
Urušavanje cenzure
Ali haos sa mobilizacijom i rusko vojno poniženje navode sve više istaknutih ličnosti da dignu glas.
Kad su liberali osudili invaziju na Ukrajinu, bili su hapšeni, a mnogi od njih su još uvek iza rešetaka.
Protivzakonito je čak i nazvati invaziju ratom.
U krugovima bliskim Kremlju, ta reč je, međutim, sada postala uobičajena, baš kao i oštra kritika ruske vojne komande.
Poslanik Andrej Kartapolov bio je poslednji ove nedelje koji je pozvao ministarstvo odbrane da „prestane da laže" o ruskim nedaćama, zato što „naši ljudi nisu glupi".
Margarita Simonjan, urednica televizijske stanica RT, navela je kao primer Staljinovu praksu likvidacije „kukavica" i „nesposobnih" generala.
Ali nema javnog dovođenja u pitanje same invazije, a kamoli Vladimira Putina.
Margarita Simonjan ga zove „Šefom", a oči joj se cakle dok govori o aneksiji ukrajinske teritorije kao istorijskom dostignuću.
„Ne postoji antiratni politički pokret.
„Čak i oni koji su protiv mobilizacije odlučuju se za bekstvo. Neki pokušavaju da napuste zemlju, drugi se kriju. Ali ne vidimo pokušaje da se stvori bilo kakav politički otpor", ističe Tatjana Stanovaja, naročito u politički represivnoj klimi.
To bi, međutim, moglo da se promeni, kaže ona, ako Rusija nastavi da gubi i uvlači sve više vojnika u sukob.
„Putin mora da ostvari neke pobede."
„Sveti" rat sa Zapadom
Čak je i sam predsednik nagovestio probleme ove nedelje, opisavši situaciju u pripojenim regionima kao „nemirnu".
Ali postoji veliki pritisak da se za ruske neuspehe okrivi „kolektivni" Zapad koji pomaže Ukrajini.
Voditelji državnih medija sada opisuju borbu za teritoriju u Ukrajini kao nešto mnogo više, očigledno pripremajući naciju za veće bitke.
„To je naš rat protiv potpunog satanizma, ne radi se tu o Ukrajini.
„Cilj Zapada je očigledan - promena režima i rasparačavanje Rusije tako da Rusija više ne postoji", ni manje ni više, poručio je gledaocima Vladimir Solovjov ove nedelje.
To je „istina" u koju veruje Vladimir Putin i to je razlog zašto je ovaj trenutak objektivne slabosti za Rusiju takođe i trenutak velike opasnosti.
„Ovaj rat je egzistencijalne prirode za Rusiju i zato za Putina pobeda mora biti moguća", tvrdi Tatjana Stanovaja.
A on „ima nuklearno oružje", kaže ona otvoreno.
„Mislim da se nada da će u nekom stadijumu nuklearne eskalacije, Zapad odustati od Ukrajine."
Ona nije jedina koja je primetila Putinov novi radikalni, skoro mesijanski ton.
„Stiče se utisak da je to nešto u šta on iskreno veruje: da je ovo poslednje uporište Ruskog carstva, otvoreni rat sa Zapadom", kaže Anton Barbašin.
Pogledajte i ovu priču:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
