Migranti idu u Putinov rat pod prisilom: "Poslati su na prvu liniju fronta kao džak krompira"

Mnogi osuđenici sada se brinu da bi naprosto mogli biti primorani da idu u rat - a migrantski radnici iz Centralne Azije posebno su ugroženi u toj situaciji

10123 pregleda 4 komentar(a)
Regrutovani muškarci tokom delimične mobilizacije u Rusiji 2022. godine - ali zemlja još uvijek traži još vojnika rat, Foto: Getty Images
Regrutovani muškarci tokom delimične mobilizacije u Rusiji 2022. godine - ali zemlja još uvijek traži još vojnika rat, Foto: Getty Images

Navodno je ruska plaćenička grupa Vagner regrutovala desetine hiljada zatvorenika da se bore u Ukrajini.

Ali sve veći broj žrtava i ilegalnih pogubljenja otežava pronalaženje dobrovoljaca, čak i po zatvorima.

Mnogi osuđenici sada se brinu da bi naprosto mogli biti primorani da idu u rat - a migrantski radnici iz Centralne Azije posebno su ugroženi u toj situaciji.

Anuar je došao u Rusiju u potrazi za poslom 2018. godine.

Kasnije je osuđen zbog prodaje droge i poslat da služi kaznu u Zatvorsku koloniju broj šest u Vladimirskoj oblasti.

BBC ne objavljuje njegovo pravo ime i državljanstvo iz bezbednosnih razloga.

Krajem januara, on je rekao ocu da je grupa zatvorenika iz Centralne Azije poslata da se bori u Ukrajini bez njihovog prethodnog pristanka.

„U tom zatvoru ima mnogo Uzbekistanaca, Tadžikistanaca, Kirgistanaca. Sada planiraju da pošalju drugu grupu, a moj sin je zabrinut da će i njega prisiliti da ide", rekao je za BBC Anuarov otac.

BBC je imao uvid u sudske spise i Anuarova pisma koja potvrđuju da on zaista služi kaznu u tom zatvoru.

A njegovu priču o grupi koja je bila prisiljena da ide u Ukrajinu u januaru potvrdila je i Olga Romanova, direktorka organizacije za zaštitu građanskih prava „Rusija iza rešetaka".

Roditelji tih zatvorenika su joj se obratili za pomoć.

„Nije im ponuđen izbor. Rečeno im je da moraju da potpišu ugovor i poslati su na prvu liniju fronta kao džak krompira", kaže Romanova.

Getty Images

Isprva su roditelji bili spremni da idu na sud da njihova deca ne bi završila u Ukrajini, kaže ona.

Ali su potom odbili da to učine, iz straha od kazne koju bi njihova deca mogla da pretrpe ako ostanu u zatvoru.

Zatvorska kolonija broj šest je ozloglašena po surovom postupanju prema zatvorenicima i njihovom čestom premlaćivanju.

Olga Romanova je opisuje kao „zatvor za torturu".

Tu je zatvoren i Aleksej Navaljni, istaknuti ruski opozicionar.

Administracija kolonije nije odgovorila na zahtev BBC-ja da prokomentariše optužbe da su prisilili zatvorenike da potpišu vojne ugovore.

Izgleda da je ispočetka regrutovanje u zatvorima bilo veoma uspešno, ali se stvari menjaju, jer je grupa Vagner počela da trpi teške gubitke na bojištu.


Možda će vas zanimati i video


BBC na uzbečkom je razgovarao sa Farukom (nije mu pravo ime), državljaninom Uzbekistana koji služi kaznu u zatvoru u ruskoj Rostovskoj oblasti.

Nekoliko njegovih kolega zatvorenika priključilo se Vagneru.

Isprva je to bilo dobrovoljno, ispričao je Faruk, ali on se sada brine da bi zatvorenici mogli biti prisiljeni da idu u rat.

„U početku sam i ja razmišljao da idem zato što su svi verovali da je Rusija jača, da će Rusija pobediti - možda za mesec dana, tri meseca ili godinu dana.

„Ali sada vidimo koliko ljudi tamo gine i ako im ponestaje vojnika - to onda nije dobro. Ako mi budu rekli da moram da idem a ja odbijem, onda mogu da kažu da sam protiv Rusije."

Centralnoazijski državljani regrutuju se da se bore za Rusiju i na druge načine, ne samo iz zatvora.

Ukupno ima oko 10,5 miliona migranata iz Uzbekistana, Tadžikistana i Kirgistana koji rade u Rusiji, prema poslednjim statističkim podacima ruskog ministarstva unutrašnjih poslova.

A to je ogroman resurs za vojne regrutere iz kog mogu da crpe novo ljudstvo.

Getty Images

Ruske vlasti otvoreno angažuju ljude da se pridruže oružanim snagama u migrantskom centru u Moskvi.

Postoje čak i oglasi na uzbečkom, kirgiskom i tadžičkom jeziku koji nude građanima ovih zemalja ubrzanu proceduru za dobijanja ruskog pasoša ako se prijave u oružane snage.

Ali aktivisti kažu da to nije uvek na dobrovoljnoj bazi.

Braniteljka migrantskih prava Valentina Čupik rekla je za BBC da policajci ponekad zaustavljaju centralnoazijske migrante na ulici i zastrašuju ih da potpišu vojni ugovor.

Govore im da će inače biti deportovani, kaže Čupik.

Mnogi migrantski radnici nemaju odgovarajuće radne dozvole, žive na mestu na kom nisu prijavljeni ili krše druga migrantska pravila.

I zbog toga mogu biti lake mete za regrutere.

Aziz, kom to nije pravo ime, ima dvostruko rusko i tadžičko državljanstvo, a za BBC je rekao da je bio priveden tokom policijske racije na gradilištu na kom radi.

Rečeno mu je da će biti odveden u policijsku stanicu da mu se provere papiri, ali je umesto toga završio u vojnom odseku za mobilizaciju.

Kad je počeo da viče na policajce tražeći da mu kažu zašto su ga lagali, oni su mu zavrnuli ruke na leđa i ubacili ga nazad u autobus.

Na kraju su ga pustili.

Ali mnogi migranti u Rusiji se suviše plaše policajaca da bi se pobunili kad ih ovi prisiljavaju da se prijave u rat.


Pogledajte i video: „Ovo je kraljevstvo ruskog snajperiste"


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: