Priča se završava sa 86 smrti i zgradom pretvorenom u pepeo.
Tako je izgledala kulminacija 51-dnevne policijske opsade sedišta male verske zajednice u Teksasu pre 30 godina; tragični ishod najvećeg oružanog sukoba među Amerikancima od Građanskog rata.
Početak svega može da se veže za 28. februar 1993, kad su agenti iz Biroa za alkohol, duvan, vatreno oružje i eksplozive (ATF) sproveli misiju koju su planirali već neko vreme.
Mesecima je ova agencija Ministarstva pravde istraživala Generalno udruženje Loze davidijanaca Adventističke crkve sedmog dana, pod sumnjom da je kupovala, prodavala i modifikovala ilegalno oružje.
U devet ujutro te februarske nedelje, konvoj od 76 vojno obučenih agenata sa nalogom za hapšenje uputio se na ranč kulta, na 15 minuta vožnje od teksaškog gradića Vejkoa.
Kompleks se zvao Maunt Karmel - referenca na Bibliju - i prema vernicima, bilo mu je suđeno da postane centar novog božanskog carstva jednom kad stigne apokalipsa.
Na čelu joj je bio Koreš, tridesetčetvorogodišnji samozvani mesija, koji je imao mnoge supruge, od kojih su neke bile maloletne, i sa kojima je imao raznu decu.
Ali kad su čuvari reda i zakona stigli do kraja zemljanog puta koji je vodio do kompleksa, davidijanci su već znali za njihov plan i čekali su ih, spremni da se brane.
To je ubrzo dovelo do razmene vatre i pucnjava je potrajala 90 minuta.
Heder Džons, davidijanka i liderova nećaka, nalazila se unutar kompleksa, koji je imao dva sprata i jednu višu građevinu nalik tornju u sredini.
„Videla sam kako su hici pogodili jednu od Korešovih supruga. Sećam se njihove vriske, ne mogu to da zaboravim.
„Bio je to najgori deo, čuti kako su ljudi pogađeni hicima, čuti njihove glasove, promenu njihovog tona", objašnjava Džons, koja je u to vreme imala devet godina, u skorašnjem Netfliksovom dokumentarcu Vejko: Američka apokalipsa.
U sukobu su poginula dva člana ATF-a i dvojica vernika, a desetine su ranjene na obe strane, među kojima i Koreš, koji je pogođen dvaput, u slabine i u leđa.
U 11:30 je dogovorena obustava vatre, a kontrolu nad operacijom preuzeo je Federalni istražni biro (FBI), uz učešće Tima za spasavanje talaca (HRT) i taktičkog pojačanja kako bi se organizovala opsada.
Sukob je poprimio sasvim novu dimenziju.
- Preživela je masakr u Džonstaunu, prisilno samoubistvo članova hrišćanskog kulta
- Opasan posao „razbijača kultova”
- Zašto je toliko teško stati na put kultu
- „Odgajan sam u kultu i verovao u smak sveta"
Ovako je izgledao krajolik ispred kompleksa Maunt Karmel, kako ga je opisao novinar Malkolm Gledvel u časopisu Njujorker:
FBI je sakupio, kako je rečeno, najveći vojnu silu ikad angažovanu protiv osumnjičenih civila u američkoj istoriji: 10 tenkova marke bredli, dva tenka marke abrams, četiri vozila borbene inženjerije, 668 agenata i šest američkih carinika, 15 pripadnika američke vojske, 13 članova Teksaške nacionalne garde, 31 Teksaškog rendžera, 131 pripadnika Teksaškog ministarstva javne bezbednosti, 17 pripadnika šerifske kancelarije okruga Meklenon i 18 članova policije iz Vejkoa - ukupno 899 ljudi.
Armija novinara takođe je stigla na scenu, sa kamerama i mobilnim jedinicama za prenos uživo.
„Bilo je to baš kao da ste u bioskopu i gledate ratni film, samo što se ovaj put radilo o stvarnom životu", priseća se Džon Meklmor, reporter za lokalnu televizijsku stanicu KWTX koji je došao na lice mesta da bi izveštavao o raciji, govoreći u Netfilksovom dokumentarcu.
Opsada je otpočela od tog trenutka i trajaće 51 dan tokom kojih je sve eskaliralo: napetost, nesporazumi, greške, posledice.
Neuspeli pregovori
Krenuli su svakodnevni pozivi pregovaračkog tima FBI-ja upućeni Korešu da se preda, dok su čuvari reda i zakona pojačavali pritisak spolja, i sve to usred medijske pažnje koja se uskoro pretvorila od lokalne, preko nacionalne u globalnu.
Pregovori su počeli da donose rezultate.
Lider davidijanaca obećao je da će osloboditi decu, dvoje po dvoje, ako budu emitovali njegovu poruku preko radija svaki dan.
„Ne zaboravi da Bog sedi na tronu i da te Dejvid voli", priseća se Kejti Šreder kako je rekla sinu Skotu, jednom od prvih maloletnika koji su napustili kompleks, pre nego što je prošao kroz kapiju.
„Ali nisam se osećala kao da ga spasavam", objašnjava ona u dokumentarcu.
„Nije mi bilo stalo do živih. Bilo mi je samo stalo da života u jedinstvu sa Bogom."
Deca su odvedena u metodističku porodicu u Vejkou i snimana u nadi da će, ako ih budu videli, to ohrabriti druge davidijance da napuste sedište.
A oni to i jesu učinili, njih ukupno 35, među kojima i 21 dete.
Bilo je trenutaka kada je FBI mislio da se stvari privode kraju, budući da je Koreš bio spreman da izađe mirnim putem.
Ali sve nade uskoro su bile raspršene posle poruke lidera davidijanaca pregovaračima da mu je Bog naredio da čeka.
Posle 23. marta, nijedan drugi njegov sledbenik nije napustio kompleks.
Pokušaji čuvara reda i zakona da ih isteraju su se intenzivirali, isključivanjem struje u kompleksu, njegovim osvetljavanjem snažnim reflektorima i danju i noću, puštanjem sa nekih zvučnika iritantnih zvukova kao što su uzletanje aviona, klanje zečeva, budističke mantre i glasna pop muzika.
Kamerom kojoj je FBI dozvolio da uđe u kompleks, Koreš je snimao sebe kraj brojne dece i mladih žena koje je predstavio kao vlastitu decu i supruge, pokušavajući jasno da stavi do znanja da se oni tu ne drže kao taoci.
„Ko se stara o tebi?", može da se vidi kako on pita dete u tim prizorima, koji su izbili na videlo godinama kasnije.
Šreder, jedna od 11 odraslih osoba koje su odlučile da napuste Maunt Karmel - završila je u pritvoru pod optužbom za zaveru da počini ubistvo - danas objašnjava da se smatralo normalnim da njihov lider ima seksualne odnose sa nekoliko žena u grupi, čak i sa maloletnicama.
„U našem sistemu verovanja, sve te devojčice smatrale su se odraslim osobama sa 12 godina", kaže ona u najnovijem dokumentarcu na ovu temu, prepričavajući kako je i sama ostajala do kasno na časovima upoznavanja sa Biblijom, moleći se da će jednog dana lider odabrati nju.
„Prvi put kad sam imala seks sa njim bila sam sama sa Bogom kroz Dejvida."
Te slike Koreša sa njegovim suprugama i decom nisu stigle do štampe, ali jesu do viših funkcionera FBI-ja, Ministarstva pravde i državne tužiteljke Dženet Rino
Rino je u nedelji počev od 12. aprila 1993. održala nekoliko sastanaka da bi raspravljala o alternativama ukidanju opsade kako bi se okončao sukob koji je koštao vladu milione dolara dnevno, pored teškog narušavanja njenog imidža.
Novoimenovana na taj položaj, Rino je dala zeleno svetlo preporuci Tima za spasavanje talaca da se u zgradu uvede „element kontrole nereda".
Tvrdili su da unutra još ima maloletnika, da su oni u opasnosti i da su već pretrpeli zlostavljanje.
To je samo nekoliko nedelja ranije objavio lokalni list Vejko tribjun herald u feljtonu članaka pod naslovom „Grešni mesija".
I tako je u šest ujutro 19. aprila glavni pregovarač Bajron Sejdž pozvao davidijance da se pripreme da će uskoro biti ubačen suzavac u zgradu, ali da neće doći do upada u nju.
Ta ista poruka ponovljena je preko razglasnog sistema, pozivajući one koji su još unutra da napuste građevinu.
„Gotovo momentalno davidijanci su počeli da pucaju na vozila FBI-ja", kaže se u izveštaju iz 1996. mešovite kongresne komisije o ovim događajima.
Uprkos protestima pregovarača, u roku od nekoliko minuta komandir Tima za spasavanje talaca naredio je da se ispale suzavci na čitav kompleks istovremeno.
Radili su to šest sati. Niko nije napustio građevinu.
Negde oko podneva, izbio je požar, gotovo istovremeno na tri različite lokacije u kompleksu.
U roku od nekoliko minuta, lokacija davidijanaca bila je pretvorena u pepeo.
Vatrogasci nisu stigli na vreme da ugase požar, čiji izvor još nije poznat.
Tu je bio kraj za one koji su verovali da se bliži apokalipsa.
- Zašto je američka lobi grupa za oružje NRA toliko moćna?
- „Mislila sam da sam mrtva", kaže učiteljica iz Amerike koju je upucao šestogodišnjak
Odgovornost i sumnje
„Ne mislim da je vlada Sjedinjenih Američka Država odgovorna za činjenicu da je horda verskih fanatika odlučila da se ubije", izjavio je narednog dana predsednik Bil Klinton koji je bio na dužnosti tek oko tri meseca.
On je to izgovorio verovatno nesvestan koliko će ova tragedija potresati prvu godinu njegovog predsedničkog mandata i koliko će doprineti republikanskom preuzimanju Kongresa 1994.
Javno mnjenje, koje je pratilo događaje u realnom vremenu, bilo je podeljeno na one koji su doživljavali davidijance kao kult ludaka odgovornih za vlastitu pogibiju i one koji su počeli da kritikuju postupke federalne vlasti.
„U anketi objavljenoj naredne godine, mala manjina odraslih osoba krivila je federalnu vlast u velikoj meri za ono što se desilo u Vejkou", kaže za BBC Stjuart A. Rajt, profesor sociologije sa Univerziteta Lamar u Bomontu, u Teksasu, i autoritet za ovu temu.
„Vremenom i uz rad niza akademika koji su dekonstruisali činjenice došlo se do zaključka da su stvari mogle da se obave mirnim putem, bez izazivanja smrti i povreda", dodaje autor desetine članaka i urednik knjige Armagedon u Vejkou: Kritičke perspektive o sukobu sa Lozom davidijanaca, objavljene 1995.
„Ima mnogo dokaza koji ukazuju na to, a danas to priznaju čak i neki od učesnika", dodaje on.
„Dejvid Koreš je najveći krivac, ali to ne znači da mi kao organizacija nismo pravili greške", iznova je priznao Geri Nosner, glavni pregovarač FBI-ja tokom opsade.
„I zaista jesmo. U Vejkou nismo spasli onoliko života koliko smo mogli. I zbog toga, za mene je ovo bio neuspeh."
Između aprila 1995. i maja 1996, dva kongresna odbora istražila su postupke federalnih snaga tokom opsade Maunt Karmela.
I iako su zaključila da je krajnja odgovornost za tragediju na Korešu, u konačnom izveštaju oštro su kritikovane odluke i mere koje su preduzele upletene agencije.
Između drugih zaključaka, navodi se da je istraga ATF-a o davidijancima bila „krajnje nestručna" i „lišena minimuma očekivanog profesionalizma" jedne federalne službe.
U njoj se odluka državne tužiteljke Rino da odobri intervenciju za okončanje opsade naziva „preuranjenom, pogrešnom i krajnje neodgovornom".
Upozoreno je da suzavac može da izazove „neposredne, akutne i teške" fizičke neprijatnosti onima koji su mu izloženi, naročito kod male dece, trudnica i starijih, i osuđena je njegova upotreba, uz insistiranje da je trebalo da vlasti pregovaraju o mirnom izlazu iz krize do samog kraja.
Izveštaj, međutim, ne povezuje vlasti sa izbijanjem požara i pokušava da odbaci teorije da su agenti bili ti koji su ga izazvali, namerno ili nenamerno, zbog mešavine ispaljenih hitaca i hemikalija u suzavcu.
I ne opovrgava argumente koje je Ministarstvo pravde koristilo da opravda odsustvo protivpožarnih aparata na licu mesta i odlaganje zvanja vatrogasaca.
To je samo dodatno raspirilo teorije zavere o ulozi vlasti u tragediji, hipoteze koje su već krenule da se šire poput šumskog požara.
„To su od samog početka iskoristile grupe ekstremne desnice sa interesom da promovišu pravo na nošenje oružja i anti-vladinu ideologiju, i počele da smatraju davidijance mučenicima", kaže za BBC profesor Rajt.
Mnogi su doživljavali davidijance braniocima dva osnovna prava u Sjedinjenim Američkim Državama: slobode veroispovesti i prava na nošenje oružja.
To je tvrdio i sam Koreš: „Ne možete samo da dođete, pokucate mi na vrata, upucate me i očekujete od mene da ništa ne preduzmem. To se neće desiti u ovoj zemlji", rekao je on tokom opsade, govoreći upravo o tim pravima.
