Ko su aktivisti pokreta Posljednja generacija koji u Italiji napadaju umjetnička djela

"Akcije ovog pokreta dovode do razdora civilnog društva i ovih aktivista sa kojima dijelim mišljenje da se protiv klimatskih promjena treba boriti, ali ne na ovakav način", kaže gradonačelnik Firence

4092 pregleda 0 komentar(a)
Dio aktivizma, Foto: Ultima Generazione
Dio aktivizma, Foto: Ultima Generazione

Novi trend ekoloških aktivista da farbom i drugim tečnostima napadaju umetnička dela i istorijske spomenike širom Evrope kod jednih dobijaju podršku, a kod drugih izazivaju ogorčenje.

Jedan od poslednjih u nizu takvih incidenata desio se sredinom marta u Firenci, gde su aktivisti pokreta Poslednja generacija (Ultima Generazione) narandžastom farbom isprskali fasadu skupštine grada koja datira iz 13. veka, a u daljoj akciji sprečio ih je gradonačelnik.

„Uradio sam ono što bi trebalo svaki građanin.

„Akcije ovog pokreta dovode do razdora civilnog društva i ovih aktivista sa kojima delim mišljenje da se protiv klimatskih promena treba boriti, ali ne na ovakav način", kaže gradonačelnik Firence Dario Nardela za BBC na srpskom.

„Srećom, komunalni redari su odmah reagovali i očistili fasadu. Kamen od koga je sagrađena zgrada skupštine je porozan, tako da bi boja sigurno ostala da se duže čekalo", dodaje.

Jedan od privedenih aktivista kaže da je ovo jedini način da skrenu pažnju i kažu političarima da je dosta.

„Ovo je jedini put da im poručimo da više ne želimo da koriste novac građana za investiranje u fosilna goriva", kaže za BBC na srpskom Đordano Kavini, koji bi, ako bude osuđen, mogao da se suoči sa kaznom zatvora od dve do šest godina.

Ovo nije bio izolovani incident.

U martu su pripadnici ovog pokreta žurom farbom naružili spomenike u Milanu.

U Engleskoj, Francuskoj i Holandiji aktivisti drugih ekoloških organizacija prskali su bojom fasade javnih instiuticija, polivali tečnostima poznata umetnička dela u galerijama, ili su lepili šake na njih, što je izazvalo ogorčenje mnogih koji smatraju da to nije način da se skrene pažnja na klimatske promene.

Šta se desilo u Firenci?

Dok je gradonačelnik obilazio glavni firentinski trg Sinjorija sa restauratorima koji bi trebalo da započnu radove, dvoje aktivista pokreta Poslednja generacija iznenada su počeli da prskaju narandžastu boju na fasadu skupštine grada.

Šokirani Nardela počeo je da viče na dvoje aktivista i poput akcionog junaka u dva koraka preskočio je živu ogradu i sa obezbeđenjem ih je zaustavio.

Policija je privela dvoje aktivista.

Gradonačelnik je potom na Tviteru objavio snimak, uz komentar:

„Napad na kulturno-umetničku ostavštinu, kao gest borbe protiv klimatskih promena, nije ispravan", napisao je Nardela.

Za skidanje narandžaste farbe sa fasade viševekovne zgrade bilo je potrebno 5.000 litara vode.

Mnogi Firentinci bili su uznemireni akcijom, a dodatno su bili iznervirani i zbog korišćenja tolike količine vode za pranje fasade kada Italiji ove godine preti još jedna suša.

Gaja Santorini iz Milana podržava akcije ovog pokreta, smatrajući da aktivisti pažljivo koriste materijale kako ne bi uništili umetnička dela.

Iako su njihove akcije možda ekstremne i izazivaju veliku pažnju, ona ih podržava.

„Oni ne napadaju umetnost i kulturu, za šta ih mnogi optužuju, već ih koriste kako bi stavili do znanja da su klimatske promene veliki problem", kaže Santorini za BBC na srpskom.

Marko Roveli, muzičar i pisac iz Milana, smatra da starije generacije ostavljaju mlađima neizvesnu budućnost.

„Oni koji napadaju ove aktiviste smatraju da klimatske promene nisu nikakav problem, što je suprotno svim tvrdnjama klimatologa", kaže Roveli.

Alesio Postiljone, profesor iz Rima, kaže za BBC na srpskom da su njihove akcije pogrešne.

„To nije način da se protestuje i da se klimatske promene postave kao najveći problem čovečanstva. Oni su ekstremisti, zaluđeni pogrešnom ideologijom", kaže Postiljone.

„Nećemo se suočiti sa izumiranjem za 20 godina. Možemo da se bavimo time kako da smanjimo emisiju gasova staklene bašte, ali bez ludila i sa više pragmatizma", dodaje.

Aktivista: „Hoćemo da nateramo vlasti da deluju"

Ultima Generazione

Đordano Kavini ima 32 godine, živi u gradu Empoli, nedaleko od Firence u koju je tog dana došao sa namerom da isprska fasadu skupštine grada narandžastom bojom.

Priveden je zajedno sa drugom aktivistkinjom Nikol i protiv njih je u toku krivični postupak.

Zaprećena kazna za uništavanje kulturnog dobra od javnog značaja je od dve do šest godina.

Dobili su zabranu ulaska u Firencu u trajanju od godinu dana.

Kavini radi kao socijalni radnik u zdravstvu, zapravo na odeljenju za psihijatriju u Empoliju, a za BBC na srpskom kaže da pokušavaju da skrenu pažnju na neadekvatno postupanje italijanskih vlasti u vezi sa borbom sa klimatskim promenama i u vezi sa sušom, najgorom u poslednjih nekoliko decenija.

„Aktivista sam još od studentskih dana i oduvek su me zanimale ekološke teme, jednakost, socijalna pravda", priča Kavini za BBC na srpskom dok na slobodi iščekuje suđenje.

Pre tri godine postao je deo globalnog ekološkog pokreta Extinction Rebellion, čiji je cilj da nenasilnom građanskom neposlušnošću primora vlasti da preduzmu mere koje bi sprečile klimatske promene.

Pokret Poslednja generacija je zapravo italijanska verzija ovog globalnog pokreta, a Kavini je njegov deo još od samog početka.

Od aprila 2022. godine Poslednja generacija je postala nezavisan pokret.

On je bio učesnik i u još dve druge akcije u Firenci, kada je polio farbom zgradu u kojoj su kancelarije Ministarstva za ekonomiju, kao i renesansnu palatu iz 14. veka, Palaco Pegazo (Palazzo Pegaso).

Učestvovao je i u mnogim drugim akcijama, kao što je blokiranje puteva u Milanu, Rimu i Firenci, a namerava da to i dalje čini, kaže, sve dok italijanska vlada ne da odgovor građanima kada će prestati da investira u fosilna goriva.

„Ispod magistralnog puta 429 u regiji Toskani zatrpan je opasan otpad i taj problem niko ne rešava", kaže on.

Pogledajte snimak iz Venecije:

Suša koja se vidi iz svemira

Opasnost od još jednog sušnog leta u Italiji je realna, s obzirom da je i ove zime bilo malo padavina.

Prošle godine, vlasti su proglasile vanredno stanje zbog najveće suše u poslednjih sedam decenija, koja je pogodila područja oko reke Po.

Italijanske vlasti spremaju dekret o dodeli 7,8 milijardi evra za saniranje posledica, a prioritet u narednim mesecima je obezbeđivanje dovoljne količine vode za domaćinstva i kompanije, pre svega one iz poljoprivrednog sektora.

Jedna od posledica je jasno vidljiva - na ostrvo San Bjađo koje se nalazi usred jezera Garda na severu Italije, moguće je stići pešice jer se voda povukla, što se obično dešava tokom leta.

Ovo jezero, zajedno sa jezerom Komo, najveći su italijanski rezervati vode, u kojima je trenutno nivo vode na granici minimuma.

Vodostaj u reci Po je je 61 odsto niži od norme, dok je snega ove zime u Alpima bilo manje za 53 odsto.

Na satelitskoj fotografiji od 15. februara vide se prošireni delovi isušenog korita reke Po.

Smanjenje vodostaja i promena okolnog pejzaža evidentni su ako se uporede satelitski snimci iz februara 2021. i ovog februara, a prema podacima Opservatorijuma za upravljanje i zaštitu teritorije i voda u Pjaćenci i Kremoni, ova reka dostigla je najniži nivo svih vremena.

„Cenimo umetnost, ne uništavamo je"

Reuters/CLAUDIA GRECO

Prošle godine, u najpoznatijem muzeju u Italiji, Galeriji Ufići u Firenci (Galleria degli Uffizi di Firenze), dvadesettrogodišnja Laura i njen prijatelj Alesandro protestovali su ispred čuvenog umetničkog dela, slike „Proleće", umetnika Sandra Botićelija.

Tada su zalepili šake za sliku demonstrirajući pred mnogim posetiocima muzeja.

„Da li je danas moguće videti sve lepote proleća kao na ovoj slici?", upitala je tada Laura.

„Odlučili smo da upotrebimo umetnost kako bismo preneli poruku upozorenja.

„Upravo me je svest o neprocenjivoj umetničkoj vrednosti u ovom muzeju naterala da podignem glas protiv totalne političke inercije kada je reč o klimatskoj katastrofi koja nas čeka", vikala je Laura tokom performansa.

Potom su ona i njen saborac legli na pod, dok je obezbeđenje muzeja pokušavalo da ih izbaci.

Karlota Muston, portparolka pokreta Poslednja generacija, kaže za BBC na srpskom da su aktivisti koristili za ovu akciju poseban lepak koji nije uništio staklo kojim je zaštićena ova slika.

„Pre svake akcije konsultujemo se sa stručnjacima ili restauratorima.

„Kada smo prosuli brašno po automobilu koji je svojevremeno oslikao Endi Vorhol (bio je izložen u galeriji u Milanu u novembru 2022. godine), razgovarali smo sa stručnjacima koji su nam potvrdili da čestice brašna ne mogu da naškode vozilu", kaže Muston.

Eike Šmit, direktor muzeja Galerija Ufići, smatra da nasilje, makar bilo simbolično, generiše još veće nasilje.

Tomazo Galigani, potparol ovog muzeja, kaže za BBC na srpskom da ovi aktivisti koriste umetnost kako bi dobili što veći publicitet.

„Umetnička dela su univerzalni simboli i kada su ona napadnuta, niko ne može da ostane ravnodušan na takav čin", kaže Galigani.

„Oni žele samo da privuku pažnju i njihove akcije ne podržava 99,9 odsto građana. Oni to ne žele ni da čuju, ni da vide".

Džinovski srednji prst obojen u žuto

Pre nekoliko meseci, aktivisti ovog pokreta bacili su farbu na ulaz milanske operske kuće Skala.

Posle tog incidenta privedeno je pet ljudi, a komunalne ekipe uklonile su farbu sa ulaza, kako bi omogućile planiranu opersku premijere Boris Godunov.

Nekoliko meseci kasnije, troje aktivista ofarbali su poznato umetničko delo L.O.V.E. umetnika Mauricija Katelana koje je postavljeno ispred milanske berze.

Ova statua, čiji inicijali simbolizuju slobodu (liberta), mržnju (odio), osvetu (vendeta) i večnost (eternita), poznatija je i kao „Prst" ili srednji prst.

Visoka je 11 metara i sama po sebi je kontroverzna iz očiglednog razloga.

Kada je postavljena 2010. godine, namera je bila da ispred berze ostane samo dve nedelje, period za koji je umetnik dobio dozvolu.

Međutim, statua i dan danas stoji nasred Poslovnog trga (Piazza Affari), na kojem se osim berze nalaze i najpoznatije italijanske banke.

Pre nego što je posula žutu farbu na Katelanov umetnički rad, 23-godišnja Martina snimila je video u kojem je rekla:

„Osećam se smireno, iako se uvek pomalo plašim reakcije policije.

„Ono sa čime ću se legalno suočiti je ništa u odnosu na ono sa čime ćemo se suočiti svi mi ako ne uspemo da usporimo klimatske promene."

„Ovim mojim gestom obraćam se italijanskoj vladi, ali i italijanskim bankama koje potpomažu industriju fosilnih goriva", rekla je tada Martina i prosula žutu farbu po ovom umetničkom delu.

U obraćanju je spomenula i primer nemačkog sela Lucerat, u kojem zbog širenja rudnika uglja, nemačka vlada planira da iseli svo stanovništvo.

Italijanska banka Inteza Sanpaolo dala je subvencije multinacionalnoj energetskoj kompaniji RWE, sa sedištem u Esenu, koja planira da proširi rudnik u ovom selu.

Prolaznici koji su se tada našli u blizini različito su reagovali na ovakav čin.

Jedna žena je vikala na ove aktiviste rekavši da je reč o umetničkoj skulpturi koja je nasleđe svih građana Milana i da polivanje farbom nije način da se protestuje.

Nekoliko dana kasnije, umetnik Mauricio Katelan javno je podržao akciju, rekavši da mu je žuta boja jedna od omiljenih.

„Stop subvencijama za fosilna goriva"

Statua Vitorija Emanuela Drugog na konju, nekadašnjeg italijanskog kralja, simbol je grada Milana.

Od 1896. godine, nalazi se na trgu Duomo, ispred milanske katedrale.

Polovinom marta, Rikardo Fiore i njegova saborkinja Marija polili su farbom jedan od najvažnijih spomenika u gradu.

Reuters/CLAUDIA GRECO

Pre nego što su izvršili ovaj protestni čin, Rikardo i Marija su vikali: „Nećemo da investiramo u ugalj" i „Stop subvencijama za fosilna goriva."

Dvoje aktivista je potom leglo pored statue Emanuela Drugog, čekajući policiju da ih odvede u policijsku stanicu.

Iako se pre svake akcije ovi klimatski aktivisti konsultuju sa restauratorima, kako tvrde da ne bi uništili umetnička dela, ovoga puta narandžasta farba nije se oprala.

Iz milanske opštine kažu za BBC da iako su komunalni redari brzo reagovali, nisu uspeli da vodom skinu farbu.

Za čišćenje ovog spomenika biće potrebna intervencija restauratora, koji su sada na terenu.

Potparolka pokreta Poslednja generacija Karlota Muston odgovara da je u pitanju politički potez i da su vlasti namerno ostavile farbu.

Tvrdi i da su aktivisti koristili istu farbu kojom je isprskana i operska kuća Skala koja je, kaže, oprana bez problema.

Italija šesta na svetu u investiranju u fosilna goriva

Samo tokom 2021. godine, Italija je uložila 41,8 milijardu evra u industriju fosilnih goriva.

Investira više od Rusije i Saudijske Arabije.

Jedan od zahteva kampanje „Stop subvencijama za fosilna goriva", koju ovi klimatski aktivisti sprovode poslednjih meseci u gradovima Italije, jeste da se novac koji se ulaže u fosilna goriva uloži u ekološku tranziciju.

Samo italijanska naftna kompanija ENI, koja je jednim delom u vlasništvu države, ostvarila je dobit od 20,4 milijarde evra u 2022. godini.

To je i najveći profit do sada ostvaren i više nego dvostruko veći u odnosu na 2021. godinu, i to zahvaljujući visokoj ceni gasa.

Milano je jedan od najzagađenijih gradova u Italiji, ali i u Evropi.

Prema podacima Evropske agencije za ambijent, od 332 evropska grada, Milano je na 303. mestu po zagađenosti vazduha.

Atilio Fontana, predsednik regije Lombardija čiji je Milano glavni grad, kaže za BBC na srpskom da postoji strategija i da se sprovode konstantne intervencije za poboljšanje vazduha u Milanu.

„Od ove godine automobili evrodizel 5 ne mogu da saobraćaju centrom grada, kao ni u širem centru.

„Međutim, pored ove i mnogih drugih mera koje smo preduzeli, postoje prirodne prepreke koje otežavaju rešavanje problema zagađenja, kao što je pozicija Milana koji se nalazi u ravnici okruženoj Alpima.

„Žurka za kraj sveta"

„Ljuti smo zbog obnovljive energije" bio je slogan velikih demonstracija zbog klimatskih promena, koji je održan početkom aprila u organizaciji pokreta Fridaus for future.

Tada je hiljade mladih aktivista izašlo na ulice kako bi protestovali zbog onih koji, kako tvrde, besomučno koriste prirodna bogatstva i ostvaruju ogromne profite na nelegalan način.

Ovi ekološki aktivisti nameračili su se na kompanije poput ENI-ja, ali i druge naftne gigante.

Kažu da se od velikog klimatskog protesta 2019. godine zahtevi do danas nisu mnogo promenili.

„Naučnici imaju konkretna rešenja za usporavanje klimatskih promena, koje političari ne žele ni da čuju", kaže Marcio Kiriko, portparol pokreta Fridaus for future, za BBC na srpskom.

„Regija Ligurija ima ogroman potencijal za razvoj solarne energije. Međutim, nastavlja da se usredsređuje na lanac snabdevanja fosilnim gorivima".

Otvoreni su za saradnju sa pokretom Poslednja generacija kako bi delovali zajedno, ali, kaže Kiriko, ni oni ne opravdavaju sve njihove akcije.

Za 22. april u Rimu, ova dva pokreta koja se bore protiv klimatskih promena organizovaće veliku manifestaciju, na kojoj se očekuje desetine hiljada ljudi.

Simboličnim nazivom „Žurka za kraj sveta", uz muziku i celodnevni program, proslaviće se Dan planete Zemlje, za koju, ako se pod hitno nešto ne preduzme, kako veruju klimatski aktivisti, ostaje još malo vremena.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: