Zamislite da znate da svaki tanjir hrane koji pojedete može biti vaš poslednji. Da su doručak, ručak i večera potencijalno smrtonosni. I svejedno ih morate jesti.
Za grupu mladih žena u Trećem Rajhu, ovo je bila svakodnevna stvarnost: testirale su Hitlerovu hranu tokom poslednje dve i po godine Drugog svetskog rata.
Firer je zahtevao da mlade žene dobrog nemačkog staleža probaju svaki od obroka koji su pripremljeni za njega, u slučaju da saveznici, ili neko od njegovih, pokušaju da ga otruju.
Takva uloga je viđena kao neka vrsta časti - način služenja.
- Kako su obične žene postale krvnice SS-a
- Ginekološkinja iz Aušvica koja je morala da ubija bebe
- Buntovni britanski vojnik zbog kog je ludeo nemački general Romel
- „Na pola puta do superheroja": Mustafa Golubić, tajni agent između mita i istine
Zapanjujuća priča o iskustvima ovih mladih žena izašla je na videlo tek 2013, kada je tada devedesetpetogodišnja Margo Volk nemačkom časopisu Der Špigel otkrila svoju nekadašnju ulogu.
Sada, Hitlerove degustatatorke, predstava Mišel Kolos Bruks, slobodno zamišlja kako je zaista izgledalo rizikovati život, viljušku po viljušku.
Predstava je prikazana u raznim pozorištima širom SAD.
Izvodila ju je isključivo ženska glumačka ekipa, a usredsređena na četiri mlade žene (u stvarnosti, oko 15 je korišćeno na rotaciji) koje su živele u školi pored Vučje jazbine, štaba Hitlerovog istočnog fronta u Istočnoj Pruskoj (sada Poljska).
Bruks je sasvim slučajno čula za Hitlerove degustatorke - kolega pisac je pomenuo priču u prolazu kada su „ubijali" vreme pre leta.
„Rekla sam 'hoćeš li to napisati? Jer ako nećeš, ja ću to napisati'", priseća se ona.
Kao priča, za Bruks je izgledala očigledno tematski bogata.
„Jednostavno pogodi svako dugme stvari o kojima razmišljam i o kojima brinem: kako se postupa sa mladim ženama, kako se deca koriste u ratnim poljima, koliko je teško biti adolescentkinja, politička manipulacija..."
Sve to zvuči teško, ali predstava je zapravo komedija - iako se radi o crnom humoru.
Bruks je postavlja u njen istorijski trenutak, dok zamišlja ove zarobljene mlade žene kao savremene tinejdžerke.
Devojke plešu uz pop muziku i poziraju za selfije, ali tračare o tome kako im se dopadaju Frenk Sinatra, Klark Gejbl i - pomalo - sam Hitler.
Govore kao devojke iz kalifornijske doline, nazivajući jedna drugu „devojkom" ili „gubitnicom", a onda ispoljavaju mržnju prema Jevrejima.
„Gledala sam te mlade žene kako prave selfije, videla sam njihovu duboku posvećenost dobijanju pravih selfija, i sinulo mi je da su to iste devojke.
„Nema razlike osim u vremenu", kaže Bruks o odluci da ima ovu dvostruku perspektivu.
„Nisam želela da ovi likovi budu izdvojeni ljudi u istoriji, želela sam da se osećaju veoma, veoma prisutnima."
Predstava koristi ovo čudno poglavlje istorije Drugog svetskog rata kao način da se ispita univerzalno iskustvo adolescentkinja - iako u okruženju sa izuzetno visokim ulozima.
Ali stvar u životu za degustatorke je bila da, iako je svaki zalogaj bio pun opasnosti, to je takođe bilo neverovatno banalno i dosadno postojanje.
U poređenju sa iskustvima mnogih ljudi u ratu, bilo im je lako na jednom nivou - do 1944. mnogi ljudi su bili veoma gladni u Nemačkoj i dobijali su tri pristojna obroka dnevno.
Naravno, to su bili vegetarijanski obroci - Hitler je, sada je to već dobro poznato, izbegavao meso - a Volk je opisala ishranu sa povrćem, pirinčem, testeninom, rezancima i egzotičnim voćem, što je bila prava retkost u to vreme.
Ali iako je hrana „bila dobra - veoma dobra", dodala je da nisu mogli da uživaju u njoj.
„Neke od devojaka su lile suze kada bi počele da jedu jer su se jako plašile", rekla je u intervjuu 2013.
„Morale smo sve da pojedemo. Onda smo morale da čekamo sat vremena, i svaki put smo se plašile da ćemo se razboleti.
„Nekada smo plakale kao psi jer nam je bilo tako drago što smo preživele."
- Od Ane Frank do Virdžinije Vulf: Dnevnici koji svedoče bolje od udžbenika istorije
- Soni je preživeo Holokaust i postao legenda Ajntrahta iz Frankfurta
- Od nacističkog logora do Holivuda: Tamo daleko preko polja i planina svirao je Branko Mataja
- Opsada Lenjingrada: „Svi su umrli. Ostala je samo Tanja"
Pripadnici SS jedinica bi posluživali hranu, čekali sat vremena da vide da li su se devojke onesvestile, a ako nisu, hranu bi odneli Hitleru.
Ali između svakog obroka, mlade žene nisu imale ništa da rade osim da sede i čekaju da vide hoće li umreti.
Uvući im se pod kožu u njenom pisanju bilo je „o tome kako provode vreme, kako ubijaju dosadu", objašnjava Bruks.
„O čemu one pričaju? Da biste preživele, jednostavno morate nastaviti da budete devojke: morate jedna drugoj praviti pletenice, da se smejete, da nađete način da shvatite ludilo koje se dešava."
Koliko znamo, nijedna od pravih devojaka nikada nije bila otrovana hranom.
Ali njihova priča je jedva dokumentovana i nikada se ne bi saznalo da nije bilo izjave Volk.
Čini se da je ona bila jedina od Hitlerovih degustatorki koja je preživela: kako su ruske snage napredovale, poručnik ju je iskrao u vozu Jozefa Gebelsa, koji je krenuo ka Berlinu.
Smatra se da su sve ostale devojke koje su ostale streljali sovjetski vojnici.
- „Da se ne zaboravi“ - Krvavi oktobar 1941. u Kraljevu
- Odbila je da umre u Aušvicu, preživela Mengelea i oprostila nacistima
- Nacistički plamen koji je gutao knjige „nenemačkog duha"
- „Otkrila sam da je moj deda nacista dok sam pisala njegovu biografiju“
Pravljenje komedije iz takve situacije može biti „smešan hod po žici", priznaje ona - i ljudi su je pitali da li je u redu da se smeju predstavi, a neki su čak odbili da pogledaju predstavu.
„Neki ljudi su rekli da ne žele da je gledaju jer se smejemo nečemu užasnom, ali da ste pogledali emisiju znali biste (mi nismo). Nismo u dosluhu sa Hitlerom, zapravo ga ne volimo", šali se ruks, pomalo neverovatno da tako nešto treba navesti.
Hitlerove degustatorke govore o smehu sa ovim mladim, u suštini nevinim ženama i priznanju da je smejanje melomanskim fašistima jedan od načina da se umanji njihova moć.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
