„Bio sam ispod mosta želeći da nabavim drogu kad sam osetio da me je neko ščepao otpozadi. Bili su to talibani. Došli su da nas odvedu."
Muhamed Omar priseća se trenutka kad su se talibanski vojnici neočekivano pojavili na mostu Pul-e-Sukta u zapadnom Kabulu.
Dugo pre nego što se ekstremistička islamistička grupa vratila na vlast u avgustu 2021, ova oblast bila je ozloglašeno okupljalište zavisnika od droge.
Poslednjih meseci, talibani su počeli da hapse stotine ljudi širom glavnog grada - ispod mosta, u parku, na padinama brda.
Većina se odvodi u bivšu američku vojnu bazu, koja je pretvorena u priručni rehabilitacioni centar.
Avganistan je svetski centar zavisnosti od droge.
- Ko su talibani
- Talibani naredili strože kazne, moguća javna pogubljenja, odsecanje udova i kamenovanje
- Prvo javno pogubljenje u Avganistanu od povratka talibana na vlast
Procenjuje se da je od droge zavisno 3,5 miliona ljudi - u zemlji sa oko 40 miliona stanovnika - prema podacima Zavoda za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje reda i zakona.
Pod mostom Pul-e-Sukta mogu da se vide kako žive stotine ljudi - zgureni među gomilom smeća, špriceva, fekalija i povremeno leševa onih koji su uzeli prekomernu dozu.
Omiljene droge su heroin i metamfetamin.
Smrad ispod mosta je neizdrživ, dok psi kopaju po gomilama smeća u potrazi za ostacima hrane.
Iznad njih teče saobraćaj, ulični prodavci valjaju robu, a putnici žure da stignu na autobuse na lokalnoj autobuskoj stanici.
„Odlazio bih tamo da se sretnem sa prijateljima i nabavim drogu. Nisam se plašio smrti. Smrt je ionako u božjim rukama", kaže Omar.
Ljudi koji ovo mesto nazivaju domom uglavnom su zaboravljeni, uprkos politici prethodne vlasti da smešta zavisnike u centre.
Ali kad su talibani ponovo došli na vlast u zemlji, pokrenuli su agresivniju kampanju za njihovo uklanjanje sa ulica.
„Tukli su nas cevima", kaže Omar.
„Slomio sam prst zato što nisam hteo da odem sa mosta i pružao sam otpor. Ipak su nas isterali."
Omar je uguran u autobus, zajedno sa desetinama drugih.
Na snimcima koje je kasnije objavila talibanska vlada vidi se kako njihovi vojnici čiste oblast od zavisnika koji su umrli od prekomerne doze - njihova beživotna tela odnose se umotana u tamnosive marame.
Drugi, još živi, morali su da se nose na nosilima zato što su bili bez svesti.
Bolnica za rehabilitaciju u koju je odveden Omar ima 1.000 kreveta a trenutno 3.000 pacijenata.
Uslovi života su loši.
Ljudi se zadržavaju u centru oko 45 dana, gde prolaze kroz intenzivan program pre nego što budu pušteni.
Ne postoje garancije da se ovi pacijenti neće vratiti uzimanju droge.
Iako su oni koji se uklanjaju sa ulica u ogromnoj većini muškarci, neke žene i deca su takođe odvođeni u specijalizovane rehabilitacione centre.
Omar, kao i ostali zavisnici u prostoriji u centru u Kabulu, izuzetno je neuhranjen, njegova smeđa odežda - koju je dobio od vlasti - visi na njemu a lice mu je ispijeno.
Sedeći na ivici kreveta, on opisuje život koji je nekada vodio.
„Jedan dan bih bio u Dubaiju, naredni u Turskoj, ponekad u Iranu. Proputovao sam svet kao stjuard Kam era i često bih u avionu imao VIP goste kao što su bivši predsednici."
Izgubio je posao kad je pao Kabul.
- Uplakani američki marinac o Avganistanu: „Povlačenje je bilo katastrofa"
- Protest žena zbog zabrane pohađanja fakulteta, talibani hapsili
Suočivši se sa ekonomskim nedaćama i neizvesnom budućnošću, okrenuo se drogama.
Dok su talibani bili na vlasti devedesetih, praktično su iskorenili uzgoj maka.
Ali trgovina drogom postala je krupan izvor prihoda za njih tokom njihove dvadesetogodišnje pobune.
Sada talibani tvrde da su naredili okončanje trgovine makom i pokušavaju da sprovedu svoju politiku.
Ali prema podacima UN-a, uzgoj se 2022. godine povećao za 32 odsto u odnosu na 2021. godinu.
Za to vreme, avganistanska ekonomija našla se na ivici propasti, bez međunarodne podrške, uz bezbednosne izazove, probleme sa klimom i globalnu inflaciju cene hrane.
Od dolaska u rehabilitacioni centar, Omar je čvrsto rešio da ozdravi.
„Želim da se oženim, osnujem porodicu i živim normalnim životom", kaže on.
„Ovi lekari su divni. Oni daju sve od sebe da nam pomognu."
Za lekare u centru, ovo je rudimentarna operacija.
Talibani nastavljaju da donose sve više ljudi, a osoblje ima problema da pronađe prostor za njih.
„Potrebna nam je pomoć. Međunarodna zajednica je otišla i prekinula slanje pomoći. Ali naši problemi nisu nestali", kaže mi jedan lekar.
„U ovoj grupi je mnogo profesionalaca. Pametnih, obrazovanih ljudi koji su nekada vodili dobre živote. Ali poteškoće u našem društvu, siromaštvo i nezaposlenost navode ih na traženje drugog izlaza."
Uprkos pretrpanosti i nedostatku resursa, lekari ostaju posvećeni činjenju svega što je u njihovoj moći da pomognu ovim zavisnicima.
„Nema garancija da ovi pacijenti neće pokleknuti jednom kad odu odavde. Ali moramo i dalje da se trudimo i, najvažnije od svega, moramo da im pružimo nadu u budućnost. U ovom trenutku, ona ne postoji."
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
