Avganistanci gladnoj djeci daju ljekove za smirenje, drugi prodaju ćerke i organe da bi preživjeli

Ljekari kažu da kad se daju maloj djeci koja ne dobijaju dovoljno hranljivih materija, ovakvi ljekovi mogu da oštete jetru, kao i da napravi razne druge probleme, kao što su hronični zamor i poremećaji sna i ponašanja

9473 pregleda 7 komentar(a)
Gulam Hazrat (u sredini) ima šestoro gladne djece i daje im ljekove za smirenje kako bi ih uspaovao, Foto: BBC
Gulam Hazrat (u sredini) ima šestoro gladne djece i daje im ljekove za smirenje kako bi ih uspaovao, Foto: BBC

Avganistanci daju sopstvenoj gladnoj deci lekove za smirenje, dok drugi prodaju ćerke i organe da bi preživeli.

Druge zime otkako su talibani preuzeli vlast a strana sredstva su zamrznuta, milioni ljudi se nalaze na korak od opšte gladi.

„Naša decu samo plaču i ne spavaju. Nemamo hranu.

„I zato odlazimo u apoteku, uzimamo tablete i dajemo ih deci da bi bila omamljena", kaže Abdul Vahat.

On živi nadomak Herata, najvećeg grada u zemlji, u naselju od hiljade malih kuća od blata koje je naraslo tokom decenija, ispunjeno ljudima raseljenim i izmučenim ratom i prirodnim katastrofama.

Abdul je jedan iz grupe od desetak njih koji su se okupili oko nas.

Pitamo ih koliko njih daje deci lekove za smirenje.

„Mnogi od nas, praktično svi", odgovaraju oni.

Gulam Hazrat opipava džep tunike i izvlači tablu tableta.

To je alprazolam - lek za smirenje koji se obično prepisuju za lečenje anksioznosti.

BBC

Gulam ima šestoro dece, najmlađe od njih ima godinu dana.

„Dajem čak i njemu", kaže on.

Drugi nam pokazuju table escilatoprama i setralina za koje kažu da ih daju deci.

Oni se obično prepisuju za lečenje depresije i anksioznosti.

Lekari kažu da kad se daju maloj deci koja ne dobijaju dovoljno hranljivih materija, ovakvi lekovi mogu da oštete jetru, kao i da napravi razne druge probleme, kao što su hronični zamor i poremećaji sna i ponašanja.

BBC

U lokalnoj apoteci saznali smo da možete kupiti pet tableta ovih lekova za 10 avgana (oko 10 američkih centi) ili cenu jedne kriške hleba.

Većina porodica koje smo sreli deli nekoliko kriški hleba među sobom svakog dana.

Jedna žena nam je rekla da jedu suvi hleb ujutro, a uveče ga umaču u vodu da bi bio vlažan.

UN tvrdi da se u Avganistanu trenutno odvija humanitarna „katastrofa".

Većina muškaraca u oblasti nadomak Herata rade kao dnevni nadničari.

Oni žive teškim životom godinama.

Ali kad su talibani preuzeli vlast u avgustu 2021. godine, bez međunarodnog priznanja nove de fakto vlade, strani fondovi koji su stizali u Avganistan su zamrznuti, što je dovelo do ekonomskog kolapsa zbog koga muškarci većinom dana nemaju posla.

Retkih dana kad nađu neki posao, zarade otprilike 100 avgana, ili samo jedan dolar.


Pogledajte video: Zbog gladi prodali dete za 500 dolara


Svuda gde smo bili nailazili smo na ljude prisiljene na ekstremne korake da bi spasli porodice od gladi.

Amar (nije mu pravo ime) rekao je da je pre tri meseca išao na operaciju da mu odstrane bubreg.

Pokazuje nam ožiljak od 23 centimetra - tragovi od šavova su i dalje pomalo ružičasti - koji mu se proteže preko abdomena od prednje strane tela do leđa.

On je u dvadesetim i trebalo bi da je na vrhuncu snage.

Krijemo njegov identitet da bismo ga zaštitili.

„Nije bilo izlaza. Čuo sam da možete da prodate bubreg u lokalnoj bolnici. Otišao sam tamo i rekao im da to želim da uradim. Nekoliko nedelja kasnije su me zvali i rekli mi da dođem u bolnicu.

„Uradili su neke testove, onda su mi ubrizgali nešto od čega sam izgubio svest. Plašio sam se, ali nisam imao drugog izbora", priča on.

BBC

Amaru je plaćeno oko 270.000 avgana (3.100 dolara), od čega je veći deo otišao na otplaćivanje duga koji je napravio da bi kupio hranu za porodicu.

„Ako jedemo jedne večeri, ne jedemo naredne. Pošto sam prodao bubreg, osećam se kao pola osobe. Osećam se beznadežno. Ako se nastavi ovako, osećam da bih mogao da umrem", kaže on.

Prodavanje organa za novac nije neuobičajeno u Avganistanu.

