Ukrštanje sa homo sapijensom moglo je da odigra ključnu ulogu u istrebljenju neandertalaca, pokazuje nova studija.
To je moglo da smanji broj neandertalaca koji su se razmnožavali među sobom, što je na kraju dovelo do izumiranja, prema novoj studiji objavljenoj u časopisu Paleo antropologija.
„Dugo je glavna teorija bila da je vladala prevelika konkurencija između homo sapijensa i neandertalaca za resurse", kaže za BBC doktorka Lusi Krit.
Ali nova studija koju je doktorka Krit uradila zajedno sa profesorom Krisom Stringerom, glavnim istraživačem Prirodnjačkog muzeja u Londonu, sugeriše da nije nasilje oslabilo genski fond neandertalaca, već mešanje populacija.
- Praistorijski seks: Kad su se sreli pogledi ljudi i neandertalaca
- Susret neandertalaca i praljudi kod Niša - šta nam govore novootkriveni fosili
- Priča o Nišliji, prvom neandertalcu u Srbiji
- Savremeni čovek i neandertalac živeli zajedno duže nego što mislimo
„Mi pretpostavljamo da je ovo ponašanje moglo da dovede do istrebljenja neandertalaca, ako su se redovno ukrštali u razmnožavanju sa homo sapijensom, što je moglo da erodira njihovu populaciju sve dok na kraju nisu iščezli", rekao je profesor Stringer nakon objavljivanja studije.
Neandertalska DNK može se naći u svakome ko je živ danas, uključujući ljude afričkog porekla, za čije se pretke veruje da nisu došli u direktan kontakt sa ovom grupom.
Neandertalci i homo sapijens su se razvili u različitim oblastima sveta nakon što su se razdvojili pre oko 600.000 godina.
Dok se homo sapijens razvijao u Africi, neandertalci su živeli u Evropi i Aziji.
„Skorašnja otkrića pokazuju da je homo sapijens bio prisutan u Evropi pre oko 50.000 ili 60.000 godina, što znači da je u Evropi bio u isto vreme kada i neandertalci mnogo duže nego što smo ranije mislili", objašnjava doktorka Krit.
Kako znamo da su se homo sapiens i neandertalci ukrštali
Neandertalski genomi pronađeni su u genomu homo sapiensa, ali ne i obrnuto, pokazuje studija.
„Izgleda da postoji razmena gena, ali samo u jednom smeru", objašnjava doktorka Krit.
Mi već znamo da su se ove dve vrste ukrštale - ako ste rođeni van Afrike, od neandertalaca potiče oko 2 odsto vašeg genoma.
Ali doktorka Krit i doktor Stringer zašli su dublje u materiju analizirajući ono što se zna o 32 neandertalska genoma pronađena i sekvencirana do sada.
Dvoje naučnika sugeriše da je uspešnost ukrštanja zavisila od konkretnog para koji se razmnožavao.
„Ali mi ne znamo kako to da objasnimo. To je možda tako zbog dostupnih podataka koje imamo ili načina na koji hibridizacija (proces mešanja dve vrste) funkcioniše", kaže doktorka Krit.
„Kod nekih vrsta ptica i sisara, hibridizacija ne funkcioniše uvek u oba smera: može biti teško za jednu vrstu da proizvede plodnog potomka".
Ona se nada da će se u budućnosti otkriti i analizirati više fosila neandertalaca.
„Što više budemo mogli da sekvenciramo i analiziramo, više ćemo moći da testiramo ove teorije", kaže ona.
Seksualni odnosi
Druga teorija koju su doktorka Krit i doktor Stringer izložili u studiji je da možda nisu svi seksualni odnosi bili uz uzajamni dobrovoljni pristanak.
„Možda je homo sapiens išao da traži ženke ili obrnuto, i korišćena je sila da se pronađu plodni predstavnici druge grupe", kaže doktorka Krit.
Ona objašnjava da ova vrsta ponašanja može da se primeti i kod nekih šimpanza.
„Ako mužjaci nemaju dovoljno reproduktivnih ženki u vlastitoj grupi, oni bi mogli da odu u drugu grupu i otmu ih kako bi mogli dalje da se razmnožavaju", kaže ona.
Ali zapravo se vrlo malo zna o takvim susretima.
Naučnici smatraju da neandertalcima i homo sapiensu nije bilo lako da komuniciraju jer su bili poprilično drugačiji.
„Verovatno nisu mogli da proizvode istu vrstu zvukova, nisu imali istu vrstu artikulisanog govora, njihov mozak bio je različite strukture", objašnjava doktorka Krit.
Njihov fizički izgled takođe je bio drugačiji.
„Neandertalci su bili prilično stameni, snažno građeni, sa kraćim rukama i nogama i karakteristično izbočenim čelom iznad očiju", objašnjava doktorka Krit.
Međutim, još uvek nije jasno koliko su različiti bili muški i ženski neandertalci.
„Skelet je obično fragmentiran i slomljen, i mi nemamo mnogo karlica da bismo ih uporedili i uočili razliku između njih", kaže doktorka Krit.
Ali, uprkos mnogim nepoznanicama, doktorka Krit je uzbuđena zbog mogućih budućih otkrića.
„Novi metodi su omogućili neke stvari koje nismo mogli da zamislimo ranije", kaže Krit.
„To je kao džinovska slagalica. Ponekad se samo uvećava i uvećava sa novim otkrićima koja menjaju način na koji razmišljamo."
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
