Kada su Rusi u martu ušli u Herson, praktično bez otpora, nisu mogli ni zamisliti da će se spremati da odu samo osam meseci kasnije.
Ali u vreme kada je Moskva organizovala toliko odlagani „referendum" početkom septembra, otvarajući put da Herson i još tri regiona Ukrajine postanu deo Rusije, situacija se već promenila.
Od kraja jula, ukrajinska vojska je započela marljiv, precizan posao odsecanja ruskih snaga na „desnoj" (zapadnoj) obali reke Dnjepar od njihovih linija snabdevanja na jugu i istoku.
- Zašto je kontrola nad Hersonom toliko važna i Ukrajini i Rusiji
- Kako će zimsko vreme uticati na rat u Ukrajini
- Bitka za jug Ukrajine: Na prvoj liniji fronta u Hersonu
Čak 20.000 ruskih vojnika koji su okupirali Herson i ravno, poljoprivredno zemljište na severu, bili su sve više izolovani.
Situacija je postala još teža pre mesec dana, kada je eksplozija zatvorila Kerčki most koji povezuje Rusiju sa okupiranim Krimskim poluostrvom.
Okolnosti oko eksplozije ostaju nejasne.
Rusija je optužila ukrajinske obaveštajne službe za korištenje kamiona bombe.
Ali učinak je bio momentalan - najdirektniji put snabdevanja Rusije do Hersona bio je praktično prekinut.
Krajem oktobra, Ukrajinci lojalni Kijevu koji su ostali u gradu osetili su da dolazi promena.
„Sloboda je u vazduhu", poručio mi je jedan Ukrajinac 23. oktobra, tražeći da bude identifikovan samo kao Džejms.
Ali postojao je i sve veći osećaj straha.
Ako bi ruske snage bile prinuđene da se povuku, šta bi uradile kada bi otišle?
Fotografije koje sam dobio nekoliko dana kasnije pokazuju da su prodavnice zakovane daskama.
Herson je počeo da liči na grad koji je iščekivao uragan.
„Već smo prošli kroz sve krugove straha", rekao mi je Džejms.
„Pa neka dođe cunami."
Krajem oktobra zvuci granatiranja su se približavali, a ulice su bile sve pustije.
Dok su zvaničnici koje je imenovala Rusija počeli da evakuišu civile, činilo se da se oslobađanje grada približava.
I, kao još jedan znak predstojeće promene, vrednost rublje, koju su ruske vlasti pokušale da nametnu Hersonu, počela je da opada.
„Otišli smo u prodavnicu mleka i pitali da li primaju rublje", rekao mi je Džejms 30. oktobra.
„Ono što su rekli je: 'Rublje? Samo na levoj obali.'"
Kako je internet počeo da slabi, lokalni tehničari su bili zauzeti instaliranjem dekodera kako bi stanovnicima omogućili da gledaju ukrajinsku televiziju iz obližnjeg Mikoljeva.
„Mogu da imaju analogni TV signal, poruku iz slobodnog sveta", rekao je Džejms.
„Ovo je izuzetno simbolično."
Jedan od najsimboličnijih desio se kada je ruski tim stigao u gradsku katedralu Svete Katarine iz 18. veka da ukloni kosti princa Grigorija Potemkina, čoveka odgovornog za kolonizaciju južne Ukrajine u ime njegove ljubavnice Katarine Velike.
Nekoliko dana kasnije, ruski kamioni su se zaustavili ispred gradskog Regionalnog muzeja umetnosti.
Vojnici su počeli da uklanjaju slike, ponavljajući obrazac viđen u drugim gradovima pod ruskom okupacijom, posebno u Marijupolju.
Događale su se i druge pljačke, odvlačenja privatnih automobila i traktora i pražnjenje prodavnica.
Dole na obali reke, čamci su zaplenjeni, a u nekim slučajevima i uništeni.
Video snimci koji kruže društvenim mrežama čak su navodno prikazivali životinje iz hersonskog zoološkog vrta koje su premeštene na Krim.
Na levoj obali Dnjepra pojavili su se satelitski snimci koji pokazuju linije nedavno iskopane ruske odbrane koje se protežu 160 kilometara duž Dnjepra, od brane u Novoj Kahovki pa sve do Crnog mora.
Ali, usred razgovora o ruskoj zamci, ukrajinski zvaničnici su ostali oprezni, što je odjeknulo u samom gradu.
„Za sada su to samo najave", rekao je Džejms u sredu.
Kruže glasine da Rusija planira da digne u vazduh branu Nova Kahovka.
Da su ruske trupe obukle civilnu odeću i da se kriju po privatnim kućama.
Ili da će ruski topovi jednostavno pokušati sravniti grad sa druge strane Dnjepra, pošto trupe konačno odu.
Šta god da se desi, ovo je kritičan trenutak.
Grad na koji se gleda kao na dragulj u kruni ruske okupacije možda će uskoro da pređe u druge ruke.
S obzirom na sve nedavne neuspehe Moskve, čini se da povlačenje preko reke ima i te kako vojnog smisla.
Politički, međutim, to je još jedan katastrofalan trenutak za Vladimira Putina.
San o zauzimanju crnomorske luke Odesa će se još više smanjiti, uz bilo kakvu pomisao o stvaranju kopnenog mosta sve od Rusije do njenih saveznika u otcepljenom regionu Moldavije, Pridnjestrovlju.
Razoreni grad Mikolajev će konačno doživeti izvesno olakšanje.
Najviše zabrinjavajuće za Kremlj je što će Krim koji je okupirala Rusija početi da se oseća ranjivijim.
Malo po malo, maksimalističke ambicije Moskve u Ukrajini su osujećene.
Prvo u Kijevu, zatim na istoku, a sada na jugu.
Kako se bliži kraj godine, ruske trupe i dalje zauzimaju ogromne delove zemlje.
Ali, posle ogromnih gubitaka u ruskom ljudstvu i zalihama, ovo nije mesto gde je Vladimir Putin mislio da će biti do kraja 2022.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
