Bio je to trenutak kad je sva priča utihnula - i političari su se ućutali.
Ulazak malog belog kovčega u crkvu u Lileru podsetio je Francusku na proteklih deset dana obeleženih šokovima i besom.
Samo je škljocanje novinarskih fotoaparata narušavalo tišinu dok je pristizalo telo dvanaestogodišnje Lole, deset dana pošto je pronađena sa znakovima silovanja i mučenja ispred porodičnog stana u Parizu.
Jezivi napad, izvršen na najranjiviju od svih meta, pokrenuo je teška politička pitanja.
- Francuska šokirana ubistvom devojčice, polemika oko statusa migranata
- „Migranti su ubice i silovatelji" - izjava koja je koštala francuskog desničarskog političara
- Penzionisani francuski generali predviđaju „krvavi građanski rat", a šta kaže država
- Načelnik Generalštaba francuske vojske: Ako ste potpisali pismo, napustite armiju
Dvadesetčetvorogodišnja Alžirka za koju je rečeno da se zove Dabija B. optužena je za Lolino silovanje i ubistvo, pošto je ostala nakon isticanja vize i ignorisala nalog da napusti Francusku prošlog leta.
A čak i pre nego što je Lolino telo vraćeno njenoj porodici, postala je vlasništvo francuskih antiimigrantskih krstaša.
Njeno lice se njihalo na plakatima iznad mase na mitingu krajnje desnice prošle nedelje.
Internet domene na njeno ime ostvorile su pristalice agresivnog nacionaliste Erika Zemura.
Lolina porodica je prošle nedelje tražila da ljudi „smesta prestanu da koriste ime i slike njihovog deteta u političke svrhe", i na javnim okupljanjima i na internetu.
Ali, kao što je jedan politički komentator napisao u listu Le Figaro: „Ova tragedija je već postala krupna politička činjenica."
Otkako je otkriveno Lolino telo, anketa sprovedena na francuskoj televiziji pokazala je da šest od svakih deset ljudi smatra da oni koji žive u Francuskoj bez dozvole treba da budu stavljeni u administrativni pritvor.
Politička reakcija na ovu vrstu zločina nije ništa novo, kaže politički naučnik Žan-Iv Kami, ali ono što jeste novo je da sada ultradesničarska stranka Marin Le Pen Nacionalno okupljanje ima veliki blok poslanika u skupštini.
„Marin Le Pen je izgubila predsedničke izbore", rekao mi je Kami, „ali je moguće da će pobediti 2027. godine".
„I ako se situacija povodom kriminala i ilegalnih imigranata u međuvremenu ne promeni, ona stvarno ima mogućnost da poruči Francuzima: 'U redu, isprobali ste konzervativnu desnicu, isprobali glavne stranke, i oni ništa nisu uradili po ovom pitanju."
U Narodnoj skupštini prošle nedelje, Le Pen je zahtevala:
„Šta čekate, što već jednom ne zaustavite nekontrolisanu ilegalnu imigraciju?".
Odgovorivši joj, francuska premijerka Elizabet Born je rekla da „pokaže malo pristojnosti", dok je drugi ministar optužio francusku ultradesničarsku Republikansku partiju da „iskorišćava kovčeg dvanaestogodišnje devojčice kao političku odskočnu dasku".
Predsednik Emanuel Makron je opisao ubistvo kao „ekstremno zlo" i rekao da vam se „zavrti u glavi" kad vidite na šta je sve društvo spremno.
Ali njegova vlada se suočava sa neprijatnim pitanjima rešavanja statusa ljudi koji nemaju dozvolu boravka u Francuskoj.
Ministar unutrašnjih poslova prošle godine je procenio da u Francuskoj ilegalno živi između 600.000 i 700.000 ljudi.
A izveštaj Senata pokazao je da se više od 90 odsto naloga za proterivanje nikad ne sprovede u delo.
„Očigledno moramo da budemo bolji", priznao je portparol vlade Olivije Veran.
Marin Le Pen je ovog puta vodila računa da se predstavi kao odmerena i umerena anti-imigrantska političarka.
Zabranila je predstavnicima stranke da prisustvuju komemoraciji koju je organizovao njen rival sa krajnje desnice Erik Zemur i umesto toga se odlučila za minut ćutanja ispred zgrade parlamenta.
Zemur - čija je popularnost opala posle neuspešne kandidature za predsednika - iskoristio je tragediju da vrati naglasak na vlastitu tvrdu nacionalističku agendu, nazvavši novi zločin „Frankocidom" da bi opisao Lolino ubistvo, na osnovu njegovog stava da se ona našla na meti samo zato što je bila Francuskinja.
„Makar je počeo da ukazuje na problem", rekao je Brije de Alguet, savetnik za osiguranja sa troje ćerki koji je došao na Zemurov miting.
„On očigledno povezuje imigraciju i nasilje, a to su izbegavali političari pre njega, makar većina njih."
Žeri, pedesetogodišnji hipnoterapeut koji je takođe bio na mitingu, rekao je:
„Svako ko je bio na vlasti poslednjih 20 godina je kriv. Krivi su zato što ništa nisu preduzeli; krivi su zato što nisu izbacili ljude koji ne treba da su ovde - i krivi su ljudi koji glasaju za te političare."
Žan-Iv Kami, politički naučnik, rekao je da slučaj predstavlja „veoma moćan koktel za krajnju desnicu".
„Činjenica je da je navodni počinilac žena iz Alžira, da je zločin jeziv, da je žrtva devojčica i da je počiniteljka možda luda. Mnogi ljudi pomisle: 'Zašto smo spremni da trpimo takve ljudi na francuskom tlu?'".
On smatra da činjenica da je osumnjičena Alžirka predstavlja posebnu istorijsku osetljivost za francusku krajnju desnicu.
Ultradesničarske stranke oštro su se protivile povlačenju Francuske iz njene bivše kolonije 1962, među kojima i partija Marin le Pen, koju je tada predvodio njen otac.
I nasilje i ogorčenost koji su pratili kraj kolonijalne vladavine od tada utiču na te odnose.
„Reakcija bi bila manja da je ona iz Maroka ili Tunisa", kaže Kami.
„I te dve zemlje su spremnije da prihvate nazad njihove državljane kad su deportovani. Problem koji imamo sa Alžirom je, kad se deportuje neki njihov državljanin, oni samo kažu francuskoj policiji: 'Ali mi ga ne želimo'. I šta onda da radite?".
Prošle godine je Pariz smanjio broj viza koje se izdaju državljanima Alžira na pola, kao odgovor na nizak stepen repatrijacija.
Od tada je predsednik Makron radio na popravljanju odnosa sa Alžirom.
U međuvremenu je Alžir - kao najveći snabdevač gasom u Africi - stekao novi politički uticaj dok evropske zemlje traže alternativu za ruski gas.
Van političke rasprave, prijatelji i porodica trude se da sačuvaju uspomenu na Lolu.
U rodnom selu njenog oca, Fukrej, gde se porodica sklonila, meštani opisuju „atmosferu tugovanja".
„Ja sam majka devojčice istog godišta", kaže nam jedna žena.
„I kad vidim Lolin profil - male gimnastičarke, učenice, sa prijateljicama, punu života - ista mi je kao moja mala devojčica. Naravno da smo pogođeni."
Ali neki od ljudi koji su došli da se u petak upišu u knjigu žalosti u gradskoj kući u Fukreju kažu da im se po glavi mota i pitanje političke odgovornosti.
„Moramo da poštujemo želju roditelja i da ne iskorišćavamo ovo politički", kaže Patricija, farmaceutska predstavnica u Fukreju.
„Ali mogu da razumem potrebu za preduzimanjem nečega. U Francuskoj zaista mora doći do promene. Veoma sam tolerantna, veoma sam otvorena prema svetu, ali neke stvari prosto ne možemo da tolerišemo."
Odgovor, kažu francuski političari sa krajnje desnice, jeste tvrđi pristup prema ilegalnim imigrantima.
Njihovi argumenti za zaštitu francuske privrede i kulture sada su poprimili obličje zaštite jedne male devojčice.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