I oni su smatrali federalnu vladu neprijateljem tih sloboda.
Neki davidijanci koji su preživeli tragediju, kao što je Dejvid Tibodo, priznali su da je u vreme dok su bili društveni izgnanici samo ta strana političkog spektra obraćala pažnju na njih.
„Niko sem ljudi sa krajnje desnice nije želeo da čuje šta preživeli iz Vejkoa imaju da kažu", izjavio je on za Njujork tajms.
Dve godine posle opsade, Timoti Mekvej, mladić koji je podržavao davidijance u Vejkou i postao opsednut reakcijom vlasti kao dokazom nadolazećeg novog svetskog poretka, bombardovao je federalnu zgradu u Oklahoma Sitiju, ubivši 168 ljudi i ranivši još 700.
Do dana današnjeg to je najsmrtonosniji napad „domaćeg terorizma" u američkoj istoriji.
Tragedija je uticala i na teoretičara zavere Aleksa Džonsa, koji je, kao mladi radio voditelj, organizovao kampanju 1998. godine da se ponovo izgradi davidijanska prestonica u čast poginulima.
Danas jedna od istaknutijih ličnosti sa desnice, Džons je bio i jedan od prvih i najjačih glasova koji su podržali Donalda Trampa u njegovoj kandidaturi za predsednika 2016.
Vejko se decenijama pominje među paravojskama i belim suprematistima, kao što su Ponosni dečaci ili Čuvari zaveta, grupama povezanim sa napadom na Kapitol u januaru 2021.
„Vejko i dalje ima veliku snagu u anti-vladinom prostoru kao događaj koji pokazuje da federalna vlada ne štiti vlastite građane, da je spremna da krši građanska prava, da im oduzme njihovo oružje", rekla je novinaru BBC-ja Semu Kabralu Hajdi Bajrič, suosnivačica neprofitne organizacije Globalni projekat protiv mržnje i ekstremizma.
Ima onih koji su videli odjeke ovoga u Trampovoj odluci da započne kampanju za predsedničke izbore 2024. godine 25. marta na aerodromu u Vejkou, nekoliko dana posle 30. godišnjice ove tragedije.
Njegov tim negirao je bilo kakvu svesnu nameru, uveravajući da je za centralnu lokaciju odabrano ovo mesto zbog blizine glavnoj gradskoj oblasti Teksasa, države u kojoj se nalazi veliki deo njegovih najtvrdokornijih glasača.
Međutim, neki od njegovih pristalica i kritičara već su jasno stavili do znanja da nije slučajnost to što je održao prvi zvanični sastanak na mestu koje je, za mnoge, postalo simbol borbe protiv vlade.
„Vejko je bio slučaj mešanja vlade preko njenih nadležnosti a danas to isto čine i sa Trampom", rekla je za Njujork Tajms Šeron Anderson, penzionerka iz Tenesija koja je prisustvovala događaju, govoreći o podizanju krivične optužnice protiv bivšeg predsednika.
Tramp je i sam prigrlio taj položaj, predstavivši se kao žrtva politički motivisanog „lova na veštice" Ministarstva pravde.
On nije propustio priliku da to istakne ni u Vejkou.
Još jednom je ponovio, nebrojeni put, da su izbori 2020. na kojima je izgubio od Džozefa Bajdena bili „namešteni".
Pohvalio je one koji su pokušali da zaustave potvrdu Bajdenove izborne pobede upadom u Kapitol 6. januara 2021 - razne službe federalne vlade istražuju Trampovu navodnu ulogu u tom napadu - i kritikovao je tužioce koji vode brojne istrage protiv njega kao „ljudski šljam".
„Naši neprijatelji su toliko očajni u želji da nas zaustave da su uradili sve što mogu da nam slome duh i volju. Ali nisu u tome uspeli. Samo su nas učinili jačim.
„A 2024. godine biće održana konačna najveća bitka", objavio je Tramp stotinama pristalica.
- Donald Tramp i Srbija: Napad na američki Kongres planiran po ugledu na 5. oktobar, organizatori proglašeni krivim
- Srbin koji je inspirisao izgrednike u američkom Kapitolu
- Istraga američkog Kongresa: Tramp optužen za pokušaj puča
Stručnjaci koje je konsultovao BBC insistiraju da održavanje tog apokaliptičnog govora za govornicom udaljenom svega nekoliko kilometara od mesta na kom je došlo do najvećeg sukoba između civila i federalnih snaga u američkoj istoriji nije slučajnost.
„To nije moglo da bude simboličnije", kaže profesor Rajt.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