Dešavalo se čak i pre dolaska talibana na vlast.

Ali sada, čak i pošto donesu tako bolnu odluku, ljudi otkrivaju da i dalje ne mogu da nađu načina da prežive.

U golom, hladnom domu nailazimo na mladu majku koja nam kaže da je prodala bubreg pre sedam meseci.

I oni su morali da otplate dug - novac koji su pozajmili da kupe stado ovaca.

Životinje su uginule u poplavi pre nekoliko godina, a oni su izgubili način zarađivanja za život.

Tih 240.000 avgana (2.700 dolara) koliko je dobila za bubreg nije im dovoljno.

„Sada smo prisiljeni da prodamo našu dvogodišnju ćerku. Ljudi od kojih smo pozajmili novac nas pritiskaju svaki dan, govore nam da im damo ćerku ako ne možemo da im vratimo dug", kaže ona.

„Strašno me je sramota zbog naše situacije. Ponekad mislim da je bolje umreti nego živeti ovako", kaže njen muž.

Iznova i iznova, slušali smo iste priče o tome kako ljudi prodaju vlastite ćerke.

„Prodao sam ćerku za 100.000 avgana", kaže Nizamudin.

To je manje od polovine onoga što se dobija za bubreg, prema našim saznanjima sa terena.

On se grize za usnu, a oči mu se ispunjavaju suzama.

Dostojanstvo sa kojim su ljudi ovde nekad živeli odnela je glad.

„Mi smo svesni da je to protiv islamskih zakona i da ugrožavamo živote vlastite dece, ali nema drugog načina", kaže Abdul Gafar, jedan od glavešina zajednice.

BBC

U jednom domu srećemo četvorogodišnju Naziju, veselu devojčicu koja pravi grimase dok se igra sa 18-mesečnim bratom Šamsulahom.

„Nemamo novca da kupimo hranu, tako da sam objavio u lokalnoj džamiji da želim da prodam ćerku", kaže njen otac Hazratulah.

Nazija je prodata da bi se udala za dečaka iz porodice u južnoj pokrajini Kandahar.

Kad bude imala 14 godina, biće poslata da živi s njim. Do sada je Hazratulah primio dve isplate za nju.

„Iskoristio sam većinu toga da kupim hranu i nešto malo za lekove za mlađeg sina. Pogledajte ga, neuhranjen je", kaže Hazratulah, podigavši Šamsulahovu majicu da nam pokaže njegov naduti stomak.

Zapanjujući rast stope neuhranjenosti pokazatelj je posledica koje glad već ostavlja na decu mlađu od pet godina u Avganistanu.

Lekari bez granica (MSF) uverili su se da se stopa primanja u njihove ustanove zbog neuhranjenosti širom zemlje ove godine povećala za čak 47 odsto u odnosu na prošlu.

Centar za hranjenje MSF-a u Heratu jedina je dobro opremljena ustanova za lečenje neuhranjenosti koja namiruje ne samo Herat, već i susedne pokrajine Gor i Badgis, gde je stopa neuhranjenosti skočila za 55 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Od prošle godine, povećali su broj kreveta kako bi izašli na kraj sa brojem bolesne dece koju moraju da prime.

Ali, uprkos tome, ustanova je gotovo uvek više nego puna.

Sve više dece koja pristižu moraju da se leče od više od jedne bolesti.

Omid je neuhranjen, ali ima i herniju i sepsu.

Sa 14 meseci, težak je samo četiri kilograma.

Lekari su nam rekli da je normalna težina bebe u tom uzrastu najmanje 6,6 kilograma.

Njegova majka Amna morala je da pozajmi novac za put do bolnice kad je počeo neprestano da povraća.

BBC

Pitali smo Hamedulaha Motavakila, portparola pokrajinske talibanske vlade u Heratu, šta oni preduzimaju da se izbore sa glađu.

„Situacija je rezultat međunarodnih sankcija uvedenih Avganistanu i zamrzavanju avganistanskih sredstava. Naša vlada pokušava da otkrije koliko ih je tačno ugroženo. Mnogi lažu o svom stanju zato što misle da tako mogu da dobiju pomoć", rekao je on.

To je stav pri kom je ostao uprkos tome što mu je rečeno da smo videli ubedljive dokaze za to koliko je loša situacija na terenu.

On je rekao i da talibani pokušavaju da otvore nova radna mesta.

„Radimo na otvaranju rudnika gvožđa i projekta gasovoda."

Malo je verovatno da će se to desiti u skorije vreme.

Ljudi nam govore da se osećaju napušteno, i od talibanske vlade i od međunarodne zajednice.

Glad je spori i tihi ubica, njegove posledice nisu uvek odmah vidljive.

Daleko od pažnje sveta, razmere ove krize u Avganistanu možda nikad neće izaći u potpunosti na videlo, jer niko ne vodi evidenciju.


Pogledajte video:


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk