Ostaci starih virusa koju su se milionima godina krili unutar ljudskog DNK pomažu telu u borbi protiv rata, tvrde naučnici.
Uspavani ostaci ovih drevnih virusa se bude kada ćelije raka izmaknu kontroli, pokazuje istraživanje Instituta Frensis Krik.
Ovo nenamerno pomaže imunološkom sistemu da cilja i napadne tumor.
Tim želi da iskoristi ovo otkriće za pravljenje vakcina koje mogu da podstaknu lečenje ili čak i da spreče pojavu raka.
Istraživači su uočili vezu između boljeg preživljavanja od raka pluća i dela imunog sistema, zvanog B-ćelije, koji se grupiše oko tumora.
- Istraživanje otkriva „beskonačnu“ sposobnost raka da evoluira
- Revolucionarna terapija odstranila tinejdžerkin neizlečivi rak
- „Skok napred" u lečenju kancera - tretman skrojen po meri pacijenta
B-ćelije deo su našeg imuno sistema koji proizvodi antitela i poznatije su po ulozi koju imaju u borbi protiv infekcija, kao što je kovid.
Njihova uloga kod raka pluća je za sada, ali niz zamršenih eksperimenata sa uzorcima pacijenata i testovima na životinjama pokazao je da i dalje pokušavaju da se bore protiv virusa.
„Ispostavilo se da antitela prepoznaju ostatke onoga što se naziva endogen retrovirus", kaže Džulijan Daunvord, profesor i pomoćnik direktora istraživanja na Institutu Frensis Krik.
Retrovirusi imaju odličan trik da ubace kopiju sopstvenih genetskih instrukcija u naše:
- više od osam odsto onog što smatramo „ljudskim" DNK zapravo ima takvo virusno poreklo.
- neki od ovih retrovirusa postali su deo našeg genetskog koda pre deset miliona godina koje delimo sa našim evolucionim rođacima, velikim majmunima.
- drugi su možda ušli u naš DNK pre nekoliko hiljada godina.
Neki od ovih stranih instrukcija se vremenom preuzimaju i korisni su našim ćelijama, dok su drugi strogo kontrolisani kako bi se sprečilo njihovo širenje.
Međutim, unutar ćelije raka nastaje haos kada ona nekontrolisano počne da raste i kada se nekada čvrsta kontrola ovih drevnih virusa izgubi.
Ova drevna genetska uputstva više nisu u stanju da vaskrsnu čitave viruse, ali mogu da stvore fragmente virusa koji su dovoljni da imuni sistem uoči virusnu pretnju.
„Imuni sistem je prevaren, veruje da su tumorske ćelije inficirane i pokušava da eliminiše virus, tako da je to neka vrsta alarmnog sistema", objašnjava Džordž Kasiotis, profesor i šef retrovirusne imunologije u Centru za biomedicinska istraživanja.
Antitela prizivaju druge delove imunog sistema koji ubijaju „zaražene" ćelije, imuni sistem pokušava da zaustavi virus, a u ovom slučaju uklanja ćelije raka.
Profesor kaže da je to izuzetan preokret za retroviruse koji su „možda izazivali rak kod naših predaka" zbog načina na koji upadaju u našu DNK, ali nas sada štite od raka, što on smatram „fascinantnim".
Studija, objavljena u časopisu Priroda opisuje kako se to prirodno dešava u telu, ali istraživači žele da pojačaju taj efekat razvojem vakcina kako bi naučili telo da lovi endogene retroviruse.
„Ako to možemo da uradimo, onda možemo da razmišljamo ne samo o terapijskim vakcinama, već i o preventivnim", kaže Kasiotis.
Podaci su rezultat istraživanja TrejserIks (TracerX) koji je pratio razvoj karcinoma pluća i pokazao „beskonačnu" sposobnost raka da evoluira.
To je navelo istraživače koji su vodili studiju da dodatno ukažu koliko je važna prevencija, jer se rak teško može zaustaviti.
„Svi imamo drevnu virusnu DNK u našim genima koju sam nam preneli preci, a ovo fascinantno istraživanje samo je naglasilo ulogu koju on igra u raku i kako naš imuni sistem može prepoznati i uništiti ćelije raka", rekla je Kler Bromlej, doktorka iz britanske organizacije za istraživanje raka.
Dodala je da je potrebno „više istraživanja" da bi se razvila vakcina protiv raka.
„Bez obzira na to, ova studija doprinosi rastućem broju istraživanja, tako da bi ovaj inovativni pristup lečenju raka jednog dana mogao i da postane i stvarnost", smatra ona.
Pogledajte i ovaj video
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
