Francuski naučnici dešifrovali pismo moćnog evropskog cara staro 500 godina

Pismo na tri strane, sastavljeno od otprilike 70 redova, uglavnom je napisano korišćenjem 120 šifrovanih simbola, uz jedan dio na tadašnjem čistom francuskom

24886 pregleda 3 komentar(a)
Foto: BIBLIOTHÈQUE STANISLAS DE NANCY
Foto: BIBLIOTHÈQUE STANISLAS DE NANCY

Tim francuskih naučnika uspeo je da dešifruje tajno pismo iz 1547. godine jednog od najmoćnijih vladara u Evropi, otkrivajući da je živeo u strahu da njegovo ubistvo priprema italijanski plaćenik.

Car Svetog Rimskog carstva Karlo Peti poslao ga je svom izaslaniku na francuskom dvoru - čoveku koji se zvao Žan de Sent Moris.

Pismo pruža uvid u to o čemu su evropski vladari razmišljali u vreme opasnih nestabilnosti izazvanih verskim ratovima i suprotstavljenim strateškim interesima.

Ovo je i retka prilika da istoričari na delu vide mračne veštine diplomatije: tajnovitost, neiskreni osmesi i dezinformacije su očigledno i tada bile prisutne podjednako koliko i danas.

Kriptografičarka Sesil Pijero prvi put je čula glasine o postojanju takvog pisma na večeri pre tri godine u gradu Nansi u Francuskoj.

Posle iscrpnog istraživanja pronašla ga je u podrumu gradske istorijske biblioteke.

Sebi je zadala zadatak da dešifruje dokument u roku od nekoliko dana, ali je ubrzo shvatila da će to biti znatno teže nego što je mislila.

Pismo na tri strane, sastavljeno od otprilike 70 redova, uglavnom je napisano korišćenjem 120 šifrovanih simbola, uz jedan deo na tadašnjem čistom francuskom.

„Prvo je trebalo kategorisati simbole i tražiti šablone. Ali ovde nije slučaj da jedan simbol predstavlja jedno slovo - već je mnogo komplikovanije", kaže Pijero.

„Da smo ubacili podatke u kompjuter i rekli mu da dešifruje, to bi bukvalno potrajalo čitavu istoriju univerzuma!".

Getty Images

Malo po malo, njen tim je ostvario napredak.

Postojale su, otkrila je, dve vrste simbola: jednostavni i komplikovani.

Samoglasnici mahom nisu pisani kao slova, već kao dijakritički znaci, kao u arapskom jeziku.

Međutim, samoglasnik 'e' nije imao takav znak, i uglavnom je nedostajao u pismu.

Otkrili su i da je većina simbola predstavljala slova ili kombinaciju slova, dok su neki predstavljali čitave reči - recimo, igla je simbol za engleskog kralja Henrija Sedmog.

A bilo je i simbola koji izgleda nisu imali nikakvu funkciju.

Konačni napredak desio se kada je istoričarka Kamila Desenklo uputila tim na druga šifrovana pisma koja je slao car, ali i koja su njemu poslata.

U jednom od njih, primalac je izradio neformalan prevod.

„To je bio naš kamen iz Rozete", kaže Pijero, misleći na natpis koji je pomogao da se dešifruju egipatske hijeroglife.

„To je bio ključ. Uspeli bismo i bez toga na kraju, ali nam je uštedelo mnogo vremena."

BIBLIOTHÈQUE STANISLAS DE NANCY

To što slova 'e' gotovo da nije bilo u pismu je znak da su tvorci šifre znali šta rade.

Jer 'e' je najčešće slovo (u starom i u novom francuskom jeziku) i njega bi prvo tražili oni koji bi želeli da dešifruju pismo.

A simboli koji nisu imali značenje su ubačeni kako bi izazvali dodatnu konfuziju.

„Naravno, za današnje standarde šifra je prilično jednostavna", kaže Pijero, koja vreme provodi razmišljajući o kvantnoj fizici i najvećim prostim brojevima.

„Ali uzimajući u obzir kakve su alate imali, baš su nas namučili", dodaje.

Pa šta piše u pismu?

Ceo prevod još nije objavljen, zbog toga što to čuvaju za akademski rad.

Ali objavili su delove.

Februar 1547. godine bilo je vreme relativnog mira između velikih sila - Francuske i Svetog Rimskog carstva.

Car Karlo Peti, koji je vladao ogromnim delovima Evrope, poput Španije, Holandije, Austrougarske i južne Italije, više nije bio u ratu sa kraljem Fransoa Prvim.

Ali nepoverenje je bilo prisutno.

Dva skorašnja događaja i dalje su bile na umu obojice vladara.

Prva je bila smrt engleskog kralja Hendrija Sedmog, samo nekoliko nedelja ranije.

A drugi pobuna u Nemačkoj, predvođena protestantskom alijansom koja se zvala Šmalkaldska liga (savez).

Karlo Peti u pismu otkriva da je zabrinut i da želi da održi mir sa Francuskom, kako bi mogao da koncentriše snage protiv lige.

Izaslaniku poručuje da načulji uši i bude u toku sa razmišljanjima na francuskom dvoru, posebno kada je reč o reakcijama na smrt kralja Henrija.

Najviše od svega je želeo da izbegne to da se Francuzi i Englezi udruže i pruže podršku protestantskim pobunjenicima.

The Cambridge Modern History Atlas

Karlo Peti potom piše o glasini koja kruži - da će njega, cara, pokušati da ubije italijanski vođa plaćenika Pijer Strozi.

Izaslaniku kaže da treba da sazna što više može o toj priči - da li je to trač ili ozbiljna pretnja?

I na kraju, u najdužem delu pisma, Karlo Peti ambasadoru predstavlja trenutnu situaciju i njegov plan kako će se obračunati sa Šmalkaldskom ligom.

Bilo je novih talasa pobuna u Pragu, zbog čega je carev nećak Ferdinand Tirolski morao da pobegne.

Ali Karlo Peti ambasadoru daje instrukcije kako da „spinuje" vest na francuskom dvoru.

Pobuna u Pragu je manji problem, a njemu je rečeno da kaže kako je Ferdinand napustio grad kako bi se pridružio njegovom ocu - carevom bratu - u borbi.

Za istoričarku Kamilu Desenklo važna je činjenica da su delovi pisma šifrovani, a drugi delovi ne.

„Znali su da je šansa da pismo bude presretnuto jedan prema dva. U tom slučaju ima poruka koje bi vredelo preneti Francuzima", kaže ona.

Na primer, činjenica da car sarađuje u naporima da se izgradi poverenje na severu Italije.

„Ove poruke su ostavljene na čistom jeziku. Ali bilo je drugih stvari koje su morali ostati tajna - poput toga kakvo je stanje sa pobunom protestanata, i to je bilo šifrovano", kaže ona.

Šta se potom desilo?

Samo nekoliko nedelja kasnije francuski kralj Fransoa Prvi je umro, a nasledio ga je njegov sin Henri Drugi.

Karlo Peti je pobedio ligu sledeće godine, ali protestantizam nije otišao iz Nemačke.

Henri Drugi je 1552. oformio novi savez sa protestantskim prinčevima protiv cara Karla Petog.

I nije bilo atentata na njega.

Karlo Peti je umro u španskom manastiru 1558. godine.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk