Šta su kultovi i zašto im se ljudi pridružuju

Grupe kao što je Međunarodna crkva dobrih vijesti, za koju se vjeruje da stoje iza tragedije u Keniji, aktivne su širom svijeta i nisu uvijek zasnovane na religiji

2921 pregleda 1 komentar(a)
Foto: EPA
Foto: EPA

Smrt više od 80 članova hrišćanskog kulta u Keniji, čija su tela otkrivena u masovnim grobnicama nakon što su navodno bili ubeđeni da se izgladne do smrti, ukazuje na opasnosti koje ove ekstremne organizacije mogu da predstavljaju.

„Gdegod da ste u svetu, negde u blizini vas je sekta", kaže za BBC doktorka Aleksandra Stajn, britanska psihološkinja specijalizovana za ideološki ekstremizam i druge opasne društvene odnose.

Grupe kao što je Međunarodna crkva dobrih vesti, za koju se veruje da stoje iza tragedije u Keniji, aktivne su širom sveta i nisu uvek zasnovane na religiji.

Ono što je zajedničko za sve njih je sposobnost da privuku sledbenike i da im naknadno veoma otežaju da ih napuste.

Šta je kult?

Američko psihološko udruženje (APA) definiše kult kao „religioznu ili kvazireligioznu grupu koju karakterišu neobična ili atipična verovanja, izdvojenost u odnosu na spoljni svet i autoritarna struktura".

Getty Images

Iako su kultovi često religiozne prirode, one mogu da se organizuju i oko drugih tema, kao što je politika.

„Mit je da su kultovi samo verski i ekstremni", objašnjava Ričard Tarner, savetnik koji radi sa aktuelnim i bivšim članovima kultova.

„Vaše radno mesto može biti poput kulta ako vas preko griže savesti navode da se obavezujete na stvari kao što su stalni prekovremeni rad", dodaje on, istakavši da neke mrežne marketinške grupe primenjuju regrutne taktike veoma slične kultovima.

Ko se učlanjuje u kult?

Doktorka Stajn kaže da ljudi ne treba da osuđuju one koji su postali žrtve kultova, naročito njihovo obrazovanje ili socijalne veštine.

„Ljudi uvek žele da predstave kako je pridruživanje kultu rezultat toga što je neko glup ili željan pažnje, ali studije na kultovima pokazuju upravo suprotno."

Lideri kultova, dodaje ona, žele da regrutuju „vredne i inteligentne ljude", zato što je veća verovatnoća da će oni doneti dragocene resurse grupi.

„Kultovi ne žele ljude o kojima će morati da se staraju."

Doktorka Stajn je upozorila da je jedan od mitova koji prate kultove da im se ljudi svesno pridružuju.

Richard Turner

„Oni se ne reklamiraju 'dođite i učlanite se u naš kult'. Njihova privlačnost je savršeno bezazlena u početku."

Međutim, doktorka Stajn ističe da tragedije koje uključuju veliki broj smrti, kao što je skorašnji slučaj u Keniji, nisu česte u ponašanju kultova.

„Lideri kultova ne razmišljaju od samog početka da će pobiti sve te ljude."

Doktorka Stajn kaže da to nije bila prvobitna namera Vrata raja, američkog religioznog pokreta koji je dospeo u svetske vesti 1997. godine kad je 39 članova poginulo u samoubilačkom paktu verujući da će ih spasiti i oživeti vanzemaljci.

„Maršal Eplvajt, lider kulta, verovao je da ima rak i želeo je da povede sve te ljude sa sobom.

„Samoubistva i ubistva će se desiti samo ako lider u datom trenutku veruje u njih."

Getty Images

Iskorišćavanje i maltretiranje, među kojima je i seksualno zlostavljanje, mnogo su češće opasnosti od sekti.

Zašto su vođe kultova toliko moćni?

Tokom izučavanja sektaškog ponašanja, doktorka Stajn je otkrila da su lideri listom harizmatične figure koje često potiču iz sličnih iskustava, gde su naučili kako da koriste tehnike ubeđivanja da bi stekli sledbenike.

„Oni nauče sve trikove i pođu dalje kad misle da mogu to da rade sami", kaže ona.

„Lideri kultova nisu glupi. Štaviše, izuzetno su inteligentni i energični, zato što je mnogo potrebno da bi se vodio jedan kult."

Lideri kultova uglavnom su muškarci, mada je jedan slavni izuzetak bila Valentina Andrade, vidovnjakinja iz Brazila koja je vodila grupu po imenu Nadmoćna univerzalna loza, koja se našla pod istragom i bila oslobođena devedesetih povodom incidenta u kom je došlo do niza ubistava dece.

Zašto ljudi jednostavno ne odu?

Prema Tarneru, „veoma je lako" za osobu da bude uvučena u sektu zato što su lideri dobri u „bombardovanju ljubavlju" - pokušaju da utiču na osobu izlivima pažnje i nežnosti.

Handout

To je nešto što je i sam lično iskusio.

On je 2013. godine bio uvučen u, kako kaže, „hipsterski hrišćanski kult" dok je tražio posao radeći sa žrtvama trgovine ljudima.

„Bez obzira na to koliko je osoba bogata, uspešna ili inteligenta, svako ima krizu u nekom trenutku života, kao što su gubitak posla, smrt drage osobe ili uznemirujuća promena", objašnjava Tarner.

„Potom oni počnu da krune vaše samopouzdanje, stvarajući zavisnost i dajući vam drogu. Kult će uvek pokušati da vas izoluje od vaših prijatelja i najmilijih da bi mu bilo lakše da vas iskoristi."

Savetnik se priseća kako je u nekom trenutku tokom svojih „sektaških godina" davao čitavu platu direktno organizaciji, toliki je bio njihov uticaj na njegov život.

Getty Images

„Napustio sam ih samo zato što sam imao masivan nervni slom, a kultovi obično izgube interesovanje za sledbenike kad se to desi."

Kako da znam da li je neka organizacija kult?

Tarner upozorava da ljudima nije lako da primete da je neka organizacija kult.

Obična internet pretraga. međutim, može da vam pruži neke korisne nagoveštaje.

„Pogledajte šta ljudi govore o nekoj grupi na internetu, između ostalog i o samoj grupi. Zaključio sam da ako neko od njih krene da piše bilo šta o tome 'zašto oni nisu kult', to je zato što verovatno jesu", kaže on.

„Takođe, budite oprezni ako grupa kojoj ste se pridružili počne da govori negativne stvari o vašim prijateljima i rodbini, i pokuša da vas angažuje za sve više i više aktivnosti, poput onih koje zahtevaju uplaćivanje novca."

Međutim, savetnik veruje da je najefikasniji način slušati vlastite instinkte.

„Verujte vlastitom osećaju", kaže on.

Stručnjaci kao što su doktorka Stajn i Tarner posebno ističu da je mnogo lakše sprečiti nego lečiti kad imate posla sa kultovima.

Oboje pozivaju na koordinisaniji rad vlada kako bi se zauzdali kultovi.

„Ne preduzimamo neophodne korake da bismo edukovali ljude o opasnim grupama", kaže doktorka Stajn.

„Vlade su obično nervozne kad treba da regulišu kultove, naročite one koji se predstavljaju kao crkve."


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Bonus video: