U Sjedinjenim Američkim Državama u utorak, 8. novembra biće održani „izbori sredine mandata" .
Ishod ovih izbora odraziće se u velikoj meri na preostale dve godine predsedničkog mandata Džozefa Bajdena, ali imaće i širi uticaj i značaj.
- „Spremite se": Tramp nagovestio da će se ponovo kandidovati za predsednika Amerike
- Koliko su ozbiljni pravni problemi Donalda Trampa
- Ko je Nensi Pelosi koja je izazvala diplomatsku buru u odnosima Amerike i Kine
Šta su „izbori sredine mandata" i ko se bira?
Ovo su izbori za Kongres, koji se sastoji iz dva dela - Predstavničkog doma i Senata.
Ovi izbori održavaju se svake dve godine, a kad padnu na polovinu predsednikovog četvorogodišnjeg mandata, nazivaju se izborima sredine mandata.
Kongres usvaja zakone za čitavu zemlju.
Predstavnički dom odlučuje o kojim zakonima će se glasati, dok Senat može da ih blokira ili odobri, potvrdi predsednikova naimenovanja i, mnogo ređe, povede bilo kakve istrage o njemu.
Svaka savezna država ima po dva senatora, koji služe šestogodišnje mandate.
Predstavnici služe dve godine i zastupaju manje distrikte.
Na izborima u novembru kandidati se bore za sva mesta u Predstavničkom domu i za trećinu mesta u Senatu.
U nekoliko velikih država biraju se i guverneri i lokalni zvaničnici.
Ko bi mogao da pobedi?
Demokratska stranka je poslednje dve godine držala većinu i u Predstavničkom domu i u Senatu.
To je pomagalo Bajdenu da usvaja zakone koje je želeo.
Ali demokrate imaju tesnu nadmoć nad republikancima, što ove izbore čini neizvesnim.
Ankete ukazuju na to da bi republikanci mogli da uzmu Predstavnički dom, ali bi demokrate mogle da zadrže Senat.
Od 435 mesta u Predstavničkom domu, većinu bezbedno drže obe stranke, a trenutno se bore za samo 30 mesta.
Ključna će biti predgrađa u državama kao što su Pensilvanija, Kalifornija, Ohajo i Severna Karolina.
U Senatu, za sada izgleda kao da bi četiri od 35 mesta za koje se bore kandidati mogla da odu na jednu ili drugu stranu.
Ključne trke, procenjuje se, vodiće se u Nevadi, Arizoni, Džordžiji i Pensilvaniji.
Koje su glavne teme?
Na početku 2022. godine, izgledalo je da će najveće teme biti imigracija, kriminal i životni troškovi, koji su obično sigurni glasovi za konzervativne republikance.
To se promenilo u junu kad je američki Vrhovni sud ukinuo pravo ženama na abortusa.
To je dalo podstrek demokratama, koji podržavaju prava žena na izbor i to je postalo centralno i u mnogim njihovim kampanjama.
Ali kako neposredni uticaj ove odluke bledi, republikanci pokušavaju da vrate naglasak na inflaciju, imigraciju i nasilne zločine.
- Amerika: Senat izglasao prvi zakon o kontroli oružja posle tri decenije
- Klinike se zatvaraju posle odluke Vrhovnog suda SAD da ukine pravo na abortus
- Može li zabrana abortusa u SAD da utiče na život žena na Balkanu
- Meksiko krivi graničnu politiku Amerike za smrt migranata u napuštenom kamionu
- Da li je Bajdenovo otpisivanje studentskog duga fer
Kakav efekat će imati rezultati?
Izbori sredine mandata često služe i kao presuda kako ide predsedniku, a partija koja drži Belu kuću obično gubi poslanička mesta.
To je velika briga za Bajdena, čija je popularnost među glasačima ispod 50 odsto od avgusta.
Ako demokrate zadrže pozicije, Bajden će nastaviti proklamovanu politiku borbe protiv klimatskih promena, proširivanja vladinih programa zdravstvene zaštite, zaštite prava na abortus i pojačanu kontrolu oružja.
Ako republikanci budu preuzeli kontrolu nad bilo kojim domom, moći će da spreče njegovu politiku.
Oni će takođe moći da kontrolišu istražne odbore, pa tako mogu i da obustave istragu o napadima 6. januara 2021. godine na američki Kapitol sledbenika bivšeg predsednika Donalda Trampa, mada je planirano da odbor završi rad do kraja godine.
- Donald Tramp i Srbija: Napad na američki Kongres planiran po ugledu na 5. oktobar
- Osam ključnih tačaka saslušanja o upadu na američki Kapitol
- „Mračna vremena, ovoga nema ni u zemljama Trećeg sveta": FBI pretresao kuću Donalda Trampa na Floridi
- Može li istraga protiv Trampa da ga spreči da se ponovo kandiduje za predsednika Amerike
Mogli bi da pokrenu novu istragu o temama od većeg značaja za konzervativce - kao što su kineska poslovanja sina Džozefa Bajdena ili naglo povlačenje američkih trupa iz Avganistana.
Bajdenu će biti teže da postavlja nove ljude, među kojima su i sudije američkog Vrhovnog suda.
Dominacija republikanaca takođe bi omela njegovu spoljnu politiku - posebno enormnu vojnu pomoć Ukrajini, koja se bori protiv ruske invazije.
Zauzvrat, Bajden bi mogao da stavi veto na konzervativne zakone o abortusu, imigraciji i porezima.
Rezultat?
Pat pozicija do sledećih predsedničkih i izbora za kongres.
- Osam ključnih tačaka saslušanja o upadu na američki Kapitol
- „Mračna vremena, ovoga nema ni u zemljama Trećeg sveta": FBI pretresao kuću Donalda Trampa na Floridi
Kako ovo utiče na predsedničke izbore 2024?
Izbori sredine mandata mogli bi da daju nagoveštaj ko će biti nominovan za republikanskog predsedničkog kandidata za 2024.
Ako kandidati koje je podržao Tramp prođu loše, manje je verovatno da će on dobiti podršku Republikanske stranke za novu predsedničku kandidaturu.
U Floridi i Teksasu, republikanski guverneri Ron DeSantis i Greg Abot nadaju se da će ih njihov reizbor pogurati za kandidaturu za Belu kuću.
Ako bi demokrate uspele da zadrže vlast u Mičigenu, Viskonsinu u Pensilvaniji, to bi moglo da im podari izvesno samopouzdanje dok se pripremaju za predizbornu kampanju za reizbor Bajdena 2024. godine.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
